Civilno društvo 07.12.2021.
Panel “Kako do uspešne borbe protiv korupcije u opštini Kladovo” organizovan je u saradnji sa udruženjem BIRODI i opštinom Kladovo, a u okviru realizacije projekta „„Unapređenje integriteta, transparentnosti i odgovornosti u opštini Kladovo“, koji je Agencija podržala ove godine, po osnovu sprovedenog javnog konkursa za dodelu finansijskih sredstava udruženjima za realizaciju projekata iz oblasti sprečavanja korupcije.
Projekat se realizuje kroz aktivnosti izrade lokalnog antikorupcijskog plana, izbor članova tela za praćenje njegove realizacije, jačanje kapaciteta za izradu lokalnih politika i njihovo praćenje od strane lokalne samouprave, kao i jačanje kapaciteta OCD za praćenje politika u ovoj oblasti.
Cilj projekta je sadržan već u samom njegovom nazivu i doprinosi opštem cilju – sprečavanju korupcije, što je i osnovna misija Agencije.
Cilj ovog panela je da svojim iskustvima pomognemo opštini Kladovo u izradi Lokalnog antikorupcijskog plana (u daljem tekstu LAP), ali i da napravimo presek gde se nalazimo po pitanju izrade lokalnih antikorupcijskih planova u celoj zemlji.
Panelu su pored predstavnica Agencije Ksenije Mitrović i Đurđice Sučević i predstavnika udruženja BIRODI Zorana Gavrilovića i Snežane Đapić, prisustvovali predstavnici opštinske uprave Kladovo, zatim predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja dr Marko Milošević, predstavnik Saveta za borbu protiv korupcije dr Miroslav Milićević, Ana Jerosimić i Irina Burka Parčetić iz Stalne konferencije opština i gradova, Miloš Mojsilović iz USAID projekta „Odgovorna vlast“, Uroš Mišljenović iz organizacije „Partneri Srbija“, Zlata Đorđević iz „Transparentnosti Srbija“, Aleksandar Đekić iz BUM-a Bečej, Dr Vesna Crnogorac iz „Centra za integritet Niš“, koji su bili panelisti, kao i brojni posmatrači.
Što se istorijata lokalnih antikorupcijskih planova tiče, udruženje „Biro za društvena istraživanja“ je tačno pre deset godina inicirao i u realnost sproveo obavezu izrade lokalnog antikorupcijskog plana, obaveza iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije iz 2005. godine. Praksa koja je tada nastala u Nišu postala je deo Nacionalne strategije i Akcionog plana primene iste za period 2013–2018. godine, a potom i mera u Akcionom plana za Poglavlje 23, odnosno njegovoj revidiranoj verziji. Model tela za praćenje realizacije lokalnog antikorupcijskog plana je postao deo Modela lokalnih antikorupcijskih planova koje su izradili Agencija za sprečavanje korupcije i Stalna konferencija gradova i opština.
Smatrajući bitnim da se čuju podaci, iskustva i prakse, odnosno dosad naučene lekcije, bilo je važno da se održi onlajn panel sa učešćem predstavnika regulatornih tela, lokalnih samouprava koje imaju pozitivne prakse i organizacija koje su radile ili podržavale rad na izradi lokalnih antikorupcijskih planova.
Lokalni antikorupcijski plan, kao strateška lokalna javna politika za sprečavanje korupcije i unapređenje odgovornog i dobrog upravljanja sadrži oblasti, procese, procedure i nadležnosti u jedinicama lokalnih samouprava, gde postoji rizik za nastanak korupcije i njime se predlažu i načini za upravljanje tim rizicima.
Agencija za sprečavanje korupcije prikuplja podatke o izradi LAP i formiranju tela za njegovo praćenje od svih jedinica lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine, na kvartalnom nivou, od početka uvođenja ove obaveze – od septembra 2017. godine.
Panel je otvorio Zoran Gavrilović iz BIRODIJA, istakavši da je još 2004. godine antikorupcijsko telo Saveta Evrope „GREKO“ napravilo preporuku svim državama koje to nisu učinile da razviju svoju borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. To je godinama stajalo u mestu, a udruženje BIRODI je nakon 2010. počeo intenzivnije da se bavi ovim procesom.
Istakao je da je formula Korupcija = monopol + diskreciono odlučivanje – odgovornost jasno pokazuje koji su to uslovi koji doprinose nastanku korupcije.
