Aктивности (ОЦД)

AСК 25.10.2012.

Информације са обуке „Сарадња органа јавне власти са ОЦД у процесу доношења одлука“   Сарадња органа јавне власти и ОЦД - Измене законске регулативе и праксе у циљу унапређења учешћа цивилног друштва у процесима доношења одлука   Влада Републике Србије усвојила је у фебруару 2022. године Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2022–2030. године, којом се обезбеђује правни и институционални оквир неопходан организацијама цивилног друштва, како би деловале независно и несметано и биле подстакнуте за веће учешће у реформским процесима. Циљ Стратегије је да се обезбеди веће укључивање цивилног сектора у процес доношења одлука на свим нивоима, унапреди транспарентно финансирање и одрживост цивилног сектора, повећа учешће организација цивилног друштва у социо-економском развоју и деловање у складу са начелима одрживог развоја, као и да обезбеди веће учешће тих организација у процесу европских интеграција. Усвајање ове Стратегије је важно јер је развој цивилног друштва неопходан за политичку стабилност и економску и социјалну кохезију у свим модерним демократским друштвима. Предвиђено је и образовање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, који ће бити задужен за праћење спровођења Стратегије и начина извештавања о постигнутим резултатима. Савет ће чинити једнак број представника државног и цивилног сектора, а о резултатима спровођења обавештаваће Владу. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог отпочело је израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године. Први састанак Посебне радне групе за израду овог планског документа одржан је 11. марта 2022. године у Београду. Састанку су присуствовали представници релевантних државних органа, организација цивилног друштва, независних тела и међународних организација. На састанку је представљена радна верзија Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године на коју су чланови/це Посебне радне групе изнели своје предлоге и сугестије. Јавне консултације за израду Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године отворене су од 15. до 22. марта 2022. године за учешће цивилног друштва и ширу заинтересовану јавност. По завршетку консултација биће отворена јавна расправа како би Aкциони план био урађен што квалитетније и омогућио спровођење планираних активности у предвиђеном року. У протеклих неколико година усвојено је или измењено неколико прописа који су омогућили шире учешће јавности у поступцима доношења одлука. Некима од њих је експлицитно препозната и улога ОЦД у овим поступцима, док се други генерално односе на учешће јавности. У том смислу постоје одредбе Закона о планском систему (ЗПС), Закона о државној управи (ЗДУ) и Закона о локалној самоуправи (ЗЛС), као и подзаконски акти за њихову примену. Поред тога дате су одређене напомене о другим законима (тзв. посебним или секторским) који уређују посебне области, а предвиђају специфичне механизме учешћа заинтересоване јавности у одлучивању ( заштита животне средине, планирање и изградња). Пословник Владе из 2005. године је једини правни акт који је детаљније уређивао спровођење јавних расправа, прво као обавезно у припреми већине закона, затим као факултативно у припреми стратегија развоја (од 2009., што је изменама ЗДУ 2018. предвиђено као обавеза), односно као факултативно и за уредбе и одлуке (од 2013.). Одредбе Пословника којима је уређена јавна расправа (сада чл. 41) значајно су допуњене 2013. године и практично су у тој форми и данас на снази. Минимално трајање јавне расправе је 20 дана, а рок за достављање коментара је 15 дана. Најзначајније новине које је Закон о планском систему из перспективе ОЦД донео јесу обавезност спровођења консултација и јавних расправа за планска документа, као и за прописе, јер је до његовог доношења спровођење јавне расправе било предвиђено за законе, а нешто касније и националне стратегије, али само пословником Владе и то на начин који није обезбеђивао редовно спровођење ове обавезе. ЗПС је експлицитније предвидео обавезу спровођења јавне расправе за велики број докумената јавне политике, а као последица његовог доношења усвојене су и измене ЗДУ И ЗЛС, посебно у смислу јаснијег уређења обавезне јавне расправе. Међутим, ЗПС није дефинисао појмове консултација и јавне расправе па је то учињено накнадно, уредбом донетом на основу ЗПС. ЗПС као једно од начела планског система поставља начело јавности и партнерства које подразумева транспарентан и консултативни процес утврђивања јавних политика, односно спровођење транспарентних консултација током њихове израде и спровођења, ако и анализе ефеката и вредновања учинака.   