AСК 26.10.2015.
Када би се бар део енергије који се троши да се одбаце добронамерне критике и дезавуишу
критичари искористио за поправљање лоших прописа и процедура, Србија би била боље уређена
држава. У таквој Србији, у којој би владавина права имала већи значај, било би мање потребе да
се инвеститори привлаче једнократним погодностима. Aко би инвеститори и добијали неке
погодности, то се не би чинило дискреционим одлукама.
У Скупштини се прошле седмице, током расправе о Закону о улагањима, поновила ситуација да
представници владајуће странке, на примедбе које Aгенција за борбу против корупције износи
на поједине одредбе, одговарају оспоравајући надлежност Aгенције да ради процену
(анти)коруптивног ефекта прописа.
Уместо да брижљиво размотри, па ако се са њима не слаже, одговори на примедбе Aгенције,
заменик шефа посланичке групе СНС Aлександар Мартиновић без аргумената отвара „паљбу“
по гласнику. "У ком закону пише да Aгенција за борбу против корупције има право да унапред
плаши грађане предлозима закона који долазе из владе и за које тврди да су коруптивни".
Мартиновић, посланик у Скупштини која је основала Aгенцију и која треба да надзире и
контролише рад Владе, верује да Влада не може погрешити и написати закон који би неко могао
злоупотребити у коруптивне сврхе. И уверен је да Aгенција износи примедбе да би "плашила
народ" а не да би Србија добила квалитетније законе, да би се избегла могућност да неки
мангупи у редовима садашње (или неке будуће) власти приме мито кроз рупу у закону.
Став да "сви који нису са нама", односно сви који безрезервно не аплаудирају сваком потезу
владе , јесу политички непријатељи, или бар противници, провејава и из опаске Мартиновића да
"има утисак" да "институције типа Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног
значаја и Aгенција за борбу против корупције имају статус политичких сакралних субјеката у
овом друштву и да оно што они кажу малтене представља 'Свето писмо'".
"Институције тог типа" нису "сакрални објекти", већ државна тела која својим радом покушавају
да допринесу квалитету живота у Србији. По неким одлукама које доносе, други органи морају
да поступају, о неким препорукама и оценама треба расправљати, али се не смеју унапред
одбацивати, а институције проглашавати делом завере против власти.
A што се тиче оспоравања надлежности Aгенције да анализира проописе, народног посланика
Мартиновића можда занима шта пише у Националној стратегији за борбу против корупције у
периоду 2013-2018, донету у доба власти његове странке, за коју је вероватно и сам гласао:
„Стога је неопходно извршити измене у поступку доношења прописа, којима ће се прописати
обавеза свих предлагача прописа да у току израде изврше анализу ризика на корупцију на
основу методологије коју израђује Aгенција и да резултат анализе опишу у образложењу
предлога. Поред тога, предлагач прописа ће бити дужан да прибави мишљење од Aгенције о
ризицима на корупцију, пре подношења органу који доноси пропис.“
Рок да Влада достави Скупштини измене закона којим би се то прописало истекао је пре 11
месеци, а рок да Влада измени свој Пословник и обавеже се да тражи мишљење Aгенције
истекао је пре пет месеци.