AСК 10.12.2012.
Контрола финансирања изборне кампање 2012. године - Како су странке трошиле новац?
Aгенција за борбу против корупције данас обележава Међународни дан борбе против корупције (9. децембар) и тим поводом у Палати „Србија" организовала је конференцију „Контрола финансирања изборне кампање 2012. године - како су странке трошиле новац?" у оквиру Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт. Позивајући народне посланике, високе званичнике Владе, чланове Републичке изборне комисије, уреднике и новинаре, представнике међународних организација и представнике цивилног друштва Aгенција још једном указала на важност заједничке борбе против корупције и транспрентног финансирања политичких странака.
Дото галерија
Основни подаци о приходима и трошковима политичких субјеката на председничким и изборима за народне посланике
У првом делу конференције учесницима су се обратили: Татјана Бабић, в.д. директора Aгенције за борбу против корупције; Јана Љубичић, генерални секретар Народне скупштине и Вељко Одаловић, генерални секретар Владе; проф. др Зоран Стојиљковић, председник Одбора Aгенције за борбу против корупције и Наталија Ристивојевић из Службе за контролу финансирања политичких странака.
О томе да ли је Закон о финансирању политичких активности положио тест практичне примене и како су се странке понашале у новим условима изборне кампање говорили су проф. Владимир Гоати и Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија, као и Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД-а, док су Златко Минић, заменик председника Одбора Aгенције и Зоран Гавриловић, директор БИРОДИ-ја анализирали како је контрола финансирања утицала на медијску кампању током избора. Предлоге за унапређење методологије и механизама контроле финансирања изборне кампање учесницима скупа изложио је Бенџамин Aлен, експерт на Пројекту за реформу правосуђа и одговорну власт.
У оквиру контроле извештаја о трошковима изборне кампање на мајским изборима (на парламентарном, председничком, покрајинском, градском и општинском нивоу), у првом кораку, Aгенција за борбу против корупције утврдила је који политички субјекти уопште нису доставили извештаје у складу са одредбама члана 29. Закона о финансирању политичких активности, односно који политички субјекти су извештаје доставили након истека законског рока.
Aгенција подсећа да је, у складу са Законом, „политички субјекат који учествује у изборној кампањи дужан да Aгенцији поднесе извештај о трошковима изборне кампање, у року од 30 дана од дана објављивања коначних резултата избора". Тај извештај мора да садржи податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора и односи се на период од дана расписивања избора до дана објављивања коначних резултата избора. Садржину извештаја о трошковима изборне кампање ближе уређује директор Aгенције, што је и учињено у Правилнику о евиденцијама прилога и имовине, годишњем финансијском извештају и извештају о трошковима изборне кампање политичког субјекта.
Политички субјекти су политичке странке, коалиције и групе грађана. Код коалиција и група грађана обавеза подношења финансијског извештаја и одговорно лице које то треба да учини, одређују се уговором који се закључује пре избора. Извештаји се морају подносити појединачно, за сваки изборни процес (нпр., за сваку општину у којој нека коалиција има листу кандидата за одборнике).
Иако подаци које је Aгенција прикупила до сада, као и подаци из других извора указују да неки поднети извештаји о финансирању кампање нису потпуни или да нису попуњени у складу са одредбама Правилника, сматрали смо да пре него што се покрене поступак против било којег политичког субјекта и одговорних лица због садржински лошег извештаја, треба то учинити против оних који извештај нису уопште поднели.
Цви политички субјекти су предали извештаје о финансирању председничке кампање, док три политичке странке нису Aгенцији поднеле извештаје о кампањама за избор народних посланика.
У 22 града и Граду Београду, ситуација је следећа:
- СНС, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 3 извештаја у року, а 20 након истека рока;
- ДС, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 20 извештаја у року и 3 након истека рока;
- СПС, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 14 извештаја у року, а 6 након истека рока, док у 3 случаја извештај по форми не одговара захтевима из Правилника;
- ДСС, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 11 извештаја у року, 7 након истека рока, нису поднеле 2 извештаја, док у 3 случаја извештај по форми не одговара захтевима из Правилника;
- ЛДП, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 2 извештаја у року, 18 по истеку рока, у једном граду нису поднеле извештаје док у 2 случаја извештај по форми не одговара захтевима из Правилника;
- Коалиција УРС поднела је 3 извештаја у року, 7 након истека рока, 12 нису поднели, а у једном случају извештај по форми не одговара захтевима из Правилника;
- СРС, односно коалиционе листе у којима је ова партија наступала, поднеле су 21 извештаја у року и 2 након истека рока;
- ДВЕРИ су поднеле 4 извештаја у року и 3 након истека рока 8 нису поднели, а у 4 случаја извештај по форми не одговара захтевима из Правилника.
Кад је реч о градовима, од укупно 264 извештаја, колико је требало да буде поднето Aгенцији, само 87 (или око 33 %) је стигло у оквиру прописаног рока, 73 (или око 28 %) након истека рока, 79 (или око 30%) политичких субјеката је пропустило да поднесе извештај, а у 25 (или око 9%) случајева поднети извештаји не одговарају захтевима из Правилника. Законске обавезе су већински поштовали само учесници избора у Краљеву, Новом Саду и Сремској Митровици, док у свим другим градовима претеже број оних који су или каснили или уопште нису доставили извештаје о финансирању кампање.
Према динамици која је условљена расположивим ресурсима, Aгенција ће ускоро поднети месно надлежном београдском прекршајном суду захтеве за покретање прекршајних поступака против политичких странака и одговорних лица у странкама, коалицијама и групама грађана који нису доставили извештаје о трошковима кампање. Након тога уследиће подношење захтева за покретање прекршајног поступка и против одговорних странака и појединаца који су пропустили да поднесу извештаје на општинском нивоу. Aгенција ће, такође, иницирати прекршајне поступке и против оних политичких субјеката и одговорних лица који су каснили са испуњењем својих обавеза, у вези са свим нивоима избора.
Напомињемо да ће Aгенција о свим покренутим поступцима по основу неподношења извештаја о трошковима кампање такође обавестити јавно тужилаштво, због могућности да у таквим случајевима постоји и кривична одговорност. Наиме, неподношење извештаја о трошковима кампање (у којем се приказују и извори прихода из којих су ти трошкови финансирани) може да представља део радње извршења кривичног дела из члана 38. Закона, или, да представља један од доказа да је то кривично дело извршено. Уколико неко за политички субјект прибави средства из нелегалних извора (нпр., бесплатна услуга од јавног предузећа), или прибави средства преко допуштеног ограничења (нпр., прилог од домаћег физичког лица у вредности од 10 милиона динара), или прибави средства на нелегалан начин (нпр., уплата у готовини уместо уплате на рачун за финансирање кампање), а након тога политички субјект не поднесе извештај о трошковима изборне кампање, одговорна лица у политичком субјекту на тај начин прикривају изворе финансирања политичког субјекта и могу бити извршиоци, саизвршиоци или помагачи у извршењу овог кривичног дела (у зависности од тога да ли су непосредно учествовали у незаконитом прибављању средстава).