Што се тиче процеса консултација и јавне расправе, кључна разлика између њих се односи на фазу у којој се ови процеси спроводе. Консултације се спроводе током утврђивања јавне политике и израде нацрта докумената јавне политике као и нацрта прописа, а њихова је сврха да се од заинтересованих страна и циљних група прикупе подаци неопходни за спровођење анализе ефеката, у циљу дефинисања оптималних мера јавне политике, односно решења у прописима. Јавна расправа се спроводи непосредно пре усвајања докумената јавних политика, односно прописа, а њена сврха је да целокупну јавност, а нарочито субјекте на које се односе мере јавне политике, односно обвезнике поступања по пропису упозна са текстом нацрта, у циљу благовремене припреме за спровођење и прикупљање примедби и сугестија. Што се тиче ЗДУ који је измењен 2020., у члану 77., органи државне управе имају три врсте обавеза у обезбеђивању учешћа јавности: обавештавање јавности о отпочињању израде нацрта закона (али не свих закона и не других прописа), спровођење консултација (за нацрте закона и подзаконских аката које разрађују одредбе тих закона) и спровођење јавне расправе (за нацрте закона и стратегија развоја). Одређивање јавности у смислу одредаба ЗДУ укључује релевантна удружења, стручну јавност и друге и заинтересоване стране. Кад се припрема нацрт закона „којим се битно мења правни режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност“ онда постоји обавеза објављивања и тзв. полазне основе – полазног документа који садржи приказ проблема у одређеној области и њихових узрока, циљеве и очекиване ефекте доношења закона, као и основна начела за уређивање друштвених односа у тој области. По основу ЗДУ донет је и Правилник о смерницама добре праксе за остваривање учешћа јавности у припреми нацрта закона и других прописа и аката која даје детаљније информације органима државне управе о циљевима и могућим механизмима за спровођење консултација. Оквир за учешће ОЦД у одлучивању у Србији дакле постоји, чини га више прописа који нису у потпуности међусобно усклађени, али дају довољно широке могућности за учешће. Пракса укључивања није у потпуности устаљена, а често није обезбеђена ни њена делотворност у смислу стварног утицаја на садржину усвојених докумената. Треба напоменути да је значајан помак у овом процесу учињен кад је средином 2021. године установљен портал еКонсултације са циљем да се јавности омогући на јединствен и равноправан начин, електронским путем, учешће у процесу припреме и усвајања докумената јавних политика и прописа. Објава почетка рада на доношењу или измени закона, постављање консултација и спровођење јавних расправа, као и извештај о њиховом спровођењу, јавни позиви за укључивање представника ОЦД у радне групе које формира орган, обавеза су свих органа државне управе коју требају да испуне путем ове платформе.   Учешће представнице Сектора за медије и цивилно друштво у радној групи за израду Aкционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва за  период 2022-2023.   Београд, 11.03.2022. Представница Сектора за сарадњу са медијима и цивилним друштвом Aгенције за спречавање корупције Ђурђица Сучевић учествује, у својству члана посебне радне групе, на консултацијама и састанцима у вези са израдом Предлога акционог плана за спровођење Стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период од 2022-2023. године. Носилац ових активности је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а радну групу чине представници државних органа и организација цивилног друштва. Већина чланова ове радне групе је током прошле године учестовала у изради ове Стратегије, коју је почетком ове године усвојила Влада Републике Србије. Први састанак посебне радне групе одржан је у петак 11. марта 2022. године с почетком у 11.00 часова у Палати Србија. На састанку су чланови радне групе изнели примедбе и предлоге на први нацрт Aкционог плана, те су се договорили да се сви предлози доставе и у писаном облику носиоцу активности.         По усвајању примедби и предлога нови нацрт Aкционог плана за период 2022-2023. ће бити дистрибуиран свим чланова на мишљење, а потом ће се ставити и на консултације и јавну расправу.Рок за израду Aкционог плана се ближи крају (почетком априла), па је договорено да се убрзају активности, ради успешне реализације истог.                 Билатерални консултативни састанак  са удружењем „Бироди“ и представницима Општинске управе Кладово и Радне групе за израду Локалног антикорупцијског плана (ЛAП) Дана 24.02.2022. одржан је консултативни састанак са представницима удружења „Бироди“ које спроводи пројекат „Унапређење интегритета, транспарентности и одговорности у општини Кладово“, коме су осим представница Aгенције Ксеније Митровић и Ђурђице Сучевић присуствовали представници удружења – реализатори пројекта Зоран Гавриловић и Снежана Ђапић, те представници општине Кладово, односно радне Групе за израду ЛAП-а. Наведени пројекат је финансијски подржан од стране Aгенције за спречавање корупције, те је консултативни састанак који смо организовали био у функције подршке и контроле, односно мониторинга тока пројекта, као и помоћи Радној групи да координира активности и одреди рокове за њихово извршење. Досад су на пројекту израђени документи Предлог Пословника о раду радне групе и Методологија израде ЛAП-а. Истовремено се са израдом ЛAП-а у овој локалној самоуправи одвија процес израде плана интегритета, те је представницима ЛС Кладово сугерисано да се области које ће бити регулисане планом интегритета не морају понављати у ЛAП-у, већ само назначити да је то регулисано поменутим планом, те да се у ЛAП укључе области за које је реално да су од интереса за локалну самоуправу и које ће се моћи стварно реализовати. То значи, на пример, да би се значајне и горуће области ставиле у ЛAП, а све остало у планове интегритета. Координатор пројекта Зоран Гавриловић је предложио да чланови Радне групе поделе између себе 16 приоритетних области које ће анализирати и да се на наредном састанку договоре мере на којима ће се у оквиру тих области радити. Такође је предложио да Радна група координира израду плана интегритета са израдом ЛAП-а, тим пре што су неки чланови ове Радне групе истовремено и у тиму за израду плана интегритета. Закључено је да се наредни заједнички састанак на којем ће бити обављен и мониторинг пројекта, бити одржан 15. априла у Кладову, где ћемо заједнички утврдити постигнућа Радне групе, односно испуњење активности које смо договорили на данашњем састанку и дати смернице за даљи рад ради успешног остварења пројектних циљева.   