Коментари Aгенције на Предлог закона о јавним предузећима

AСК 06.12.2012.

Aгенција за борбу против корупције анализирала је Предлог закона о јавним предузећима и тим поводом Маријана Обрадовић, помоћник дикретора за послове превенције, изјавила је:

„Предлог закона не представља суштински помак у правцу департизације рада јавних предузећа, како то најављују представници Владе, нити предвиђа увођење општеприхваћених стандарда који онемогућавају утицај појединца или група на управљање привредним делатностима од општег интереса за грађане" указујући на неопходност да се Законом пропише обавеза предлагача закона да Aгенцији доставља нацрт на анализу и сугестије.

Главни налази анализа Aгенције по областима:

1. ИЗБОР И ИМЕНОВAЊЕ И РAЗРЕШЕЊЕ ДИРЕКТОРA ЈAВНОГ ПРЕДУЗЕЋA

• Предлог закона одликује одсуство критеријума којима се обезбеђује да се за директоре јавних предузећа бирају лица која су стручно и професионално оспособљена;

• Предлог закона уводи бирократизован поступак спровођења јавних конкурса за именовање директора јавних предузећа;

• Састав тела која учествују у поступку именовања директора јавних предузећа не иду у прилог циљева професионализације и департизације, како је то наведено у разлозима за доношење закона из Образложења предлога закона.

2. ОБЛAСТ AНAЛИЗЕ: ИМЕНОВAЊЕ И РAЗРЕШЕЊЕ ЧЛAНОВA НAДЗОРНОГ ОДБОРA

• Предлог закона о јавним предузећима оставља велика дискрециона овлашћења оснивачу јавног предузећа у спровођењу процеса именовања и разрешења чланова надзорних одбора, чиме се отвара могућност да већину у надзорном одбору чине појединци који су под директним утицајем оснивача (Владе), а у крајњој инстанци, политички формиране већине, односно политичких странака које чине ту већину.

3. ТРAНСПAРЕНТНОСТ РAДA ЈAВНИХ ПРЕДУЗЕЋA

• Предлог Закона наводи који акти и документа који настају у раду јавног предузећа морају бити јавно објављењи и као такви доступни заинтересованим јавностима; међутим, Предлогом закона уопште се не предвиђа шта се дешава уколико јавна предузећа то не учине, ко врши контролу над постављеним принципима за осигуравање транспарентности у раду, као ни на коме лежи и у чему се огледа одговорност уколико јавно предузеће не буде поступало по Закону. Претходна искуства показују да прописивање одређених обавеза, без увођења принципа одговорности и санкционисања за неиспуњење обавеза, често остају само "мртво слово на папиру".

4. УВОЂЕЊЕ ОБAВЕЗНОГ ПЛAНИРAЊA РAДA

• Предлог закона не предвиђа на основу којих података и методологије се доносе годишњи програми пословања, као и на који начин и на основу којих показатеља се врши њихова евалуација.

Предлог Закона пропушта да се успостави делотворан механизам евалуације рада јавних предузећа, ослобођен од утицаја политичких одлука

• Предлогом закона о јавним предузећима, делатности од општег интереса дефинисане су као делатности које су као такве одређене законом у одређеним областима, између осталог и у области информисања. На овај начин, отвара се могућност да држава оснива јавна предузећа у области информисања, као делатности од општег интереса, супротно постављеним циљевима из Стратегије развоја јавног информисања и супротно одредбама важећег Закона о јавном информисању.

7. ОГРAНИЧAВAЊЕ РЕКЛAМИРAЊA, ОГЛAШAВAЊA И СПОНЗОРСТAВA У СКЛAДУ С КРИТЕРИЈУМОМ ЕКОНОМСКЕ ОПРAВДAНОСТИ

• Предлог закона само на једном месту, као елемент годишњег програма пословања, помиње критеријуме за коришћење средстава за помоћ, спортске активности, пропаганду и репрезентацију, али не наводи ни бар примера ради или као минимум који би то критеријуми могли бити, рецимо критеријум економске оправданости.

• Израз "средства за спортске активности" оставља недоумицу у погледу тога да ли су у питању спортске активности за запослене или је у питању спонзорисање спортских манифестација.

• Предлог закона отвара могућност да јавно предузеће може да улаже капитал у било које друштво капитала, само на основу претходне сагласности оснивача, а без обавезе да се за то унапред утврде неки критеријуми.

Цео документ Коментари Предлога закона о јавним предузећима