У тексту „Зашто су пали Стубови?“ Срђана Тешина, објављеном 15. септембра у дневном листу Блиц, између осталог, пише:
А оснивач Предраг Марковић је, још пре Сајма књига, раволтиран налазима Агенције за борбу против корупције, решио да прода „Стубове“ за динар, уз услове да купац има бар једногодишње искуство у издаваштву, да је капитал с подручја Србије, Црне Горе или Републике Српске и да поштује уређивачки концепт и предузете обавезе. Како се и очекивало, „Стубове“ нико није купио.
Марковић је оптужен за „могући сукоб интереса“ и „неспојивост две функције“ иако је неспорна чињеница да он од 2001. године није држао управљачка права, да се, када је изабран за министра културе, „Стубови“ нису јавили ни на конкурс министарства за откуп књига за фондове јавних библиотека, као и да су у то време затварани продајни објекти „Стубова“. Последице оваквог пословања су биле катастрофалне, а највећу штету су претрпели запослени, аутори и, на концу, читаоци.
Поводом наведеног дела текста који код читалаца, можда, може да остави погрешан утисак да је Агенција за борбу против корупције, поступајући у складу са законским овлашћењима, допринела пословном краху „Стубова културе“, Агенција подсећа:
Међутим, преношењем управљачких права у привредном друштву, по основу власништва, не преноси се и право на добит коју то привредно друштво остварује. Тако, ни Предраг Марковић није изгубио право на добит коју је оставаривало привредно друштво „Стубови културе“, што значи да је имао приватни интерес који је закључењем наведеног уговора претпоставио јавном интересу, који је био дужан да штити као министар културе.
Одлука власника „Стубова културе“ да своју, реномирану, издавачку кућу прода за динар не може се доводити у везу са поступцима које је Агенција за борбу против корупције водила против министра Предрага Марковића.
Агенција није, и не може бити, одговорна за „катастрофалне“ последице пословања
„Стубова културе“, нити за „штету“ коју су тиме претрпели запослени, аутори и читаоци, како то инсинуира аутор текста.