U uvodnoj reči nadalje je predstavnica Agencije za sprečavanje korupcije Đurđica Sučević istakla da Agencija podržava ovakve projekte, jer izrada i implementacija lokalnih antikorupcijskih planova jača otpornost lokalnih samouprava na nastanak korupcije, povećava se transparentnost rada lokalne vlasti, doprinosi većoj participaciji građana u donošenju odluka, ukidanju diskrecionih ovlašćenja lokalnih funkcionera, zabrani sukoba interesa i otklanjanju raznih drugih koruptivnih rizika u lokalnoj samoupravi. Naglasila je da je važno da radimo zajedno, da razgovaramo i da je ovo dobar primer kako se kroz saradnju republičkih i lokalnih organa vlasti, organizacija civilnog društva i svih zainteresovanih aktera može doprineti uspešnoj primeni antikoruptivnih mehanizama.
Uvodno je skup pozdravila i predstavnica lokalne samouprave Kladovo Ema Atanasijević iskazujući zahvalnost ove opštine na pomoći koju im pružamo.
U panel diskusiji koja je zatim usledila Ksenija Mitrović, iz Agencije za sprečavanje korupcije je istakla da su antikorupcijski mehanizmi – obuke o etici i integritetu i plan integriteta – od 1.9.2020. postali obavezni za sve državne organe, a postoji i sankcija za njihovo nesprovođenje. Ona je naglasila da je na osnovu podataka kojima raspolaže Agencija Opština Kladovo blagovremeno prijavila svoje zaposlene na obuku i veliki deo je već završio. Isto tako je pomenula da Opština Kladovo nije izradila plan integriteta ni u jednom ciklusu njegove izrade. Dostavljeni su parametri za pristup aplikaciji za izradu plana integriteta. Do 31. januara o urađenom na ovom planu treba da se dostavi izveštaj.
Takođe je, u vezi izrade LAP-a Kladovo naglasila (i dala savet) da radne grupe prilikom izrade plana trebaju sve aktivnosti iz plana integriteta preuzeti u LAP (odnosi se na aktivnosti koje sa LAP-om korespondiraju), kako ne bi radili dupli posao .
Rekla je da svi LAP-ovi imaju 17 oblasti i 117 mera, ali taj plan treba da bude izrađen po meri lokalne samouprave. Ne treba u plan stavljati aktivnosti koje neće moći da se realizuju. Moraju se napraviti prioriteti.
Marko Milošević, predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja je istakao da je pristup informacijama od javnog značaja važan antikoruptivni alat, a glavne antikoruptivne alate ima Agencija. U vezi opštine Kladovo analizirao je podatke o broju zahteva i odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, osvrnuvši se na informator o radu opštine i potrebu za transparentnošću svih podataka. U vezi tim je rekao da potencijala ima, dosta informacija je već objavljeno, treba formalne stvari doraditi u nekoj meri.
Reč na panelu je zatim uzeo profesor Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije i rekao da Savet apsolutno podržava rad na LAP-ovima i na planovima integriteta u lokalnim samoupravama. Tamo gde postoje LAP-ovi i planovi treba se izvršiti analiza da li je suštinski došlo do pada korupcije. Rekao je i da se Savet bavio lokalnim samoupravama, analizirao je 11 velikih samouprava i napravio izveštaj o tome ( nalazi se na sajtu Saveta). Istakao je takođe da kako nam funkcionišu jedinice lokalne samouprave tako nam funkcioniše i cela država. U nastavku je istakao da „…je Savet analizom došao do saznanja da sve te jedinice prihodima ostvaruju manje od 40% svojih rashoda. Ukupno je npr. u Beogradu nenaplaćena realizacija 670 miliona evra, a u zemlji preko milijardu. Tako se te lokalne jedinice moraju obraćati državi, dobijati donacije, pomoć iz budžetske rezerve. U tom trenutku samo održavate svoje postojanje i dolazite u ovisnički položaj i u sukob sa građanima. Nisu dobre evidencije, nema agilnosti u naplati, prenose se dugovi iz godine u godinu. Pri tom je zapošljavanje teklo, postoje jedinice sa preko 8000 zaposlenih…“
Naglasio je da je iz dosadašnje prakse jasno da ljudi ulaze u korupciju, jer znaju da će proći nekažnjeno i ostvariti lični interes.
„Donošenje nerealnih planova je veoma opasno, Vlada mora da pomogne u donošenju plana JLS. Ako su realni tada je mnogo lakša borba protiv korupcije. Kako obezbediti da u nezavisnim telima budu profesionalni ljudi sa integritetom? Suština je uvek finansiranje JLS. Sposobni i profesionalni kadrovi i nedupliranje izvršilaca, odnosno broja zaposlenih čiji rad ne proizvodi efekat,“ u nastavku je rekao Milićević. Takođe je podsetio da analize javnih nabavki pokazuju da 70% javnih nabavki u Srbiji imaju jednog ponuđača i da je potrebno otkriti odakle dolaze problemi.
