AСК 12.10.2015.
Aгенција за борбу против корупције упутила је данас Народној скупштини и Влади Мишљење о процени ризика корупције у одредбама Предлога закона о улагањима.
Приликом утврђивања коначног текста Предлога закона делимично су уважене неке од препорука из мишљења која је Aгенција за борбу против корупције у августу и септембру 2015. године доставила Министарству привреде поводом две верзије нацрта овог закона. Међутим, Предлог закона и даље садржи ризике корупције, које је неопходно отклонити. Конкретно, ради се о ризицима корупције који се односе на следећа питања: непостојање одредаба о начину вршења појединих надлежности и послова Савета за економски развој и Развојне агенције; недостатак прецизно прописаних услова и критеријума за именовање чланова Управног одбора Развојне агенције, односно избор директора ове агенције, чиме је остављен широк простор за дискреционо одлучивање приликом именовања, односно избора ових лица; препуштање Влади да искључиво поступа по захтевима за давање информација у вези са улагањима; препуштање Влади и министру надлежном за послове привреде да ближе уреде одређена питања подзаконским актима, као што су, на пример, критеријуми према којима се одређује врста улагања по значају, односно критеријуми, услови и начин привлачења директних инвестиција, иако је ова питања неопходно детаљније уредити законским одредбама, те недовољно прецизно одређене дужности органа власти.
Као и у претходна два наврата, у мишљењима о нацрту овог закона, Aгенција за борбу против корупције је и овом приликом указала да је неопходно изменити одредбу која се односи на поступање по захтевима за информације у области улагања. Наиме, усвајање решења по којем ће Влада искључиво поступати по захтевима за давање информација у овој области довело би до отежавања и ограничавања суштинске заштите права на приступ информацијама, што представља ризик корупције. Поред тога што је супротно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, према коме је за поступање по захтеву надлежан орган јавне власти у чијем раду је тражена информација настала, односно који ту информацију поседује, поставља се питање примењивости овог решења, то јест начина вођења поступка у ситуацији када је информација настала у раду органа јединица локалне самоуправе, или аутономне покрајине (на пример, информације везане за инвестиционе програме), као и министарстава и Развојне агенције, а не Владе. Aгенција за борбу против корупције истиче да би усвајање решења које подразумева одсуство права жалбе Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, те могућност различитог тумачења недовољно прецизне формулације информација у вези са улагањима оставило Влади широка дискрециона овлашћења приликом одлучивања о томе да ли ће пружити на увид информације које се односе на различите аспекте области улагања. Имајући у виду наведено, Aгенција за борбу против корупције је као и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности предложила да се ова одредба Предлога закона измени и да се предвиди да ће се приступ информацијама од јавног значаја у области улагања остваривати у складу са законом који уређује право на приступ информацијама од јавног значаја.
Aгенција за борбу против корупције сматра да би усвајање датих препорука и отклањање идентификованих недостатака и ризика корупције допринело остваривању циљева Предлога закона и стварању адекватног правног оквира у области улагања. Имајући у виду наведено, Aгенција за борбу против корупције позива Владу Републике Србије, као предлагача, и народне посланике да размотре ове препоруке у циљу отклањања уочених ризика корупције и побољшања предложених законских решења.
Мишљење можете преузети овде.