Јачање превентивних механизама за борбу против корупције кроз пројекте и сарадњу са организацијама цивилног друштва 

Пружањем подршке пројектима организација цивилног друштва Aгенција за спречавање корупције наставља да доприноси јачању локалних антикорупцијских механизама. Подршком пројекту ОЦД „Транспарентност Србија“ у току 2022. године Aгенција је омогућила да осам јединица локалне самоуправе у Србији ојача отпорност на корупцију и оснажи капацитете својих запослених у спровођењу ових активности.              

Циљеви пројекта су били подршка трима јединицама локалне самоуправе у изради локалних антикорупцијских планова ( у даљем тексту: ЛAП), као и процесу формирања радних тела за праћење спровођења ЛAП-а, такође у три јединице локалне самоуправе и подршка двема јединицама локалне самоуправе у Србији да израде и донесу акте које су предвидели својим ЛAП-ом и за које им је била потребна експертска помоћ.

Резултат ових активности су усвојени локални антикорупцијски планови у Голупцу и Сокобањи и усвојен нацрт ЛAП-а у Крагујевцу. У три општине у Србији - Велико Градиште, Варварин и Сремски Карловци, изабрана су и конституисана радна тела за праћење спровођења ЛAП-а, усвојени акти о раду ових тела и спроведене антикорупцијске обуке. Такође је пружена подршка Рашкој и Новом Пазару у процесу  израде и доношења недостајућих аката која су предвидели својим ЛAП-ом.

Додатни резултати су унапређена знања и способности запослених у локалним самоуправама и локалних функционера, као и веће укључивање грађана у креирање јавних политика, односно њихово учешће у радним групама за израду ЛAП-а. Заинтересовани грађани су кроз овај пројекат добили могућност да утичу на креирање јавних политика у својој општини, како стратешких аката (ЛAП), тако и прописа који ће бити усвојени на основу ЛAП-а.

Укључивање грађана реализовано је њиховим учешћем у радним групама, а потом и кроз организовање јавних расправа. Приликом формирања радних група за израду ЛAП-а посебна пажња била је посвећена остваривању родне равноправности и укључивању организација и појединаца који у фокусу свог рада имају родну равноправност, рањиве угрожене групе, као и заштиту животне средине.

Дијалог – Сарадња - Партнерство

У намери да пружи одговоре на кључна питања у вези са друштвено актуелним темама у Србији, као и о начинима на које се грађани и грађанке могу укључити у процесе доношења одлука, Београдска отворена школа је 3. новембра организовала конференцију „Дијалог промена - о могућностима и препрекама сарадње ОЦД и јавних власти“.

Конференција је одржана у оквиру пројекта "Дијалог промена - подршка реформама кроз сарадњу организација цивилног друштва и јавних власти " и подржан је од стране Делегације Европске уније у Србији. Пројекат се реализује у периоду од 2021. до 2023. године у партнерству са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Републичким секретаријатом за јавне политике, Центром за јавне политике ЕУ Универзитета у Београду, Олоф Палме Центром као и са Уредом за удруге Владе Републике Хрватске.

Конференција је окупила преко 120 учесника, представнике Делегације Европске уније у Србији, представнике Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства заштите животне средине,  представнике независних државних тела, Универзитета у Београду и Нишу, активисте, експерте, грађане и медије. Учесници су имали прилику да размене искуства и мишљења на тему доброг управљања, унапређења и заштите људских права и дијалога у области заштите животне средине.

„Одржива сарадња јавних власти са организацијама цивилног друштва се у пракси показала као моћан механизам за удруживање ограничених ресурса и покретање реформи, које су важне како би Србија напредовала на путу евроинтеграција. Очекујемо да ће новоизабрана Влада бити снажно посвећена стратешком правцу чланства у Европској унији. Да би се то десило, неопходна је политичка посвећеност продубљивању реформи и отклањању недостатака, посебно у кључним областима као што су правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, медијске слободе, те слобода окупљања“, рекао је Никола Бертолини, Шеф одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији. 

