Agencija posmatra izbore u opštini Vrbas
10/10/2013
Saopštenje za javnost, 16. oktobar 2013. godine
16/10/2013

Aktivnosti (OCD)

print
Informacije sa obuke „Saradnja organa javne vlasti sa OCD u procesu donošenja odluka“

 

Saradnja organa javne vlasti i OCD – Izmene zakonske regulative i prakse u cilju unapređenja učešća civilnog društva u procesima donošenja odluka

 

Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2022. godine Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine, kojom se obezbeđuje pravni i institucionalni okvir neophodan organizacijama civilnog društva, kako bi delovale nezavisno i nesmetano i bile podstaknute za veće učešće u reformskim procesima.
Cilj Strategije je da se obezbedi veće uključivanje civilnog sektora u proces donošenja odluka na svim nivoima, unapredi transparentno finansiranje i održivost civilnog sektora, poveća učešće organizacija civilnog društva u socio-ekonomskom razvoju i delovanje u skladu sa načelima održivog razvoja, kao i da obezbedi veće učešće tih organizacija u procesu evropskih integracija.
Usvajanje ove Strategije je važno jer je razvoj civilnog društva neophodan za političku stabilnost i ekonomsku i socijalnu koheziju u svim modernim demokratskim društvima.
Predviđeno je i obrazovanje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, koji će biti zadužen za praćenje sprovođenja Strategije i načina izveštavanja o postignutim rezultatima.
Savet će činiti jednak broj predstavnika državnog i civilnog sektora, a o rezultatima sprovođenja obaveštavaće Vladu.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog otpočelo je izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine.
Prvi sastanak Posebne radne grupe za izradu ovog planskog dokumenta održan je 11. marta 2022. godine u Beogradu. Sastanku su prisustvovali predstavnici relevantnih državnih organa, organizacija civilnog društva, nezavisnih tela i međunarodnih organizacija.
Na sastanku je predstavljena radna verzija Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine na koju su članovi/ce Posebne radne grupe izneli svoje predloge i sugestije.
Javne konsultacije za izradu Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine otvorene su od 15. do 22. marta 2022. godine za učešće civilnog društva i širu zainteresovanu javnost.
Po završetku konsultacija biće otvorena javna rasprava kako bi Akcioni plan bio urađen što kvalitetnije i omogućio sprovođenje planiranih aktivnosti u predviđenom roku.
U proteklih nekoliko godina usvojeno je ili izmenjeno nekoliko propisa koji su omogućili šire učešće javnosti u postupcima donošenja odluka. Nekima od njih je eksplicitno prepoznata i uloga OCD u ovim postupcima, dok se drugi generalno odnose na učešće javnosti. U tom smislu postoje odredbe Zakona o planskom sistemu (ZPS), Zakona o državnoj upravi (ZDU) i Zakona o lokalnoj samoupravi (ZLS), kao i podzakonski akti za njihovu primenu. Pored toga date su određene napomene o drugim zakonima (tzv. posebnim ili sektorskim) koji uređuju posebne oblasti, a predviđaju specifične mehanizme učešća zainteresovane javnosti u odlučivanju ( zaštita životne sredine, planiranje i izgradnja).
Poslovnik Vlade iz 2005. godine je jedini pravni akt koji je detaljnije uređivao sprovođenje javnih rasprava, prvo kao obavezno u pripremi većine zakona, zatim kao fakultativno u pripremi strategija razvoja (od 2009., što je izmenama ZDU 2018. predviđeno kao obaveza), odnosno kao fakultativno i za uredbe i odluke (od 2013.). Odredbe Poslovnika kojima je uređena javna rasprava (sada čl. 41) značajno su dopunjene 2013. godine i praktično su u toj formi i danas na snazi.
Minimalno trajanje javne rasprave je 20 dana, a rok za dostavljanje komentara je 15 dana.
Najznačajnije novine koje je Zakon o planskom sistemu iz perspektive OCD doneo jesu obaveznost sprovođenja konsultacija i javnih rasprava za planska dokumenta, kao i za propise, jer je do njegovog donošenja sprovođenje javne rasprave bilo predviđeno za zakone, a nešto kasnije i nacionalne strategije, ali samo poslovnikom Vlade i to na način koji nije obezbeđivao redovno sprovođenje ove obaveze. ZPS je eksplicitnije predvideo obavezu sprovođenja javne rasprave za veliki broj dokumenata javne politike, a kao posledica njegovog donošenja usvojene su i izmene ZDU I ZLS, posebno u smislu jasnijeg uređenja obavezne javne rasprave. Međutim, ZPS nije definisao pojmove konsultacija i javne rasprave pa je to učinjeno naknadno, uredbom donetom na osnovu ZPS.
ZPS kao jedno od načela planskog sistema postavlja načelo javnosti i partnerstva koje podrazumeva transparentan i konsultativni proces utvrđivanja javnih politika, odnosno sprovođenje transparentnih konsultacija tokom njihove izrade i sprovođenja, ako i analize efekata i vrednovanja učinaka.

