Цивилно друштво 01.02.2022.
Влада Републике Србије усвојила је у фебруару 2022. године Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022–2030. године, којом се обезбеђује правни и институционални оквир неопходан организацијама цивилног друштва, како би деловале независно и несметано и биле подстакнуте за веће учешће у реформским процесима.
Циљ Стратегије је да се обезбеди веће укључивање цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, повећа учешће организација цивилног друштва у социо-економском развоју и деловање у складу са начелима одрживог развоја, као и да обезбеди веће учешће тих организација у процесу европских интеграција.
Усвајање ове Стратегије је важно јер је развој цивилног друштва неопходан за политичку стабилност и економску и социјалну кохезију у свим модерним демократским друштвима.
Предвиђено је и образовање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, који ће бити задужен за праћење спровођења Стратегије и начина извештавања о постигнутим резултатима.
Савет ће чинити једнак број представника државног и цивилног сектора, а о резултатима спровођења обавештаваће Владу.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочело је израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године.
Први састанак Посебне радне групе за израду овог планског документа одржан је 11. марта 2022. године у Београду. Састанку су присуствовали представници релевантних државних органа, организација цивилног друштва, независних тела и међународних организација.
На састанку је представљена радна верзија Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године на коју су чланови/це Посебне радне групе изнели своје предлоге и сугестије.
Јавне консултације за израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године отворене су од 15. до 22. марта 2022. године за учешће цивилног друштва и ширу заинтересовану јавност.
По завршетку консултација биће отворена јавна расправа како би Aкциони план био урађен што квалитетније и омогућио спровођење планираних активности у предвиђеном року.
У протеклих неколико година усвојено је или измењено неколико прописа који су омогућили шире учешће јавности у поступцима доношења одлука. Некима од њих је експлицитно препозната и улога ОЦД у овим поступцима, док се други генерално односе на учешће јавности. У том смислу постоје одредбе Закона о планском систему (ЗПС), Закона о државној управи (ЗДУ) и Закона о локалној самоуправи (ЗЛС), као и подзаконски акти за њихову примену. Поред тога дате су одређене напомене о другим законима (тзв. посебним или секторским) који уређују посебне области, а предвиђају специфичне механизме учешћа заинтересоване јавности у одлучивању ( заштита животне средине, планирање и изградња).
Пословник Владе из 2005. године је једини правни акт који је детаљније уређивао спровођење јавних расправа, прво као обавезно у припреми већине закона, затим као факултативно у припреми стратегија развоја (од 2009., што је изменама ЗДУ 2018. предвиђено као обавеза), односно као факултативно и за уредбе и одлуке (од 2013.). Одредбе Пословника којима је уређена јавна расправа (сада чл. 41) значајно су допуњене 2013. године и практично су у тој форми и данас на снази.
Минимално трајање јавне расправе је 20 дана, а рок за достављање коментара је 15 дана.
Најзначајније новине које је Закон о планском систему из перспективе ОЦД донео јесу обавезност спровођења консултација и јавних расправа за планска документа, као и за прописе, јер је до његовог доношења спровођење јавне расправе било предвиђено за законе, а нешто касније и националне стратегије, али само пословником Владе и то на начин који није обезбеђивао редовно спровођење ове обавезе. ЗПС је експлицитније предвидео обавезу спровођења јавне расправе за велики број докумената јавне политике, а као последица његовог доношења усвојене су и измене ЗДУ И ЗЛС, посебно у смислу јаснијег уређења обавезне јавне расправе. Међутим, ЗПС није дефинисао појмове консултација и јавне расправе па је то учињено накнадно, уредбом донетом на основу ЗПС.
ЗПС као једно од начела планског система поставља начело јавности и партнерства које подразумева транспарентан и консултативни процес утврђивања јавних политика, односно спровођење транспарентних консултација током њихове израде и спровођења, ако и анализе ефеката и вредновања учинака.
Што се тиче процеса консултација и јавне расправе, кључна разлика између њих се односи на фазу у којој се ови процеси спроводе. Консултације се спроводе током утврђивања јавне политике и израде нацрта докумената јавне политике као и нацрта прописа, а њихова је сврха да се од заинтересованих страна и циљних група прикупе подаци неопходни за спровођење анализе ефеката, у циљу дефинисања оптималних мера јавне политике, односно решења у прописима. Јавна расправа се спроводи непосредно пре усвајања докумената јавних политика, односно прописа, а њена сврха је да целокупну јавност, а нарочито субјекте на које се односе мере јавне политике, односно обвезнике поступања по пропису упозна са текстом нацрта, у циљу благовремене припреме за спровођење и прикупљање примедби и сугестија.
Што се тиче ЗДУ који је измењен 2020., у члану 77., органи државне управе имају три врсте обавеза у обезбеђивању учешћа јавности: обавештавање јавности о отпочињању израде нацрта закона (али не свих закона и не других прописа), спровођење консултација (за нацрте закона и подзаконских аката које разрађују одредбе тих закона) и спровођење јавне расправе (за нацрте закона и стратегија развоја).
Одређивање јавности у смислу одредаба ЗДУ укључује релевантна удружења, стручну јавност и друге и заинтересоване стране.
Кад се припрема нацрт закона „којим се битно мења правни режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност“ онда постоји обавеза објављивања и тзв. полазне основе – полазног документа који садржи приказ проблема у одређеној области и њихових узрока, циљеве и очекиване ефекте доношења закона, као и основна начела за уређивање друштвених односа у тој области.
По основу ЗДУ донет је и Правилник о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката која даје детаљније информације органима државне управе о циљевима и могућим механизмима за спровођење консултација.
Оквир за учешће ОЦД у одлучивању у Србији дакле постоји, чини га више прописа који нису у потпуности међусобно усклађени, али дају довољно широке могућности за учешће.
Пракса укључивања није у потпуности устаљена, а често није обезбеђена ни њена делотворност у смислу стварног утицаја на садржину усвојених докумената.
Треба напоменути да је значајан помак у овом процесу учињен кад је средином 2021. године установљен портал еКонсултације са циљем да се јавности омогући на јединствен и равноправан начин, електронским путем, учешће у процесу припреме и усвајања докумената јавних политика и прописа. Објава почетка рада на доношењу или измени закона, постављање консултација и спровођење јавних расправа, као и извештај о њиховом спровођењу, јавни позиви за укључивање представника ОЦД у радне групе које формира орган, обавеза су свих органа државне управе коју требају да испуне путем ове платформе.