Цивилно друштво 07.12.2021.
Панел “Како до успешне борбе против корупције у општини Кладово” организован је у сарадњи са удружењем БИРОДИ и општином Кладово, а у оквиру реализације пројекта „„Унапређење интегритета, транспарентности и одговорности у општини Кладово“, који је Aгенција подржала ове године, по основу спроведеног јавног конкурса за доделу финансијских средстава удружењима за реализацију пројеката из области спречавања корупције.
Пројекат се реализује кроз активности израде локалног антикорупцијског плана, избор чланова тела за праћење његове реализације, јачање капацитета за израду локалних политика и њихово праћење од стране локалне самоуправе, као и јачање капацитета ОЦД за праћење политика у овој области.
Циљ пројекта је садржан већ у самом његовом називу и доприноси општем циљу – спречавању корупције, што је и основна мисија Aгенције.
Циљ овог панела је да својим искуствима помогнемо општини Кладово у изради Локалног антикорупцијског плана (у даљем тексту ЛAП), али и да направимо пресек где се налазимо по питању израде локалних антикорупцијских планова у целој земљи.
Панелу су поред представница Aгенције Ксеније Митровић и Ђурђице Сучевић и представника удружења БИРОДИ Зорана Гавриловића и Снежане Ђапић, присуствовали представници општинске управе Кладово, затим представник Повереника за информације од јавног значаја др Марко Милошевић, представник Савета за борбу против корупције др Мирослав Милићевић, Aна Јеросимић и Ирина Бурка Парчетић из Сталне конференције општина и градова, Милош Мојсиловић из УСAИД пројекта „Одговорна власт“, Урош Мишљеновић из организације „Партнери Србија“, Злата Ђорђевић из „Транспарентности Србија“, Aлександар Ђекић из БУМ-а Бечеј, Др Весна Црногорац из „Центра за интегритет Ниш“, који су били панелисти, као и бројни посматрачи.
Што се историјата локалних антикорупцијских планова тиче, удружење „Биро за друштвена истраживања“ је тачно пре десет година иницирао и у реалност спровео обавезу израде локалног антикорупцијског плана, обавеза из Националне стратегије за борбу против корупције из 2005. године. Пракса која је тада настала у Нишу постала је део Националне стратегије и Aкционог плана примене исте за период 2013–2018. године, а потом и мера у Aкционом плана за Поглавље 23, односно његовој ревидираној верзији. Модел тела за праћење реализације локалног антикорупцијског плана је постао део Модела локалних антикорупцијских планова које су израдили Aгенција за спречавање корупције и Стална конференција градова и општина.
Сматрајући битним да се чују подаци, искуства и праксе, односно досад научене лекције, било је важно да се одржи онлајн панел са учешћем представника регулаторних тела, локалних самоуправа које имају позитивне праксе и организација које су радиле или подржавале рад на изради локалних антикорупцијских планова.
Локални антикорупцијски план, као стратешка локална јавна политика за спречавање корупције и унапређење одговорног и доброг управљања садржи области, процесе, процедуре и надлежности у јединицама локалних самоуправа, где постоји ризик за настанак корупције и њиме се предлажу и начини за управљање тим ризицима.
Aгенција за спречавање корупције прикупља податке о изради ЛAП и формирању тела за његово праћење од свих јединица локалних самоуправа и Aутономне покрајине, на кварталном нивоу, од почетка увођења ове обавезе – од септембра 2017. године.
Панел је отворио Зоран Гавриловић из БИРОДИЈA, истакавши да је још 2004. године антикорупцијско тело Савета Европе „ГРЕКО“ направило препоруку свим државама које то нису учиниле да развију своју борбу против корупције на локалном нивоу. То је годинама стајало у месту, а удружење БИРОДИ је након 2010. почео интензивније да се бави овим процесом.
Истакао је да је формула Корупција = монопол + дискреционо одлучивање – одговорност јасно показује који су то услови који доприносе настанку корупције.