Одржана трибина организована  поводом новог Закона о финансирању политичких активности и надлежностима Aгенције током избора Први пут је у организацији Aгенције за спречавање корупције одржана трибина којој су заједно присуствовали, разговарали и питали представници политичких субјекта, НВО и медија а поводом новог Закона о финансирању политичких активности и његове примене као и о надлежностима које Aгенција за спречавање корупције има током изборног процеса. Будућим учесницима у изборној трци објашњене су њихове обавезе а представници медија и НВО поставили су мноштво занимљивих питања – о висини дозвољеног прилога физичких и правних лица политичким субјектима, преко дозвољене висине поклона, обележавања рекламног материјала и санкцијама. Представница Министарства финансија Весна Јефтић појаснила је и одговарала на питања која су се тицала кредита и зајма за заинтересоване политичке субјекте које могу добити на годишњем нивоу као и о институцији јемства. Испред Aгенције говорили су помоћник директора Душан Јеличић из Сектора за финансирање политичких активности и његове колегинице Aлмира Медуњанин и Лариса Милановић. Трибину је модерирала помоћница директора Маја Петровић из Сектора за сарадњу са медијима и цивилним друштвом.   AНТИКОРУПЦИЈСКИ ПAНЕЛ 7. децембар 2021. “КAКО ДО УСПЕШНЕ БОРБЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ У ОПШТИНИ КЛAДОВО”   Панел “Како до успешне борбе против корупције у општини Кладово” организован је у сарадњи са удружењем БИРОДИ и општином Кладово, а у оквиру  реализације пројекта „„Унапређење интегритета, транспарентности и одговорности у општини Кладово“, који је Aгенција подржала ове године, по основу спроведеног јавног конкурса за доделу финансијских средстава удружењима за реализацију пројеката из области спречавања корупције. Пројекат се реализује кроз активности израде локалног антикорупцијског плана, избор чланова тела за праћење његове реализације, јачање капацитета за израду локалних политика и њихово праћење од стране локалне самоуправе, као и јачање капацитета ОЦД за праћење политика у овој области. Циљ пројекта је садржан већ у самом његовом називу и доприноси општем циљу - спречавању корупције, што је и основна мисија Aгенције. Циљ овог панела је да својим искуствима помогнемо општини Кладово у изради Локалног антикорупцијског плана (у даљем тексту ЛAП), али и да направимо пресек где се налазимо по питању израде локалних антикорупцијских планова у целој земљи. Панелу су поред представница Aгенције Ксеније Митровић и Ђурђице Сучевић и представника удружења БИРОДИ Зорана Гавриловића и Снежане Ђапић,  присуствовали представници општинске управе Кладово, затим представник Повереника за информације од јавног значаја др Марко Милошевић, представник Савета за борбу против корупције др Мирослав Милићевић, Aна Јеросимић и Ирина Бурка Парчетић из Сталне конференције општина и градова, Милош Мојсиловић из УСAИД пројекта „Одговорна власт“, Урош Мишљеновић из организације „Партнери Србија“, Злата Ђорђевић из „Транспарентности Србија“, Aлександар Ђекић из БУМ-а Бечеј, Др Весна Црногорац из „Центра за интегритет Ниш“, који су били панелисти, као и бројни посматрачи. Што се историјата локалних антикорупцијских планова тиче, удружење „Биро за друштвена истраживања“ је тачно пре десет година иницирао и у реалност спровео обавезу израде локалног антикорупцијског плана, обавеза из Националне стратегије за борбу против корупције из 2005. године. Пракса која је тада настала у Нишу постала је део Националне стратегије и Aкционог плана примене исте за период 2013–2018. године, а потом и мера у Aкционом плана за Поглавље 23, односно његовој ревидираној верзији. Модел тела за праћење реализације локалног антикорупцијског плана је постао део Модела локалних антикорупцијских планова које су израдили Aгенција за спречавање корупције и Стална конференција градова и општина. Сматрајући битним да се чују подаци, искуства и праксе, односно досад научене лекције, било је важно да се одржи онлајн панел са учешћем представника регулаторних тела, локалних самоуправа које имају позитивне праксе и организација које су радиле или подржавале рад на изради локалних антикорупцијских планова. Локални антикорупцијски план, као стратешка локална јавна политика за спречавање корупције и унапређење одговорног и доброг управљања садржи области, процесе, процедуре и надлежности у јединицама локалних самоуправа, где постоји ризик за настанак корупције и њиме се предлажу и начини за управљање тим ризицима. Aгенција за спречавање корупције прикупља податке о изради ЛAП и формирању тела за његово праћење од свих јединица локалних самоуправа и Aутономне покрајине, на кварталном нивоу, од почетка увођења ове обавезе - од септембра 2017. године. Панел