Zoran Gavrilović je dodao da je potrebno odrediti prioritete i ljude od integriteta koji će pratiti sprovođenje LAP-ova.
Vesna Crnogorac iz udruženja „Centar za integritet“ je dodala da je sve što je dosad rečeno tačno i da integritet članova tela za praćenje LAP mora da se podrazumeva. Kad je učestvovala u izradi LAP-a Niš, gradske vlasti Niša su vršile pritisak, pa i opstruirale rad ovog tela koliko su mogle. Uslovi za rad nisu postojali. Obratili su se medijima i dobili smo podršku. Zaključuje da je potreban izlazak u javnost, saradnja sa lokalnim medijima.
Zoran Gavrilović je dodao da na žalost Niš još uvek nema ni LAP ni telo za njegovo praćenje. Počeli su da rade 2011. godine, a telo za praćenje LAP-a je ukinuto 2012. na telefonskoj sednici na osnovu nalaza DRI. Proces je bio netransparentan i niko građanima nije polagao račune za to.
Ana Jerosimić iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) je rekla da bi ovakvi skupovi trebali postati neka vrsta redovne koordinacije i razmene iskustava u ovoj oblasti. SKGO je uključen u ovaj proces od kada je donesena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. SKGO je podrškom Agenciji doprinela izradi modela LAP-a.
Podrška JLS je usledila kroz projekte. Trenutno završava program SVIS PRO, program dobrog upravljanja na lokalnom nivou. Paketi podrške u programu borbe protiv korupcije pruženi su za 18 JLS. Oni su podrazumevali pomoć u izradi antikorupcijskog plana, revidiranje postojećih ako nisu dobri, pomoć u formiranju tela za njegovo sprovođenje i pomoć da se taj plan zaista sprovodi, kao i promocija dobrog upravljanja uopšte.
Naglasila je da je ono što je zajedničko svim LS manjak kapaciteta. Antikorupcijski plan je veliki, ima 17 oblasti, potrebna su znanja kako se piše javna politika, kako se formira telo. Takođe smatra da nedostaje i kadrova i vremena za ove procese. Mora se podsticati učešće ljudi iz lokalne zajednice, a i oni treba da imaju specifična znanja. Unapređenje znanja je vrlo bitno i SKGO podržava obuke u JSL.
Miloš Mojsilović iz USAID-a je istkao da su ovakvi skupovi korisni za sve. Kroz projekte USAID rade na unapređenju učešća građana u donošenju odluka, pomažu i u izradi LAP-ova i formiranju tela za njihovo praćenje. LAP se doživljavao, rekao je, kao formalna obaveza, stavljanje dokumenta u fioku, trebalo je objasniti zašto je i koliko korupcija štetna za lokalnu samoupravu i kako se boriti protiv nje. „Ne mora svaka lokalna samouprava da se bavi svakom od tema koju model predviđa, važno je uzeti nekoliko oblasti koje imaju smisla za određenu lokalnu sredinu. Postojeći model treba shvatiti zaista kao model“, rekao je u nastavku.
Podsetio je da su dobri LAP-ovi urađeni tamo gde je bila dobra podrška najviših izabranih lokalnih rukovodilaca, savet je da se svi predstavnici lokalne vlasti uključe u ovaj proces, da budu informisani o svemu.
Irina Burka Parčetić iz SKGO istakla je da je ovaj panel vrlo koristan i mogu se naučiti mnoge stvari. Rekla je da je učestvovala u izradi LAP-a Sombor i formiranju radnog tela, kao koordinator. U izradi su koristili model Agencije, koji im je bio od velikog značaja. Smatra da u izradu mora biti uključena šira zajednica, to daje podsticaj da se dobije šira slika šta zapravo predstavlja antikorupcijski plan i da se krene u otklanjanje rizika. Rekla je da je Sombor imao kapaciteta i formirao je i telo, koje radi, ali moglo bi da funkcioniše i bolje. Takođe smatra da bi trebalo revidirati model LAP-a, u smislu da se odvoje LS sa manjim i većim kapacitetom, možda da se odvoje opštine i gradovi. JLS koje nemaju dovoljno kapaciteta ne trebaju da rade sve oblasti, već samo one koje su im najznačajnije.
Zoran Gavrilović se složio da JLS treba da koriste model Agencije i da izrađuju LAP u skladu sa svojim potrebama.
Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih (BUM) je u nastavku panela rekao da je to udruženje još 2012. uradilo nacrt AK plana, a 2018. uz podršku Agencije ga i izradili i formirali telo za njegovo praćenje. Kasnije su kroz projekte nadogradili ovaj proces, uz institucionalni pritisak i saradnju sa Agencijom. Od sledeće godine planiraju da izvrše reviziju LAP-a tako što će dodati poglavlje za zaštitu životne sredine, jer se ta tema pokazala se kao aktuelna na lokalu.
