AСК 13.06.2013.
Aгенција за борбу против корупције заједно са Канцеларијом за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије организовала је 12. јуна конференцију "Учешће цивилног друштва у борби против корупције" са жељом да кроз дијалог и размену искустава допринесе успостављању партнерства између државе и трећег сектора. На конфернецији су представљене смернице Aгенције за сарадњу са цивилним друштвом, а отворено је и питање јачања друштвеног интегритета кроз обавезу органа јавне управе, али и организација цивилног друштва.
Дото галерија
У уводном делу учесницима си се обратили: Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији, Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор Норвешке, Татјана Бабић директорка Aгенције и Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.
Aмбасадор Дежер истакао је да је борба против корупције на врху агенде ЕУ, која посматра активности у тој области у свим земљама које желе да постану њених чланови. Он је рекао да је улога организација цивилног друштва кључна у борби против корупције.
Aмбасадор Камсваг рекао је да су организације цивилног друштва природан партнер у борби против корупције за коју су неопходни транспарентност и учешће свих у том процесу. Истакао је и да Aмбасада Краљевине Норвешке наставља да јача цивилни сектор у Србији кроз донације, те да је значајан део тих донација за антикорупцијске мере.
Татјана Бабић, директорка Aгенције нагласила је да "цивилно друштво треба да контролише државу и да подстиче учешће грађана и заступа њихове интересе", те да државни службеници и функционери често не разумеју да су и они грађани са проблемима, док с друге стране грађани не разумеју да институције не могу саме да реше проблем као што је корупција.
Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, говорила је о издвајању средстава из буџета, те о неопходности да се примене процедуре и поступци којима се унапређује рад јавне управе, али и цивилног сектора и јер је "одсуство суштинских правила и поступака знак слабности друштва".
У радном делу конференције учесници су упознати са улогом цивилног друштва у борби против корупције према Конвенцији УН против корупције, о чему је говорила др Слађана Тасева, међународна експерткиња за област борбе против корупције и члан координационог комитета глобалне Коалиције цивилног друштва окупљене око Конвенције против корупције Уједињених нација.
Маријана Обрадовић, помоћник директора Aгенције за борбу против корупције у Сектору за послове превенције је представила Смернице за сарадњу са организацијама цивилног друштва које је Aгенција донела како би информисала и олакшала успостављање сарадње са представницима цивилног друштва, али и да би читав процес учинила транспарентијим.
У наставку радног дела конференције Бојана Меденица, извршна директорка Транспарентности Србија говорила је о искуству ове организације у досадашњем процесу праћења борбе против корупције у Србији. Ова организација, која постоји 12 година, учествовала је у свим процесима који су везани за политику борбе против корупције у Србији.
Етички кодекс организациција цивилног друштва у Србији представила је Маја Стојановић, програмска директорка Грађанских иницијатива. Овај модел успостављања бриге о интегритету организација цивилног друштва потекао је из цивилног друштва и базира се на принципу приступања кодексу путем потписивања.
Aндреја Тонч, ескперткиња за управљање и мониторинг ЕУ грантова, упознала је учеснике конференције са моделом самопроцене квалитета рада организација цивилног друштва у Републици Хрватској. Овај модел понуђен је као још један начин за подизање интегритета али и ефикасности рада организација цивилног друштва.
О етичким кодексима за струковна удружења, као део цивилног друштва, о њиховој изради и примени говорио је Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања. Подизањем интегритета ових удружења утицало би се на онај део друштва који кроз професију имају "монопол на тумачење стварности".
Кроз дискусију, учесници су истицали проблеме са којима се сусрећу у свом раду, детектујући, притом, различите области друштвеног живота који не функционишу због корупције и ниског нивоа интегритета, како појединаца, тако и институција, али и због лоших прописа.
Главни закључци и препоруке за даљи рад након радног дела и дискусија су да процес партнерства треба продубити, а да смернице Aгенције дају добру почетну основу. Представнике цивилног сектора потребно је додатно едуковати како о корупцији тако о механизмима за спречавање корупције. Такође, потребно је све друштвене актере (и јавни и цивилни сектор)
охрабрити да своје задатке и мисију обављају са пуно одговорности и свести о јавном добру. Констатовано је да је потребно ојачати размену информација и добрих пракси, радити на умрежавању и стратешким пертнерствима.
Конференцији је присуствовало више од 50 учесника из организација цивилног друштва, представника државне управе, независних државних органа, међународних организација и медија.