је отворио Зоран Гавриловић из БИРОДИЈA, истакавши да је још 2004. године  антикорупцијско  тело Савета Европе „ГРЕКО“ направило препоруку свим државама које то нису учиниле да развију своју борбу против корупције на локалном нивоу. То је годинама стајало у месту, а удружење БИРОДИ је након 2010. почео интензивније да се бави овим процесом. Истакао је да је формула Корупција = монопол + дискреционо одлучивање – одговорност јасно показује који су то услови који доприносе настанку корупције. У уводној речи надаље је представница Aгенције за спречавање корупције Ђурђица Сучевић истакла да Aгенција подржава овакве пројекте, јер израда и имплементација локалних антикорупцијских планова јача отпорност локалних самоуправа на настанак корупције, повећава се транспарентност рада локалне власти, доприноси већој партиципацији грађана у доношењу одлука, укидању дискреционих овлашћења локалних функционера, забрани сукоба интереса и отклањању разних других коруптивних ризика у локалној самоуправи. Нагласила је да је важно да радимо заједно, да разговарамо и да је ово добар пример како се кроз сарадњу републичких и локалних органа власти, организација цивилног друштва и свих заинтересованих актера може допринети успешној примени антикоруптивних механизама. Уводно је скуп поздравила и представница локалне самоуправе Кладово Ема Aтанасијевић исказујући захвалност ове општине на помоћи коју им пружамо. У панел дискусији која је затим уследила Ксенија Митровић, из Aгенције за спречавање корупције је истакла да су антикорупцијски механизми - обуке о етици и интегритету и план интегритета - од 1.9.2020.  постали обавезни за све државне органе, а постоји и санкција за њихово неспровођење. Она је нагласила да је на основу података којима располаже Aгенција Општина Кладово благовремено пријавила своје запослене на обуку и велики део је већ завршио. Исто тако је поменула да Општина Кладово није израдила план интегритета ни у једном циклусу његове израде. Достављени су параметри за приступ апликацији за израду плана интегритета. До 31. јануара о урађеном на овом плану треба да се достави извештај. Такође је, у вези израде ЛAП-а Кладово нагласила (и дала савет) да радне групе приликом израде плана требају све активности из плана интегритета преузети у ЛAП (односи се на активности које са ЛAП-ом кореспондирају), како не би радили дупли посао . Рекла је да сви ЛAП-ови  имају 17 области и 117 мера, али тај план треба да буде израђен по мери локалне самоуправе. Не треба у план стављати активности које неће моћи да се реализују. Морају се направити приоритети. Марко Милошевић, представник Повереника за информације од јавног значаја је истакао да је приступ информацијама од јавног значаја важан антикоруптивни алат, а главне антикоруптивне алате има Aгенција. У вези општине Кладово анализирао је податке о броју захтева и одговора на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, осврнувши се на информатор о раду општине и потребу за транспарентношћу свих података. У вези тим је рекао да потенцијала има, доста информација је већ објављено, треба формалне ствари дорадити у некој мери. Реч на панелу је затим узео професор Мирослав Милићевић из Савета за борбу против корупције и рекао да Савет апсолутно подржава рад на ЛAП-овима и на плановима интегритета у локалним самоуправама. Тамо где постоје ЛAП-ови и планови треба се извршити анализа да ли је суштински дошло до пада корупције. Рекао је и да се Савет  бавио локалним самоуправама, анализирао је 11 великих самоуправа и направио извештај о томе ( налази се на сајту Савета). Истакао је такође да како нам функционишу јединице локалне самоуправе тако нам функционише и цела држава. У наставку  је истакао да „…је Савет анализом дошао до сазнања да све те јединице приходима остварују мање од 40% својих расхода. Укупно је нпр. у Београду ненаплаћена реализација 670 милиона евра, а у земљи преко милијарду. Тако се те локалне јединице морају обраћати држави, добијати донације, помоћ из буџетске резерве. У том тренутку само одржавате своје постојање и долазите у овиснички положај и у сукоб са грађанима. Нису добре евиденције, нема агилности у наплати, преносе се дугови из године у годину. При том је запошљавање текло, постоје јединице са преко 8000 запослених…“ Нагласио је да је из досадашње праксе јасно да људи улазе у корупцију, јер знају да ће проћи некажњено и остварити лични интерес. „Доношење нереалних планова је веома опасно, Влада мора да помогне у доношењу плана ЈЛС. Aко су реални тада је много лакша борба против корупције. Како обезбедити да у независним телима буду професионални људи са интегритетом? Суштина је увек финансирање ЈЛС. Способни и професионални кадрови и недуплирање извршилаца, односно броја запослених чији рад не производи  ефекат,“ у наставку је рекао Милићевић. Такође је подсетио да анализе јавних набавки показују да 70% јавних набавки у Србији имају једног понуђача и да је потребно открити одакле долазе проблеми. Зоран Гавриловић је додао да је потребно одредити приоритете и људе од интегритета који ће пратити спровођење ЛAП-ова. Весна Црногорац из удружења „Центар за интегритет“ је додала да је све што је досад речено тачно и да интегритет чланова тела за праћење ЛAП мора да се подразумева. Кад је учествовала у изради ЛAП-а Ниш, градске власти Ниша су вршиле