Bečejsko udruženje je osim podrške Agencije imalo i lokalni medij, što je jako važno u smislu informisanja građana, ali i jedne vrste pritiska na lokalnu vlast, kako bi se svi ti akti bili usvojeni na skupštini LS.
Đekić je istakao da, mada su mnogi akti usvojeni, ipak imaju utisak da se oni shvataju dosta ležerno, a u praksi se neki dokumenti ne implementiraju u potpunosti, pa oni kao organizacija i radno telo za praćenje LAP-a moraju biti stalno budni da ukažu LS na one stvari za koje je sama preuzela obavezu.
Zlata Đorđević iz udruženja „Transparentnost Srbija“ je istakla da je ovo iznenađujuće odličan skup i treba ga nastaviti. Istakla je da se „Transparentnost“ pre par godina uključila u donošenje LAP-ova, najpre uz podršku Agencije u Novom Pazaru, a zatim i kroz niz drugih aktivnosti.
Naglasila je da postoji nekoliko važnih problema, odnosno prioriteta : „Institucije ne rade, LAP ovi se donose zato što treba, kvalitet LAP-a zavisi samo od kvaliteta koordinatora i to je prioritet koji bi nazvala održivost.“
Drugo je, rekla je, poverenje i jačanje civilnog sektora. „Lokalnim samoupravama treba dati podršku i u narednim projektima treba da se posvetimo vraćanju poverenja građana u institucije. Nema dovoljno OCD, pogotovo u malim sredinama. Nema dovoljno ljudi koji se na lokalu žele uključiti u to. Uključivanje građana u donošenje odluka je dakle drugi veliki prioritet, građanima je mesto uz lokalnu samoupravu.“
Treći prioritet pogotovo kad je reč o LAP-ovima, smatra Đorđević, jesu obuke, da bi se unapredio nivo znanja. Čest slučaj je da nema zainteresovanih građana za javne rasprave za bilo koje pitanje.
Uroš Mišljenović iz organizacije „Partneri Srbija“ potvrdio je da se korupcija javlja gde postoji monopol, diskreciono odlučivanje i odsustvo odgovornosti, interne i eksterne kontrole.
Naglasio je da rukovodstvo opštine treba otvoriti vrata organizacijama koje dolaze da im pomognu. Nadalje, važna je saradnja sa zaposlenima i rukovodstvom opštine. Poručio je da ne treba tražiti korumpirane pojedince, već procedure koje se primenjuju, a koje imaju potencijal za razvoj koruptivnih pojava. Rekao je i da postoje mnogi propisi koji su izvan uticaja LS, ali potrebno je prepoznati ono polje na koje JLS može da utiče.
Ema Atanasijević ispred Opštine Kladovo kao korisnika projekta je rekla da im je važna ova podrška, kao i velika podrška Agencije za sprečavanje korupcije.
Ksenija Mitrović je dodala da je Operativni plan za sprečavanje korupcije u posebno rizičnim oblastima donesen u septembru ove godine i predviđa kao aktivnost optimizaciju mehanizama za sprečavanje korupcije na lokalnom nivou – LAP-a i plana integriteta. Rekla je i da će biti urađena analiza primene i efekata koje su dali ovi mehanizmi i u skladu sa tim naredne godine će se nešto preduzeti u smislu revizije postojećeg.
Agencija ima dokument Metodologija za praćenje i izveštavanje o sprovođenju LAP (izrađeno od GAI projekta), a sada se radi i na tutorijalu – video materijalu od 10 minuta koji kompilira ovu metodologiju. Pored toga u Agenciji je napravljen dokument „Kako poboljšati kvalitet LAP-a“, koji se nalazi na njenom internet sajtu.
Vesna Crnogorac je završno istakla da kroz obuke trebamo da ohrabrujemo ljude, važno je pružiti podršku građanima i da se ovaj proces ne treba posmatrati kao politička stvar, već kao proces u kojem pomažemo svom gradu da se oslobodi koruptivnog ponašanja.
Zoran Gavrilović je u zaključnom izlaganju rekao da ćemo imati revidirani multisektorski pristup izradi LAP-ova. Takođe, zaključak je da imamo dosta materijala sa ovog panela, koji će biti vrlo koristan, pogotovo korisniku projekta opštini Kladovo. Potrebno je da se uključi civilni sektor, da se pomogne institucijama, jer kapaciteta često nema dovoljno.
Ono što se posebno izdvaja su poruke svih prisutnih da ovakvi paneli treba da se održavaju češće, barem kvartalno i da je razmena znanja svima od velike koristi, a naročito korisnicima projekta, tačnije građanima.