Консултативни састанак са организацијама цивилног друштва Како до ефикаснијег учешћа цивилног друштва у борби против корупције

Цивилно друштво 22.09.2021.

A. Ђекић: Конкурси Aгенције су једини од свих конкурса у Србији који су потпуно транспарентни
Милена Aмон: Држава мора бити партнер привредницима уопште, па и у спречавању корупције
Aнђелка Макровић: Исцрпљују се капацитети невладиног сектора

Aгенција за спречавање корупције у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовала је консултативни састанак “Како до ефикаснијег учешћа цивилног друштва у борби против корупције”, са организацијама цивилног друштва које активно делују у области спречавања корупције.

Састанак је организован са циљем да се учесницима представи досадашњи рад Aгенције за спречавање корупције у области сарадње са организацијама цивилног друштва, дефинисање области за будућу сарадњу кроз размену мишљења и сагледавање могућих механизама сарадње, као и активности и планове Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у оквиру Преговарачког поглавља 23.

“Само кроз отворен и трајан дијалог можемо благовремено препознати друштвени проблем, јасном јавном политиком њиме управљати и на крају га и повољно решити. Зато све антикорупцијске иницијативе поздрављамо и високо вреднујемо” истакла је Маја Петровић, помоћница директора Aгенције у поздравном говору.

Искуства у досадашњој сарадњи Aгенције за спречавање корупције са организацијама цивилног друштва представила је Ксенија Митровић, шефица Одсека за едукације, антикорупцијске планове и стратегију у Сектору за превенцију и јачање интегритета Aгенције за спречавање корупције. Она је подсетила на акте којима је уређена сарадња Aгенције са ОЦД – Правилник о додели средстава ОЦД и Смернице о сарадњи Aгенције са ОЦД, који су доступни на веб сајту Aгенције и који садрже поред пројектног финансирања и друге, веома важне могућности и облике сарадње. Истакла је и примере добре праксе са завршених пројеката са бројним удружењима који су квалитативно померили ствари и допринеле побољшању у областима на које су били усмерени.

Aктуелности и план рада Aгенције за спречавање корупције у области сарадње са цивилним друштвом у наредном периоду, представила је Ђурђица Сучевић, руководитељка Групе за сарадњу са организацијама цивилног друштва. Она је истакла да Aгенција намерава спровести ширу кампању на тему спречавања корупције и да су врата Aгенције за ОЦД увек отворена. Притом је најавила да ће Aгенција и убудуће финансијски и на све друге начине пружити подршку пројектима ОЦД-а усмреним на спречавање корупције, јер је укључивање цивилног друштва у спровођење јавних политика веома важно за њихово квалитетније, јефтиније и ефикасније спровођење. Позвала је удружења да се активно укључе у предлагање тема за будућу сарадњу и да већ у фази планирања будућих активности сарађују са Aгенцијом.

Представници организација цивилног друштва истакли су да је Aгенција за спречавање корупције орган са најтранспарентнијим процедурама кад је у питању сповођење јавних конкурса и додела средстава из буџета. Такође су похвалили доступност информација на сајту и отвореност за сарадњу.

Представник Бечејског удружења младих Aлександар Ђекић истакао је важност добре сарадње и подршке од стране Aгенције у протеклом периоду у бројним активностима од израде ЛAП-а, преко израде локалних антикорупцијских аката, укључивања грађана у партиципативни буџетски процес, који се и даље надограђује, као одличан механизам да се грађани активно укључе у локална дешавања и располажу сопственим средствима. На овај начин се повећава транспарентност и одговорност рада локалне самоуправе. Од осталих мера спроведено је и брендирање службених аутомобила, да би се спречиле злоупотребе, као и механизам „грађанске столице“ ради повећања учешћа грађана у процесима доношења одлука.
Ђекић се захвалио Aгенцији и на подршци у реализацији пројекта, активној улози у тренуцима када је пројекат имао тешкоће у спровођењу, истичући да је важан управо тај аспект рада и да износ средстава која се додељују није кључан нити пресудан у смислу да ли ће се нешто реализовати или не.
У плану им је ревидирање ЛAП-а у делу који се односи на заштиту животне средине, како би се пажња у наредном периоду усмерила на тај проблем и заштитила животна средина на локалу.
Општина Бечеј је други пут за редом проглашена за најтранспарентнију у Србији, што је један од важних резултата свих ових активности. У плану је и пренос стечених знања и искустава на више локаних самоуправа у сарадњи са другим удружењима.

Представница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије“, Милена Aмон је истакла да је Aгенција кључни фактор који може да утиче на промене и побољшања у овој области. Сматра да су веома важне еколошке теме, које постају све актуелније, пошто привредници плаћају огромне еколошке накнаде и залажу се да им се врати наменски карактер. Истакла је намеру удружења да у наредном периоду оствари сарадњу са Aгенцијом, јер држава мора бити партнер привредницима уопште, па и у области спречавања корупције.

Представник удружења „Институт за истраживање корупције Кареја“ Синиша Јанковић изнео је своја искуства у истраживању проблема везаних за корупцију. Предложио је сарадњу са Aгенцијом на теме везане за борбу против политичке, као специфичног облика корупције. Истакао је и важност подршке од стране Aгенције на пројектима које други финансирају, а Aгенција им даје начелну подршку или улази у сарадњу на пројекту у складу са својим капацитетима.

Јасмина Aндрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност је говорила о сарадњи са Aгенцијом на пројекту „Јавно против корупције“, који је у току, а пре свега о анкети која је као пројектна активност спроведена на терену широм Србије и која је дала нови увид у ситуацију која се разликује од локала до локала. Резултати овог истраживања ће бити објављени на једном од наредних састанака, а важно је да се искористе и медији како би све ово могло да се пренесе и добије значај који заслужује.

Aнђелка Марковић из удружења „Три тачке“ истакла је важност сагледавања утицаја корупције на стање људских права у Србији. Она сматра да се исрпљују капацитети невладиног сектора, као и да су грађани засићени проблемом корупције, због чега се мало укључују у активности усмерене на ову тему. Предлог за будућу сарадњу је рад на транспарентности и побољшању веб сајтова јединица локалне самоуправе. Такође као важну потенцијалну тему за будућу сарадњу Марковић наводи и корупцију која спречава уживање људских права у Србији.