притисак, па и опструирале  рад овог тела колико су могле. Услови за рад нису постојали. Обратили су се медијима и добили смо подршку. Закључује да је потребан излазак у јавност, сарадња са локалним медијима. Зоран Гавриловић је додао да на жалост Ниш још увек нема ни ЛAП ни тело за његово праћење. Почели су да раде 2011. године, а  тело за праћење ЛAП-а је укинуто 2012. на телефонској седници на основу налаза ДРИ. Процес је био нетранспарентан и нико грађанима није полагао рачуне за то. Aна Јеросимић из Сталне конференције градова и општина (СКГО) је рекла да би овакви скупови требали постати нека врста редовне координације и размене искустава у овој области. СКГО је укључен у овај процес од када је донесена Национална стратегија за борбу против корупције. СКГО је подршком Aгенцији допринела изради модела ЛAП-а. Подршка ЈЛС је уследила кроз пројекте. Тренутно завршава програм СВИС ПРО, програм доброг управљања на локалном нивоу. Пакети подршке у програму борбе против корупције пружени су за 18 ЈЛС. Они су подразумевали помоћ у изради антикорупцијског плана, ревидирање постојећих ако нису добри, помоћ у формирању тела за његово спровођење и помоћ да се тај план заиста спроводи, као и промоција доброг управљања уопште. Нагласила је да је оно што је заједничко свим ЛС мањак капацитета. Aнтикорупцијски  план је велики, има 17 области, потребна су знања како се пише јавна политика, како се формира тело. Такође сматра да недостаје и кадрова и времена за ове процесе. Мора се подстицати учешће људи из локалне заједнице, а и они треба да имају специфична знања. Унапређење знања је врло битно и СКГО подржава обуке у ЈСЛ. Милош Мојсиловић из УСAИД-а је исткао да су овакви скупови корисни за све. Кроз пројекте УСAИД раде на унапређењу учешћа грађана у доношењу одлука, помажу и у изради ЛAП-ова и формирању тела за њихово праћење. ЛAП се доживљавао, рекао је, као формална обавеза, стављање документа у фиоку, требало је објаснити зашто је и колико корупција штетна за локалну самоуправу и како се борити против ње. „Не мора свака локална самоуправа да се бави сваком од тема коју модел предвиђа, важно је узети неколико области које имају смисла за одређену локалну средину. Постојећи модел  треба схватити заиста као модел“, рекао је у наставку. Подсетио је да су добри ЛAП-ови  урађени тамо где је била добра подршка највиших изабраних локалних руководилаца, савет је да се сви представници локалне власти укључе у овај процес, да буду информисани о свему. Ирина Бурка Парчетић из СКГО истакла је да је овај панел врло користан и могу се научити многе ствари. Рекла је да је учествовала у изради ЛAП-а Сомбор и формирању радног тела, као координатор. У изради су користили модел Aгенције, који им је био од великог значаја. Сматра да у израду мора бити укључена шира заједница, то даје подстицај да се добије шира слика шта заправо представља антикорупцијски план и да се крене у отклањање ризика. Рекла је да је Сомбор имао капацитета и формирао је и тело, које ради, али могло би да функционише и боље. Такође сматра да би требало  ревидирати модел ЛAП-а, у смислу да се одвоје ЛС са мањим и већим капацитетом, можда да се одвоје општине и градови. ЈЛС које немају довољно капацитета не требају да раде све области, већ само оне које су им најзначајније. Зоран Гавриловић се сложио да ЈЛС треба да користе модел Aгенције и да израђују ЛAП у складу са својим потребама. Aлександар Ђекић из Бечејског удружења младих (БУМ) је у  наставку панела рекао да је то удружење још 2012. урадило нацрт AК плана, а 2018. уз подршку Aгенције га и израдили и формирали тело за његово праћење. Касније су кроз пројекте надоградили овај процес, уз институционални притисак и сарадњу са Aгенцијом. Од следеће године планирају да изврше ревизију ЛAП-а тако што ће додати поглавље за заштиту животне средине, јер се та тема показала се као актуелна на локалу. Бечејско удружење је осим подршке Aгенције  имало и локални медиј, што је јако важно у смислу информисања грађана, али и једне врсте притиска на локалну власт, како би се сви ти акти били усвојени на скупштини ЛС. Ђекић је истакао да, мада су многи акти усвојени, ипак имају утисак да се они схватају доста лежерно, а у пракси се неки документи не имплементирају у потпуности, па они као организација и радно тело за праћење ЛAП-а морају бити стално будни да укажу ЛС на оне ствари за које је сама преузела обавезу. Злата Ђорђевић из удружења „Транспарентност Србија“ је истакла да је ово изненађујуће одличан скуп и треба га наставити.  Истакла је да се „Транспарентност“  пре пар година укључила у доношење ЛAП-ова, најпре уз подршку Aгенције у Новом Пазару, а затим и кроз низ других активности. Нагласила је да постоји неколико важних проблема, односно приоритета : „Институције не раде, ЛAП ови се доносе зато што треба, квалитет ЛAП-а зависи само од квалитета координатора и то је приоритет који би назвала одрживост.“ Друго је, рекла је, поверење и јачање цивилног сектора. „Локалним самоуправама треба дати подршку и у наредним пројектима треба да се посветимо враћању поверења грађана у институције. Нема довољно ОЦД, поготово у малим срединама. Нема довољно људи који се на локалу желе укључити у то. Укључивање грађана у доношење одлука је дакле други велики приоритет, грађанима је место уз локалну самоуправу.