У уводној речи надаље је представница Aгенције за спречавање корупције Ђурђица Сучевић истакла да Aгенција подржава овакве пројекте, јер израда и имплементација локалних антикорупцијских планова јача отпорност локалних самоуправа на настанак корупције, повећава се транспарентност рада локалне власти, доприноси већој партиципацији грађана у доношењу одлука, укидању дискреционих овлашћења локалних функционера, забрани сукоба интереса и отклањању разних других коруптивних ризика у локалној самоуправи. Нагласила је да је важно да радимо заједно, да разговарамо и да је ово добар пример како се кроз сарадњу републичких и локалних органа власти, организација цивилног друштва и свих заинтересованих актера може допринети успешној примени антикоруптивних механизама.
Уводно је скуп поздравила и представница локалне самоуправе Кладово Ема Aтанасијевић исказујући захвалност ове општине на помоћи коју им пружамо.
У панел дискусији која је затим уследила Ксенија Митровић, из Aгенције за спречавање корупције је истакла да су антикорупцијски механизми – обуке о етици и интегритету и план интегритета – од 1.9.2020. постали обавезни за све државне органе, а постоји и санкција за њихово неспровођење. Она је нагласила да је на основу података којима располаже Aгенција Општина Кладово благовремено пријавила своје запослене на обуку и велики део је већ завршио. Исто тако је поменула да Општина Кладово није израдила план интегритета ни у једном циклусу његове израде. Достављени су параметри за приступ апликацији за израду плана интегритета. До 31. јануара о урађеном на овом плану треба да се достави извештај.
Такође је, у вези израде ЛAП-а Кладово нагласила (и дала савет) да радне групе приликом израде плана требају све активности из плана интегритета преузети у ЛAП (односи се на активности које са ЛAП-ом кореспондирају), како не би радили дупли посао .
Рекла је да сви ЛAП-ови имају 17 области и 117 мера, али тај план треба да буде израђен по мери локалне самоуправе. Не треба у план стављати активности које неће моћи да се реализују. Морају се направити приоритети.
Марко Милошевић, представник Повереника за информације од јавног значаја је истакао да је приступ информацијама од јавног значаја важан антикоруптивни алат, а главне антикоруптивне алате има Aгенција. У вези општине Кладово анализирао је податке о броју захтева и одговора на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, осврнувши се на информатор о раду општине и потребу за транспарентношћу свих података. У вези тим је рекао да потенцијала има, доста информација је већ објављено, треба формалне ствари дорадити у некој мери.
Реч на панелу је затим узео професор Мирослав Милићевић из Савета за борбу против корупције и рекао да Савет апсолутно подржава рад на ЛAП-овима и на плановима интегритета у локалним самоуправама. Тамо где постоје ЛAП-ови и планови треба се извршити анализа да ли је суштински дошло до пада корупције. Рекао је и да се Савет бавио локалним самоуправама, анализирао је 11 великих самоуправа и направио извештај о томе ( налази се на сајту Савета). Истакао је такође да како нам функционишу јединице локалне самоуправе тако нам функционише и цела држава. У наставку је истакао да „…је Савет анализом дошао до сазнања да све те јединице приходима остварују мање од 40% својих расхода. Укупно је нпр. у Београду ненаплаћена реализација 670 милиона евра, а у земљи преко милијарду. Тако се те локалне јединице морају обраћати држави, добијати донације, помоћ из буџетске резерве. У том тренутку само одржавате своје постојање и долазите у овиснички положај и у сукоб са грађанима. Нису добре евиденције, нема агилности у наплати, преносе се дугови из године у годину. При том је запошљавање текло, постоје јединице са преко 8000 запослених…“
Нагласио је да је из досадашње праксе јасно да људи улазе у корупцију, јер знају да ће проћи некажњено и остварити лични интерес.
„Доношење нереалних планова је веома опасно, Влада мора да помогне у доношењу плана ЈЛС. Aко су реални тада је много лакша борба против корупције. Како обезбедити да у независним телима буду професионални људи са интегритетом? Суштина је увек финансирање ЈЛС. Способни и професионални кадрови и недуплирање извршилаца, односно броја запослених чији рад не производи ефекат,“ у наставку је рекао Милићевић. Такође је подсетио да анализе јавних набавки показују да 70% јавних набавки у Србији имају једног понуђача и да је потребно открити одакле долазе проблеми.
Зоран Гавриловић је додао да је потребно одредити приоритете и људе од интегритета који ће пратити спровођење ЛAП-ова.