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов истакао је важност сарадње и дијалога између свих актера у друштву, а посебно у процесу доношења одлука, као темеља успешних реформи и унапређења најразличитијих аспеката наших живота. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је најавило да ће и у новом мандату Владе наставити са пружањем подршке, како организацијама цивилног друштва, тако и државним институцијама и локалним самоуправама у напорима за успостављање одрживог дијалога.

Едукативни панел

Родна димензија у спровођењу антикорупцијских политика

 У Београду је 20. октобра 2022. одржан едукативни панел на тему „Родна димензија у спровођењу антикорупцијских политика“. На панелу су поред представница Сектора за сарадњу са медијима и цивилним друштвом присуствовали представници удружења: Ужички центар за људска права и демократију, Бечејско удружење младих, Биро за друштвена истраживања, Институт за истраживање корупције „Кареја“, као и представница Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог задужена за област родне равноправности. 

На панелу је представљена значајна новина - увођење родне перспективе у рад  Aгенције, као интегралног дела њених активности, што има за циљ да допринесе унапређењу родне равноправности у оквиру поверених надлежности, али и да унапреди размену родно одговорних искустава и пракси у овој области деловања.    

У Приручнику о родној равноправности, који је Aгенција израдила уз помоћ експерткиња ОЕБС-а, развијени су алати који треба да се примене, односно интегришу у редован рад Aгенције. Очекивани исходи су: унапређен статус родне статистике и евиденције у Aгенцији, израђена родна анализа активности и буџета Aгенције, издвојени приоритети за рад на унапређењу родне равноправности и израђен план рада на њеном унапређењу. 

Први пут је у 2022. години у области сарадње са цивилним друштвом уведена родна димензија у поступак доделе средстава ОЦД од стране Aгенције која је, поред Упутства за конкурисање за доделу финансијских средстава ОЦД за реализовање пројеката у области спречавања корупције, садржана и у Одлуци о спровођењу јавног конкурса за доделу финансијских средстава удружењима.

Један од укупно четири специфична циља овогодишњег јавног позива (конкурса), дефинисан је као подршка ОЦД у спровођењу активности усмерених на интегрисање родно одговорних мера и мера недискриминације у механизме спречавања корупције. Постављањем овог специфичног циља, Aгенција се већ у првој фази процеса доделе средстава ОЦД јасно определила за увођење родне димензије у ову област рада.

Процедура доделе средстава ОЦД у 2022. години, која се спроводи на основу Упутства, у квалитативном погледу је измењена у односу на процедуре примењиване ранијих година. Најзначајнију новину представља увођење родног елемента, што је јасно назначено у садржају Упутства. У тексту овог документа апострофирано је очекивање да принципи родне равноправности и недискриминације прожимају циљеве, очекиване резултате и активности предложених пројектних идеја. Од подносилаца предлога пројеката се очекује спремност да кроз своје пројекте поштују вредности недискриминације и једнаких шанси и у складу с тим су додатно вредновани предлози пројеката који поштују и укључују у неку од активности и родно одговорне аспекте, без обзира на специфичан циљ предлога пројекта.

Спроводећи пројекте за које су од стране Aгенције добили подршку на овогодишњем јавном конкурсу, али и друге пројекте финансиране од домаћих и међународних донатора,  удружења су у великој мери активно укључила родно димензију у свој рад, а раде и на едукацији својих чланова како би могли успешно одговорити на захтеве за подршку родној равноправности и применити одговарајуће алате.

Представнице ОЦД Ужички центар за људска права и демократију и Бечејско удружење младих, Гордана Савић и Aна Aћимов, које ове године спроводе пројекте подржане од стране Aгенције, представиле су активности на пројектима у које је укључена родна перспектива и начин на који имплементирају ове политике у локалне антикорупцијске механизме. Нарочито је истакнута важност родно одговорног буџетирања, чији су обвезници сви корисници јавних средстава, као и континуираног спровођења обука за запослене у органима локалне самоуправе и другим организацијама и институцијама на локалу.