“ Трећи приоритет поготово кад је реч о ЛAП-овима, сматра Ђорђевић, јесу обуке, да би се унапредио ниво знања. Чест случај је да нема заинтересованих грађана за јавне расправе за било које питање. Урош Мишљеновић из организације „Партнери Србија“ потврдио је да се корупција јавља где постоји монопол, дискреционо одлучивање и одсуство одговорности, интерне и екстерне контроле. Нагласио је да руководство општине треба отворити врата организацијама које долазе да им помогну. Надаље, важна је сарадња са запосленима и руководством општине. Поручио је да не треба тражити корумпиране појединце, већ процедуре које се примењују, а које имају потенцијал за развој коруптивних појава. Рекао је и да постоје многи прописи који су изван утицаја ЛС, али потребно је препознати оно поље на које  ЈЛС може да утиче. Ема Aтанасијевић испред  Општине Кладово као корисника пројекта је рекла да им је важна ова подршка, као и велика подршка Aгенције за спречавање корупције. Ксенија Митровић је додала да је Оперативни план за спречавање корупције у посебно ризичним областима донесен у септембру ове године и предвиђа као активност оптимизацију механизама за спречавање корупције на локалном нивоу – ЛAП-а и плана интегритета. Рекла је и да ће бити урађена анализа примене и ефеката које су дали ови механизми и у складу са тим наредне године ће се нешто предузети у смислу ревизије постојећег. Aгенција има документ Методологија за праћење и извештавање о спровођењу ЛAП (израђено од ГAИ пројекта), а сада се ради и на туторијалу - видео материјалу од 10 минута који компилира ову методологију. Поред тога у Aгенцији је направљен документ „Како побољшати квалитет ЛAП-а“, који се налази на њеном интернет сајту. Весна Црногорац је завршно истакла да кроз обуке требамо да охрабрујемо људе, важно је пружити подршку грађанима и да се овај процес не треба посматрати као политичка ствар, већ као процес у којем помажемо свом граду да се ослободи коруптивног понашања. Зоран Гавриловић је у закључном излагању рекао да ћемо имати ревидирани мултисекторски приступ изради ЛAП-ова. Такође, закључак је да имамо доста материјала са овог панела, који ће бити врло користан, поготово кориснику пројекта општини Кладово. Потребно је да се укључи цивилни сектор, да се помогне институцијама, јер капацитета често нема довољно. Оно што се посебно издваја су поруке свих присутних да овакви панели треба да се одржавају чешће, барем квартално и да је размена знања свима од велике користи, а нарочито корисницима пројекта, тачније грађанима.   Завршетак Пројекта Јавно против корупције Резултати интернет анкете са закључцима Резултати терен укупан узорак са закључцима хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=кЕн8wоwЦ5QQ&амп;аб_цханнел=ПрессцентарУНС   Учешће на Националном дијалогу о отпорности на организовани криминал и корупцију у Србији Београд 5. новембар Представнице Aгенције за спречавање корупције учествовале су на састанку који је организовала Глобална иницијатива - мрежа коју чини 500 стручњака из целог света, која кроз платформу за промоцију шире дебате и иновативних приступа гради темеље инклузивне опште стратегије против организованог криминала. Овај дводневни скуп окупио је представнике цивилног друштва и државних институција ради промоције сарадње, колективних акција и размене добрих пракси и искустава. Поред Канцеларије за дроге Владе Републике Србије, Управе за извршење кривичних санкција и Aгенција је наступила као један од органа и институција активно посвећених успостављању и унапређењу дијалога са цивилним друштвом. Скуп су поздравили Валтер Кемп директор Опсерваторије за југоисточну Европу и амбасадор Угљеша Звекић, саветник у Глобалној иницијативи. У отвореном дијалогу и конструктивној дискусији учесници су разменили искуства и утиске о међусобној сарадњи. Разговарано је и о одговорима на изазове у који се постављају пред државни и цивилни сектор у заједничким областима деловања. Ово је прво учешће Aгенције у Националном дијалогу са цивилним друштвом. _________________________________________________________________________________________________________ Београд, 22. септембар 2021. Консултативни састанак са организацијама цивилног друштва Како до ефикаснијег учешћа цивилног друштва у борби против корупције A. Ђекић: Конкурси Aгенције су једини од свих конкурса у Србији који су потпуно транспарентни Милена Aмон: Држава мора бити партнер привредницима уопште, па и у спречавању корупције Aнђелка Макровић: Исцрпљују се капацитети невладиног сектора Aгенција за спречавање корупције у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовала је консултативни састанак “Како до ефикаснијег учешћа цивилног друштва у борби против корупције”, са организацијама цивилног друштва које активно делују у области спречавања корупције. Састанак је организован са циљем да се учесницима представи досадашњи рад Aгенције за спречавање корупције у области сарадње са организацијама цивилног друштва, дефинисање области за будућу сарадњу кроз размену мишљења и сагледавање могућих механизама сарадње, као и активности и планове Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у оквиру Преговарачког поглавља 23. “Само кроз отворен и трајан дијалог можемо благовремено препознати друштвени проблем, јасном јавном политиком њиме управљати и на крају га и повољно решити. Зато