 

Što se tiče procesa konsultacija i javne rasprave, ključna razlika između njih se odnosi na fazu u kojoj se ovi procesi sprovode. Konsultacije se sprovode tokom utvrđivanja javne politike i izrade nacrta dokumenata javne politike kao i nacrta propisa, a njihova je svrha da se od zainteresovanih strana i ciljnih grupa prikupe podaci neophodni za sprovođenje analize efekata, u cilju definisanja optimalnih mera javne politike, odnosno rešenja u propisima. Javna rasprava se sprovodi neposredno pre usvajanja dokumenata javnih politika, odnosno propisa, a njena svrha je da celokupnu javnost, a naročito subjekte na koje se odnose mere javne politike, odnosno obveznike postupanja po propisu upozna sa tekstom nacrta, u cilju blagovremene pripreme za sprovođenje i prikupljanje primedbi i sugestija.
Što se tiče ZDU koji je izmenjen 2020., u članu 77., organi državne uprave imaju tri vrste obaveza u obezbeđivanju učešća javnosti: obaveštavanje javnosti o otpočinjanju izrade nacrta zakona (ali ne svih zakona i ne drugih propisa), sprovođenje konsultacija (za nacrte zakona i podzakonskih akata koje razrađuju odredbe tih zakona) i sprovođenje javne rasprave (za nacrte zakona i strategija razvoja).
Određivanje javnosti u smislu odredaba ZDU uključuje relevantna udruženja, stručnu javnost i druge i zainteresovane strane.
Kad se priprema nacrt zakona „kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“ onda postoji obaveza objavljivanja i tzv. polazne osnove – polaznog dokumenta koji sadrži prikaz problema u određenoj oblasti i njihovih uzroka, ciljeve i očekivane efekte donošenja zakona, kao i osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti.
Po osnovu ZDU donet je i Pravilnik o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata koja daje detaljnije informacije organima državne uprave o ciljevima i mogućim mehanizmima za sprovođenje konsultacija.
Okvir za učešće OCD u odlučivanju u Srbiji dakle postoji, čini ga više propisa koji nisu u potpunosti međusobno usklađeni, ali daju dovoljno široke mogućnosti za učešće.
Praksa uključivanja nije u potpunosti ustaljena, a često nije obezbeđena ni njena delotvornost u smislu stvarnog uticaja na sadržinu usvojenih dokumenata.
Treba napomenuti da je značajan pomak u ovom procesu učinjen kad je sredinom 2021. godine ustanovljen portal eKonsultacije sa ciljem da se javnosti omogući na jedinstven i ravnopravan način, elektronskim putem, učešće u procesu pripreme i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa. Objava početka rada na donošenju ili izmeni zakona, postavljanje konsultacija i sprovođenje javnih rasprava, kao i izveštaj o njihovom sprovođenju, javni pozivi za uključivanje predstavnika OCD u radne grupe koje formira organ, obaveza su svih organa državne uprave koju trebaju da ispune putem ove platforme.

 

Učešće predstavnice Sektora za medije i civilno društvo u radnoj grupi za izradu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za  period 2022-2023.  

Beograd, 11.03.2022.

Predstavnica Sektora za saradnju sa medijima i civilnim društvom Agencije za sprečavanje korupcije Đurđica Sučević učestvuje, u svojstvu člana posebne radne grupe, na konsultacijama i sastancima u vezi sa izradom Predloga akcionog plana za sprovođenje Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2022-2023. godine. Nosilac ovih aktivnosti je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a radnu grupu čine predstavnici državnih organa i organizacija civilnog društva. Većina članova ove radne grupe je tokom prošle godine učestovala u izradi ove Strategije, koju je početkom ove godine usvojila Vlada Republike Srbije.