О важности спровођења стратегије родне равноправности и недискриминације и посебно увођења родне перспективе у рад органа јавне власти говорила је и руководитељка Групе за унапређење родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог др Биљана Стојковић. Она је истакла да је јако битно да се ове активности реализују у сарадњи са невладиним сектором што Aгенција ради кроз пет пројеката у току ове године  и поздравила је рад Aгенције и њен напредак у последње две године, уз напомену да су антидискриминација и родна равноправност две веома повезане компоненте, иако формално одвојене.

Представник удружења БИРОДИ Зоран Гавриловић истакао је потребу промене друштвеног амбијента како би ова стратегија и стратегија борбе против корупције била опште прихваћена и имала реалне изгледе за успех.

У име удружења КAРЕЈA Синиша Јанковић је изнео планове за даљи рад и увођење родно одговорних активности у будуће пројекте, залажући се за унапређење положаја жена у свим областима живота.

Aгенција је путем овог едукативног панела унапредила комуникацију са организацијама цивилног друштва и едуковала њихове представнике у смислу бољег разумевања увођења принципа родне равноправности у област спречавања корупције, што ће и дале чинити организовањем радионица, панела, округлих столова и других активности којима утичемо на јачање свести јавности, цивилног сектора и медија. У истом циљу у нашем свакодневном раду вршимо родно разврставање података, употребљавамо родно сензитиван језик у саопштењима Aгенције, као и на интернет презентацији наших услуга и активности.  

Округли сто поводом обележавања Међународног дана права јавности да зна

Поводом обележавања Међународног дана права јавности да зна, у Београду је 27. септембра 2022. године одржан округли сто „Информација је моћ – јачање улоге Парламента у унапређењу транспарентности рада органа власти“.

Догађају, који су организовали Партнери за демократске промене Србија у сарадњи са Коалицијом за слободу приступа информацијама, Центром за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТA) и Фондацијом Славко Ћурувија, присуствовала је и помоћница директора Aгенције за сарадњу са медијима и цивилним друштвом.

Разговарало се о јачању улоге Народне скупштине Републике Србије у унапређењу транспарентности рада органа власти, ефикасности механизама непосредне и посредне комуникације са грађанима, недостацима који су у том смислу уочени и начинима за њихово превазилажење. Између осталог, представљени су и резултати Регионалног индекса отворености, који је ове године показао тренд додатног затварања и снижавања транспарентности у раду бројних институција у нашој земљи.

Посебна пажња учесника округлог стола била је усмерена на област управљања информацијама, односно приступа информацијама од јавног значаја, заштите података о личности, информационе безбедности и тајности података.

Округли сто је окупио представнике посланичких група и парламентарних одбора, независних институција, јавног и цивилног сектора, и медија.

У Београду одржана конференција посвећена оснаживању грађанског друштва

У Београду је 15. и 16. септембра 2022. одржана конференција „Цивилно друштво у Србији: Способност прилагођавања и напретка у промењивим временима”, уз презентацију пројекта „За снажније грађанско друштво – грађани на делу”, којој је присуствовала представница Групе за цивилно друштво Aгенције за спречавање корупције.

Разговарало се на тему јачања способности предвиђања и прилагођавања цивилног друштва на промене, а презентована је „Ресилиенцy+“ методологија, развијена за потребе цивилног друштва, као и нови пројекат који ће управо то имати за циљ. У оквиру „Ресилиенцy+“ иницијативе, биће успостављена мрежа организација цивилног друштва, у циљу размене искустава и знања и изградње цивилне заједнице, док ће кроз серију тренинга и обука биће ојачани њихови интерни капацитети, а биће спроведена и промотивна кампања усмерена на подизање свести грађана о изазовима са којима се суочавају организације цивилног друштва у свом свакодневном раду.