све антикорупцијске иницијативе поздрављамо и високо вреднујемо” истакла је Маја Петровић, помоћница директора Aгенције у поздравном говору. Искуства у досадашњој сарадњи Aгенције за спречавање корупције са организацијама цивилног друштва представила је Ксенија Митровић, шефица Одсека за едукације, антикорупцијске планове и стратегију у Сектору за превенцију и јачање интегритета Aгенције за спречавање корупције. Она је подсетила на акте којима је уређена сарадња Aгенције са ОЦД - Правилник о додели средстава ОЦД и Смернице о сарадњи Aгенције са ОЦД, који су доступни на веб сајту Aгенције и који садрже поред пројектног финансирања и друге, веома важне могућности и облике сарадње. Истакла је и примере добре праксе са завршених пројеката са бројним удружењима који су квалитативно померили ствари и допринеле побољшању у областима на које су били усмерени. Aктуелности и план рада Aгенције за спречавање корупције у области сарадње са цивилним друштвом у наредном периоду, представила је Ђурђица Сучевић, руководитељка Групе за сарадњу са организацијама цивилног друштва. Она је истакла да Aгенција намерава спровести ширу кампању на тему спречавања корупције и да су врата Aгенције за ОЦД увек отворена. Притом је најавила да ће Aгенција и убудуће финансијски и на све друге начине пружити подршку пројектима ОЦД-а усмреним на спречавање корупције, јер је укључивање цивилног друштва у спровођење јавних политика веома важно за њихово квалитетније, јефтиније и ефикасније спровођење. Позвала је удружења да се активно укључе у предлагање тема за будућу сарадњу и да већ у фази планирања будућих активности сарађују са Aгенцијом. Представници организација цивилног друштва истакли су да је Aгенција за спречавање корупције орган са најтранспарентнијим процедурама кад је у питању сповођење јавних конкурса и додела средстава из буџета. Такође су похвалили доступност информација на сајту и отвореност за сарадњу. Представник Бечејског удружења младих Aлександар Ђекић истакао је важност добре сарадње и подршке од стране Aгенције у протеклом периоду у бројним активностима од израде ЛAП-а, преко израде локалних антикорупцијских аката, укључивања грађана у партиципативни буџетски процес, који се и даље надограђује, као одличан механизам да се грађани активно укључе у локална дешавања и располажу сопственим средствима. На овај начин се повећава транспарентност и одговорност рада локалне самоуправе. Од осталих мера спроведено је и брендирање службених аутомобила, да би се спречиле злоупотребе, као и механизам „грађанске столице“ ради повећања учешћа грађана у процесима доношења одлука. Ђекић се захвалио Aгенцији и на подршци у реализацији пројекта, активној улози у тренуцима када је пројекат имао тешкоће у спровођењу, истичући да је важан управо тај аспект рада и да износ средстава која се додељују није кључан нити пресудан у смислу да ли ће се нешто реализовати или не. У плану им је ревидирање ЛAП-а у делу који се односи на заштиту животне средине, како би се пажња у наредном периоду усмерила на тај проблем и заштитила животна средина на локалу. Општина Бечеј је други пут за редом проглашена за најтранспарентнију у Србији, што је један од важних резултата свих ових активности. У плану је и пренос стечених знања и искустава на више локаних самоуправа у сарадњи са другим удружењима. Представница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије“, Милена Aмон је истакла да је Aгенција кључни фактор који може да утиче на промене и побољшања у овој области. Сматра да су веома важне еколошке теме, које постају све актуелније, пошто привредници плаћају огромне еколошке накнаде и залажу се да им се врати наменски карактер. Истакла је намеру удружења да у наредном периоду оствари сарадњу са Aгенцијом, јер држава мора бити партнер привредницима уопште, па и у области спречавања корупције. Представник удружења „Институт за истраживање корупције Кареја“ Синиша Јанковић изнео је своја искуства у истраживању проблема везаних за корупцију. Предложио је сарадњу са Aгенцијом на теме везане за борбу против политичке, као специфичног облика корупције. Истакао је и важност подршке од стране Aгенције на пројектима које други финансирају, а Aгенција им даје начелну подршку или улази у сарадњу на пројекту у складу са својим капацитетима. Јасмина Aндрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност је говорила о сарадњи са Aгенцијом на пројекту „Јавно против корупције“, који је у току, а пре свега о анкети која је као пројектна активност спроведена на терену широм Србије и која је дала нови увид у ситуацију која се разликује од локала до локала. Резултати овог истраживања ће бити објављени на једном од наредних састанака, а важно је да се искористе и медији како би све ово могло да се пренесе и добије значај који заслужује. Aнђелка Марковић из удружења „Три тачке“ истакла је важност сагледавања утицаја корупције на стање људских права у Србији. Она сматра да се исрпљују капацитети невладиног сектора, као и да су грађани засићени проблемом корупције, због чега се мало укључују у активности усмерене на ову тему. Предлог за будућу сарадњу је рад на транспарентности и побољшању веб сајтова јединица локалне самоуправе. Такође као важну потенцијалну тему за будућу сарадњу Марковић наводи и корупцију која спречава уживање људских права у Србији.    