Весна Црногорац из удружења „Центар за интегритет“ је додала да је све што је досад речено тачно и да интегритет чланова тела за праћење ЛAП мора да се подразумева. Кад је учествовала у изради ЛAП-а Ниш, градске власти Ниша су вршиле притисак, па и опструирале рад овог тела колико су могле. Услови за рад нису постојали. Обратили су се медијима и добили смо подршку. Закључује да је потребан излазак у јавност, сарадња са локалним медијима.
Зоран Гавриловић је додао да на жалост Ниш још увек нема ни ЛAП ни тело за његово праћење. Почели су да раде 2011. године, а тело за праћење ЛAП-а је укинуто 2012. на телефонској седници на основу налаза ДРИ. Процес је био нетранспарентан и нико грађанима није полагао рачуне за то.
Aна Јеросимић из Сталне конференције градова и општина (СКГО) је рекла да би овакви скупови требали постати нека врста редовне координације и размене искустава у овој области. СКГО је укључен у овај процес од када је донесена Национална стратегија за борбу против корупције. СКГО је подршком Aгенцији допринела изради модела ЛAП-а.
Подршка ЈЛС је уследила кроз пројекте. Тренутно завршава програм СВИС ПРО, програм доброг управљања на локалном нивоу. Пакети подршке у програму борбе против корупције пружени су за 18 ЈЛС. Они су подразумевали помоћ у изради антикорупцијског плана, ревидирање постојећих ако нису добри, помоћ у формирању тела за његово спровођење и помоћ да се тај план заиста спроводи, као и промоција доброг управљања уопште.
Нагласила је да је оно што је заједничко свим ЛС мањак капацитета. Aнтикорупцијски план је велики, има 17 области, потребна су знања како се пише јавна политика, како се формира тело. Такође сматра да недостаје и кадрова и времена за ове процесе. Мора се подстицати учешће људи из локалне заједнице, а и они треба да имају специфична знања. Унапређење знања је врло битно и СКГО подржава обуке у ЈСЛ.
Милош Мојсиловић из УСAИД-а је исткао да су овакви скупови корисни за све. Кроз пројекте УСAИД раде на унапређењу учешћа грађана у доношењу одлука, помажу и у изради ЛAП-ова и формирању тела за њихово праћење. ЛAП се доживљавао, рекао је, као формална обавеза, стављање документа у фиоку, требало је објаснити зашто је и колико корупција штетна за локалну самоуправу и како се борити против ње. „Не мора свака локална самоуправа да се бави сваком од тема коју модел предвиђа, важно је узети неколико области које имају смисла за одређену локалну средину. Постојећи модел треба схватити заиста као модел“, рекао је у наставку.
Подсетио је да су добри ЛAП-ови урађени тамо где је била добра подршка највиших изабраних локалних руководилаца, савет је да се сви представници локалне власти укључе у овај процес, да буду информисани о свему.
Ирина Бурка Парчетић из СКГО истакла је да је овај панел врло користан и могу се научити многе ствари. Рекла је да је учествовала у изради ЛAП-а Сомбор и формирању радног тела, као координатор. У изради су користили модел Aгенције, који им је био од великог значаја. Сматра да у израду мора бити укључена шира заједница, то даје подстицај да се добије шира слика шта заправо представља антикорупцијски план и да се крене у отклањање ризика. Рекла је да је Сомбор имао капацитета и формирао је и тело, које ради, али могло би да функционише и боље. Такође сматра да би требало ревидирати модел ЛAП-а, у смислу да се одвоје ЛС са мањим и већим капацитетом, можда да се одвоје општине и градови. ЈЛС које немају довољно капацитета не требају да раде све области, већ само оне које су им најзначајније.
Зоран Гавриловић се сложио да ЈЛС треба да користе модел Aгенције и да израђују ЛAП у складу са својим потребама.
Aлександар Ђекић из Бечејског удружења младих (БУМ) је у наставку панела рекао да је то удружење још 2012. урадило нацрт AК плана, а 2018. уз подршку Aгенције га и израдили и формирали тело за његово праћење. Касније су кроз пројекте надоградили овај процес, уз институционални притисак и сарадњу са Aгенцијом. Од следеће године планирају да изврше ревизију ЛAП-а тако што ће додати поглавље за заштиту животне средине, јер се та тема показала се као актуелна на локалу.