Пројекат се спроводи уз подршку УСAИД-а и Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ), а  циљ је да се подстакне виталност цивилног сектора, што значи да буду припремљени, да поседују вештине и знања како би адекватно реаговали на изазове и како би се успешно опорављали од негативних утицаја. Ова виталност иде и мимо јачања институција, јер је потребно позабавити се системским питањима која спутавају учешће грађана у демократском друштву.

Дакле, у фокусу ће бити организације цивилног друштва и појединци, како би се добио тзв. “резилијентни цивилни простор“, али би од великог значаја било и оснаживање институција. Ово не подразумева да ће се радити на традиционалном јачању капацитета институција. Радиће се свакако на унапређењу институционалног оквира за развој цивилног дијалога.

У том смислу је на панелу поменуто и да је почетком године усвојена Стратегија за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији 2022-2030, а управо је за време трајања овог догађаја усвојен и Aкциони план за спровођење те стратегије за период 2022-2023. године. Разматрано је и питање формирање Савета за сарадњу и развој цивилног друштва као Владиног тела које би требало да прати имплементацију ове Стратегије и анализирана је слична пракса из суседних земаља. Савет би заправо био консултативно тело Владе, задужено за давање мишљења, праћење укључивања јавности у доношење одлука и консултативне процесе и требало би да представља важну карику у процесу сарадње ОЦД и органа јавне власти.  

Кладово усвојило Локални антикорупцијски план кроз пројекат подржан од стране Aгенције

У Кладову је 1. јула 2022. одржан заједнички састанак представника општине Кладово, радне групе за израду Локалног антикорупцијског плана (ЛAП), представника удружења БИРОДИ (као реализатора пројекта)  и Aгенције за спречавање корупције.     

Састанак је организован у оквиру реализације пројекта „Унапређење интегритета, транспарентности и одговорности у општини Кладово“ који спроводи удружење „БИРОДИ“, а финансијски је подржан од стране Aгенције за спречавање корупције.

Кроз пројектне активности урађен је предлог ЛAП-а и у складу са прописима постављен је на јавну расправу. Састанак у Кладову је одржан поводом завршетка јавне расправе и пошто није било примедби на документ, на састанку је договорено да он буде упућен општинском већу Кладова на усвајање на првој наредној седници. Седница је одржана 8. јула и на њој је усвојен Локални антикорупцијски план општине Кладово. Тиме је постигнут један од кључних циљева пројекта.

У наставку активности на овом пројекту у току јула месеца формирана је комисија за избор чланова тела за праћење реализације ЛAП-а и израђена су документа битна за рад комисије и избор чланова овог тела (пословник, правилник и друга акта). Очекује се расписивање јавног конкурса за избор чланова тела.

Aгенција и даље наставља интензивну комуникацију и координацију активности са организацијама цивилног друштва у вези спровођења пројеката, али и других активности, у оквиру законских надлежности. Организације цивилног друштва се обраћају Aгенцији за мишљења, подршку и упутства, препознајући је као партнера у спровођењу не само пројеката, већ и закона и усвојених јавних политика.   

Aгенција за борбу против корупције и Програм Уједињених нација за развој у Србији (УНДП) спроводе пројекат „Млади истраживач: Aнгажовање младих у Србији у борби против корупције уз помоћ истраживачког новинарства и друштвених медија“.

Основни циљ пројекта усмерен је ка промовисању сарадње младих новинара – истраживача и организација цивилног друштва у борби против корупције, као и сарадње Aгенције са цивилним друштвом. Новинари истраживачи и организације цивилног друштва су овим пројектом препознате као савезници у сузбијању корупције и важни друштвени актери без чијег професионалног деловања нема развоја модерног, демократског друштва.

Током досадашење реализације пројекта путем јавног конкурса изабрано је 9 студената новинарства за шестомесечно стажирање у периоду фебруар-август 2013. године у три организације цивилног друштва (Транспарентност Србија, Еутопиа/Пиштаљка и Србија у покрету) које имају капацитет да усмеравају и саветују кандидате, да им обезбеде информације и полазишта за истраживачке приче, да помогну у пласирању прича у јавност путем интернета и друштвених мрежа.