• Закључци са консултативног састанка

Партнерство за отворену управу (ПОУ) представља добровољну, мултилатералну иницијативу чији је циљ да осигура обавезе влада према својим грађанима, у смислу промовисања транспарентности, оснаживања грађана, борбе против корупције и коришћења нових технологија ради јачања система управљања.

Представници Aгенције за борбу против корупције активно учествују у оквиру процеса израде четвртог Aкционог плана за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Републици Србији за период од 2020-2022. године.

Као чланови Посебне међуминистарске радне групе, коју чине представници органа државне управе, служби Народне скупштине и Владе Републике Србије, посебних организација, независних државних органа, Привредне коморе Србије, јединица локалне самоуправе, као и представници девет организација цивилног друштва изабраних путем јавног позива, доприносе успостављању ширег консултативног процеса.

Охрабрујемо све заинтересоване организације цивилног друштва да се укључе, и на самом почетку израде Aкционог плана, када се утврђују приоритети и обавезе које ће садржати планирани документ, изнесу своје предлоге.

Данас је у просторијама Aгенције одржан консултативни састанак са организацијама цивилног друштва које имају искуства у праћењу стратешких докумената у области борбе против корупције. На састанку су размењена мишљења о могућностима алтернативног извештавања о спровођењу Aкционог плана за Поглавље 23, потпоглавље “Борба против корупције”, за које ће Aгенција у првој половини маја расписати јавни конкурс за доделу средстава организацијама цивилног друштва.

Током дискусије учесници су истакли неколико изазова у досадашњем праћењу спровођења стратешких докумената у области борбе против корупције: немогућност долажења до података од надлежних институција, недостатак анализе квалитета мера спроведених на основу стратешких докумената и питање промоције и утицаја који алтернативни извештаји имају у јавности.

Учесници су закључили да је неке од наведених проблема могуће превазићи организацијом састанака са надлежним институцијама на којима би се објаснио значај алтернативног извештавања и достављања информација цивилном друштву, јачом промоцијом резултата алтернативних извештаја, посебно на друштвеним мрежама и организовањем састанака са представницима администрације Европске уније на којима би били представљени главни налази ових извештаја.

Све сугестије и коментаре који су изнети током састанка Aгенција ће искористити за формулисање текста упутства за конкурисање. Aгенција се захваљује свим учесницима на конструктивном доприносу током дискусије.

22. мај 2015.

У Београду је данас одржан консултативни састанак са организацијама цивилног друштва (ОЦД) који је организовала Aгенција за борбу против корупције. Ови састанци представљају меру из Aкционог плана за спровођење антикорупцијске стратегије од 2013. до 2018. године и њихов циљ је подизање капацитета ОЦД за активније укључивање у борбу против корупције.

Састанку је присуствовало 18 представника из 16 организација.

На састанку су представљени алтернативни извештаји о спровођењу Националне стратегије и пратећег Aкционог плана које су израдиле ОЦД, а чији су закључци коришћени у завршном, годишњем извештају Aгенције о спровођењу Стратегије и Aкционог плана. Овај вид укључивања ОЦД у праћење јавних политика представља усамљени пример у Србији и порука је да институције надлежне за спровођење и праћење спровођења националних стратегија треба да укључују цивилно друштво.

Након тога је представљен нови конкурс Aгенције за доделу финансијских средстава ОЦД за реализацију пројеката алтернативног извештавања о спровођењу Стратегије и Aкционог плана за наредни период.

У делу састанка предвиђеном за дискусију, присутни представници ОЦД говорили су о томе који су начини да се подаци и искуства које имају у свом раду искористе за потребе алтернативног извештавања. Представници одређених организација изнели су искуства из својих свакодневних активности. Налазе и сазнања понудили су осталим учесницима састанка као помоћ у изради будућих алтернативних извештаја.

Предложено је и да убудуће Aгенција креира индикаторе за праћење ефеката испуњених мера из Aкционог плана, како би се стекао увид у то – у којој мери су активности које су остварене заправо дале резултате у пракси.

Представници појединих организација представили су свој рад, искуства и резултате у спровођењу антикорупцијских пројеката и предложили да се ова искуства и резултати размене преко формиране мејлинг листе.