Civilno društvo 01.02.2022.
Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2022. godine Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine, kojom se obezbeđuje pravni i institucionalni okvir neophodan organizacijama civilnog društva, kako bi delovale nezavisno i nesmetano i bile podstaknute za veće učešće u reformskim procesima.
Cilj Strategije je da se obezbedi veće uključivanje civilnog sektora u proces donošenja odluka na svim nivoima, unapredi transparentno finansiranje i održivost civilnog sektora, poveća učešće organizacija civilnog društva u socio-ekonomskom razvoju i delovanje u skladu sa načelima održivog razvoja, kao i da obezbedi veće učešće tih organizacija u procesu evropskih integracija.
Usvajanje ove Strategije je važno jer je razvoj civilnog društva neophodan za političku stabilnost i ekonomsku i socijalnu koheziju u svim modernim demokratskim društvima.
Predviđeno je i obrazovanje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, koji će biti zadužen za praćenje sprovođenja Strategije i načina izveštavanja o postignutim rezultatima.
Savet će činiti jednak broj predstavnika državnog i civilnog sektora, a o rezultatima sprovođenja obaveštavaće Vladu.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočelo je izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine.
Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu ovog planskog dokumenta održan je 11. marta 2022. godine u Beogradu. Sastanku su prisustvovali predstavnici relevantnih državnih organa, organizacija civilnog društva, nezavisnih tela i međunarodnih organizacija.
Na sastanku je predstavljena radna verzija Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine na koju su članovi/ce Posebne radne grupe izneli svoje predloge i sugestije.
Javne konsultacije za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine otvorene su od 15. do 22. marta 2022. godine za učešće civilnog društva i širu zainteresovanu javnost.
Po završetku konsultacija biće otvorena javna rasprava kako bi Akcioni plan bio urađen što kvalitetnije i omogućio sprovođenje planiranih aktivnosti u predviđenom roku.
U proteklih nekoliko godina usvojeno je ili izmenjeno nekoliko propisa koji su omogućili šire učešće javnosti u postupcima donošenja odluka. Nekima od njih je eksplicitno prepoznata i uloga OCD u ovim postupcima, dok se drugi generalno odnose na učešće javnosti. U tom smislu postoje odredbe Zakona o planskom sistemu (ZPS), Zakona o državnoj upravi (ZDU) i Zakona o lokalnoj samoupravi (ZLS), kao i podzakonski akti za njihovu primenu. Pored toga date su određene napomene o drugim zakonima (tzv. posebnim ili sektorskim) koji uređuju posebne oblasti, a predviđaju specifične mehanizme učešća zainteresovane javnosti u odlučivanju ( zaštita životne sredine, planiranje i izgradnja).
Poslovnik Vlade iz 2005. godine je jedini pravni akt koji je detaljnije uređivao sprovođenje javnih rasprava, prvo kao obavezno u pripremi većine zakona, zatim kao fakultativno u pripremi strategija razvoja (od 2009., što je izmenama ZDU 2018. predviđeno kao obaveza), odnosno kao fakultativno i za uredbe i odluke (od 2013.). Odredbe Poslovnika kojima je uređena javna rasprava (sada čl. 41) značajno su dopunjene 2013. godine i praktično su u toj formi i danas na snazi.
Minimalno trajanje javne rasprave je 20 dana, a rok za dostavljanje komentara je 15 dana.
Najznačajnije novine koje je Zakon o planskom sistemu iz perspektive OCD doneo jesu obaveznost sprovođenja konsultacija i javnih rasprava za planska dokumenta, kao i za propise, jer je do njegovog donošenja sprovođenje javne rasprave bilo predviđeno za zakone, a nešto kasnije i nacionalne strategije, ali samo poslovnikom Vlade i to na način koji nije obezbeđivao redovno sprovođenje ove obaveze. ZPS je eksplicitnije predvideo obavezu sprovođenja javne rasprave za veliki broj dokumenata javne politike, a kao posledica njegovog donošenja usvojene su i izmene ZDU I ZLS, posebno u smislu jasnijeg uređenja obavezne javne rasprave. Međutim, ZPS nije definisao pojmove konsultacija i javne rasprave pa je to učinjeno naknadno, uredbom donetom na osnovu ZPS.
ZPS kao jedno od načela planskog sistema postavlja načelo javnosti i partnerstva koje podrazumeva transparentan i konsultativni proces utvrđivanja javnih politika, odnosno sprovođenje transparentnih konsultacija tokom njihove izrade i sprovođenja, ako i analize efekata i vrednovanja učinaka.
Što se tiče procesa konsultacija i javne rasprave, ključna razlika između njih se odnosi na fazu u kojoj se ovi procesi sprovode. Konsultacije se sprovode tokom utvrđivanja javne politike i izrade nacrta dokumenata javne politike kao i nacrta propisa, a njihova je svrha da se od zainteresovanih strana i ciljnih grupa prikupe podaci neophodni za sprovođenje analize efekata, u cilju definisanja optimalnih mera javne politike, odnosno rešenja u propisima. Javna rasprava se sprovodi neposredno pre usvajanja dokumenata javnih politika, odnosno propisa, a njena svrha je da celokupnu javnost, a naročito subjekte na koje se odnose mere javne politike, odnosno obveznike postupanja po propisu upozna sa tekstom nacrta, u cilju blagovremene pripreme za sprovođenje i prikupljanje primedbi i sugestija.
Što se tiče ZDU koji je izmenjen 2020., u članu 77., organi državne uprave imaju tri vrste obaveza u obezbeđivanju učešća javnosti: obaveštavanje javnosti o otpočinjanju izrade nacrta zakona (ali ne svih zakona i ne drugih propisa), sprovođenje konsultacija (za nacrte zakona i podzakonskih akata koje razrađuju odredbe tih zakona) i sprovođenje javne rasprave (za nacrte zakona i strategija razvoja).
Određivanje javnosti u smislu odredaba ZDU uključuje relevantna udruženja, stručnu javnost i druge i zainteresovane strane.
Kad se priprema nacrt zakona „kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“ onda postoji obaveza objavljivanja i tzv. polazne osnove – polaznog dokumenta koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti.
Po osnovu ZDU donet je i Pravilnik o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata koja daje detaljnije informacije organima državne uprave o ciljevima i mogućim mehanizmima za sprovođenje konsultacija.
Okvir za učešće OCD u odlučivanju u Srbiji dakle postoji, čini ga više propisa koji nisu u potpunosti međusobno usklađeni, ali daju dovoljno široke mogućnosti za učešće.
Praksa uključivanja nije u potpunosti ustaljena, a često nije obezbeđena ni njena delotvornost u smislu stvarnog uticaja na sadržinu usvojenih dokumenata.
Treba napomenuti da je značajan pomak u ovom procesu učinjen kad je sredinom 2021. godine ustanovljen portal eKonsultacije sa ciljem da se javnosti omogući na jedinstven i ravnopravan način, elektronskim putem, učešće u procesu pripreme i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa. Objava početka rada na donošenju ili izmeni zakona, postavljanje konsultacija i sprovođenje javnih rasprava, kao i izveštaj o njihovom sprovođenju, javni pozivi za uključivanje predstavnika OCD u radne grupe koje formira organ, obaveza su svih organa državne uprave koju trebaju da ispune putem ove platforme.