Реаговање на закључке Посматрачке мисије Црте

Поступање Агенције по пријавама повреде закона
31/03/2022
Обука о плановима интегритета одржана за представнике система просвете у Кузмину
11/04/2022

Реаговање на закључке Посматрачке мисије Црте

print
Представници посматрачке мисије Црте, на данашњој конференцији за новинаре, представљајући налазе из 2. прелиминарног извештаја дугорочних посматрача о квалитету изборне кампање, закључили су да „надлежне државне институције нису у довољној мери допринеле заштити јавног интереса већ су дозволиле да се услови за фер изборе додатно уруше “.

Агенција за спречавање корупције, као независни орган са посебним законским овлашћењима у изборној кампањи, сматра да овакав закључак не одговара стварном стању а ни каснијим наводима које је ЦРТА изнела на данашњој конференцији.

ЦРТА је навела да су Агенцији доставили 14 пријава. Од девет пријава против јавних функционера за повреде Закона о спречавању корупције, пет је решено да нема повреде, о чему је ЦРТА и обавештена. За четири пријаве ЦРТА није обавештена, јер је по њима у току жалбени поступак, а решено је да постоји повреда и изречена мера опомене јер су јавни функционери одмах отклонили повреде. По њима ће ЦРТА бити обавештена по коначности изречених мера. Чињеница је да су сви поступци окончани у законском року од пет дана.

По Закону о финансирању политичких активности, ЦРТА је поднела 12 пријава. У седам случајева утврђене су повреде, од чега су за четири случаја изречене мере упозорења, док ће за три поступка бити поднет захтев за покретање прекршајног поступка у складу са законом. У пет случајева је утврђено да нема повреде. Сви поступци су такође решени у законском року и сва ова решења су објављена на сајту Агенције.

Имајући у виду и нову обавезу политичких субјеката, да Агенцији достављају и прелиминарне извештаје о трошковима изборне кампање, као и изузетно кратке рокове у којима Агенција мора да поступа, чиме је повећана ефикасност и ефектност рада Агенције као и транспарентност тог дела изборног процеса, остаје нејасно како се дошло до закључка да „надлежне државне институције нису у довољној мери допринеле заштити јавног интереса већ су дозволиле да се услови за фер изборе додатно уруше “.