AСК 20.11.2015.
Aгенција за борбу против корупције указала је да су Предлогом закона о легализацији "недовољно прецизно одређени изузеци од правила приликом утврђивања услова за озакоњење објеката. Усвајање ових изузетака, без додатних прецизирања, створило би простор за различита тумачења надлежних органа приликом примене у пракси и остваривање партикуларних интереса". Имајући то у виду, "неопходно је прецизније регулисати услове за озакоњење и јасно предвидети да се испуњеност тих услова утврђује након прибављања релевантних доказа и документације, те разматрања извештаја о затеченом стању, а не пре тога".
"Aгенција је у мишљењу истакла да је потребно детаљније уредити поступање надлежног органа у ситуацији када није могуће извршити решење о рушењу, или брисати одредбу којом се предвиђа могућност накнадног доношења решења о озакоњењу. Осим тога, Aгенција је препоручила да се прецизирају одредбе о привременом прикључењу објеката за које се води поступак озакоњењења на инфраструктуру. Овим решењима органима јавне власти дају се широка дискрециона овлашћења приликом одлучивања о наведеним питањима. Поред поменутих, поједина предложена решења садрже ризике корупције који се односе на употребу непрецизних формулација, непостојање рокова и међусобно неусаглашене одредбе."
Далеко оштрије оцене у вези са садржајем овог закона и намерама због којег се доноси стижу од (опозиционих) председника општина. Тако, у тексту на свом блогу Саша Пауновић, између осталог пише:
"Овај закон се не доноси да би сиротиња јефтино легализовала куће у предграђима, већ да би бесправни градитељи комерцијалних објеката у Београду и на Златибору “уштедели” милионе. Те милионе ће без икаквог логичног објашњења, сем чисте корупције, изгубити општине и градови". У тексту се говори о ранијим покушајима легализације и неким разликама актуелних решења у односу на њих.
Сваки ризик од корупције у легализацији треба умањити, а евентуално намерно уношење норми које погодују само приватном интересу разотркити. У овој фази законодавног поступка, једини начин да се то учини је давање детаљних образложења на предложена решења (или њихова измена). Садашње образложење није довољно. На пример, једна од спорних норми које су најчешће помињане у штампи, о могућности легализације викендица у заштићеним подручјима, уопште није била образложена.
Са становишта грађана који су поштовали законе, проблем није то што се легализација врши на овај или онај начин, већ зато што се уопште допушта. Све и да се у закону отклоне сви ризици од корупције, сама чињеница да држава "озакоњењем" признаје неспособност да спроведе сопствене законе кошта много више од било које штете до које ће евентуално доћи применом овог и других сличних аката.
Aутор: Транспарентност Србија