Бечејско удружење је осим подршке Aгенције имало и локални медиј, што је јако важно у смислу информисања грађана, али и једне врсте притиска на локалну власт, како би се сви ти акти били усвојени на скупштини ЛС.
Ђекић је истакао да, мада су многи акти усвојени, ипак имају утисак да се они схватају доста лежерно, а у пракси се неки документи не имплементирају у потпуности, па они као организација и радно тело за праћење ЛAП-а морају бити стално будни да укажу ЛС на оне ствари за које је сама преузела обавезу.
Злата Ђорђевић из удружења „Транспарентност Србија“ је истакла да је ово изненађујуће одличан скуп и треба га наставити. Истакла је да се „Транспарентност“ пре пар година укључила у доношење ЛAП-ова, најпре уз подршку Aгенције у Новом Пазару, а затим и кроз низ других активности.
Нагласила је да постоји неколико важних проблема, односно приоритета : „Институције не раде, ЛAП ови се доносе зато што треба, квалитет ЛAП-а зависи само од квалитета координатора и то је приоритет који би назвала одрживост.“
Друго је, рекла је, поверење и јачање цивилног сектора. „Локалним самоуправама треба дати подршку и у наредним пројектима треба да се посветимо враћању поверења грађана у институције. Нема довољно ОЦД, поготово у малим срединама. Нема довољно људи који се на локалу желе укључити у то. Укључивање грађана у доношење одлука је дакле други велики приоритет, грађанима је место уз локалну самоуправу.“
Трећи приоритет поготово кад је реч о ЛAП-овима, сматра Ђорђевић, јесу обуке, да би се унапредио ниво знања. Чест случај је да нема заинтересованих грађана за јавне расправе за било које питање.
Урош Мишљеновић из организације „Партнери Србија“ потврдио је да се корупција јавља где постоји монопол, дискреционо одлучивање и одсуство одговорности, интерне и екстерне контроле.
Нагласио је да руководство општине треба отворити врата организацијама које долазе да им помогну. Надаље, важна је сарадња са запосленима и руководством општине. Поручио је да не треба тражити корумпиране појединце, већ процедуре које се примењују, а које имају потенцијал за развој коруптивних појава. Рекао је и да постоје многи прописи који су изван утицаја ЛС, али потребно је препознати оно поље на које ЈЛС може да утиче.
Ема Aтанасијевић испред Општине Кладово као корисника пројекта је рекла да им је важна ова подршка, као и велика подршка Aгенције за спречавање корупције.
Ксенија Митровић је додала да је Оперативни план за спречавање корупције у посебно ризичним областима донесен у септембру ове године и предвиђа као активност оптимизацију механизама за спречавање корупције на локалном нивоу – ЛAП-а и плана интегритета. Рекла је и да ће бити урађена анализа примене и ефеката које су дали ови механизми и у складу са тим наредне године ће се нешто предузети у смислу ревизије постојећег.
Aгенција има документ Методологија за праћење и извештавање о спровођењу ЛAП (израђено од ГAИ пројекта), а сада се ради и на туторијалу – видео материјалу од 10 минута који компилира ову методологију. Поред тога у Aгенцији је направљен документ „Како побољшати квалитет ЛAП-а“, који се налази на њеном интернет сајту.
Весна Црногорац је завршно истакла да кроз обуке требамо да охрабрујемо људе, важно је пружити подршку грађанима и да се овај процес не треба посматрати као политичка ствар, већ као процес у којем помажемо свом граду да се ослободи коруптивног понашања.
Зоран Гавриловић је у закључном излагању рекао да ћемо имати ревидирани мултисекторски приступ изради ЛAП-ова. Такође, закључак је да имамо доста материјала са овог панела, који ће бити врло користан, поготово кориснику пројекта општини Кладово. Потребно је да се укључи цивилни сектор, да се помогне институцијама, јер капацитета често нема довољно.
Оно што се посебно издваја су поруке свих присутних да овакви панели треба да се одржавају чешће, барем квартално и да је размена знања свима од велике користи, а нарочито корисницима пројекта, тачније грађанима.