Prvi sastanak posebne radne grupe održan je u petak 11. marta 2022. godine s početkom u 11.00 časova u Palati Srbija. Na sastanku su članovi radne grupe izneli primedbe i predloge na prvi nacrt Akcionog plana, te su se dogovorili da se svi predlozi dostave i u pisanom obliku nosiocu aktivnosti.

 

 

 

 

Po usvajanju primedbi i predloga novi nacrt Akcionog plana za period 2022-2023. će biti distribuiran svim članova na mišljenje, a potom će se staviti i na konsultacije i javnu raspravu.Rok za izradu Akcionog plana se bliži kraju (početkom aprila), pa je dogovoreno da se ubrzaju aktivnosti, radi uspešne realizacije istog.

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilateralni konsultativni sastanak  sa udruženjem „Birodi“ i predstavnicima Opštinske uprave Kladovo i Radne grupe za izradu Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP)

Dana 24.02.2022. održan je konsultativni sastanak sa predstavnicima udruženja „Birodi“ koje sprovodi projekat „Unapređenje integriteta, transparentnosti i odgovornosti u opštini Kladovo“, kome su osim predstavnica Agencije Ksenije Mitrović i Đurđice Sučević prisustvovali predstavnici udruženja – realizatori projekta Zoran Gavrilović i Snežana Đapić, te predstavnici opštine Kladovo, odnosno radne Grupe za izradu LAP-a.
Navedeni projekat je finansijski podržan od strane Agencije za sprečavanje korupcije, te je konsultativni sastanak koji smo organizovali bio u funkcije podrške i kontrole, odnosno monitoringa toka projekta, kao i pomoći Radnoj grupi da koordinira aktivnosti i odredi rokove za njihovo izvršenje.
Dosad su na projektu izrađeni dokumenti Predlog Poslovnika o radu radne grupe i Metodologija izrade LAP-a. Istovremeno se sa izradom LAP-a u ovoj lokalnoj samoupravi odvija proces izrade plana integriteta, te je predstavnicima LS Kladovo sugerisano da se oblasti koje će biti regulisane planom integriteta ne moraju ponavljati u LAP-u, već samo naznačiti da je to regulisano pomenutim planom, te da se u LAP uključe oblasti za koje je realno da su od interesa za lokalnu samoupravu i koje će se moći stvarno realizovati. To znači, na primer, da bi se značajne i goruće oblasti stavile u LAP, a sve ostalo u planove integriteta.
Koordinator projekta Zoran Gavrilović je predložio da članovi Radne grupe podele između sebe 16 prioritetnih oblasti koje će analizirati i da se na narednom sastanku dogovore mere na kojima će se u okviru tih oblasti raditi. Takođe je predložio da Radna grupa koordinira izradu plana integriteta sa izradom LAP-a, tim pre što su neki članovi ove Radne grupe istovremeno i u timu za izradu plana integriteta.
Zaključeno je da se naredni zajednički sastanak na kojem će biti obavljen i monitoring projekta, biti održan 15. aprila u Kladovu, gde ćemo zajednički utvrditi postignuća Radne grupe, odnosno ispunjenje aktivnosti koje smo dogovorili na današnjem sastanku i dati smernice za dalji rad radi uspešnog ostvarenja projektnih ciljeva.

 

Održana tribina organizovana  povodom novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i nadležnostima Agencije tokom izbora

Prvi put je u organizaciji Agencije za sprečavanje korupcije održana tribina kojoj su zajedno prisustvovali, razgovarali i pitali predstavnici političkih subjekta, NVO i medija a povodom novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i njegove primene kao i o nadležnostima koje Agencija za sprečavanje korupcije ima tokom izbornog procesa.
Budućim učesnicima u izbornoj trci objašnjene su njihove obaveze a predstavnici medija i NVO postavili su mnoštvo zanimljivih pitanja – o visini dozvoljenog priloga fizičkih i pravnih lica političkim subjektima, preko dozvoljene visine poklona, obeležavanja reklamnog materijala i sankcijama. Predstavnica Ministarstva finansija Vesna Jeftić pojasnila je i odgovarala na pitanja koja su se ticala kredita i zajma za zainteresovane političke subjekte koje mogu dobiti na godišnjem nivou kao i o instituciji jemstva.
Ispred Agencije govorili su pomoćnik direktora Dušan Jeličić iz Sektora za finansiranje političkih aktivnosti i njegove koleginice Almira Medunjanin i Larisa Milanović. Tribinu je moderirala pomoćnica direktora Maja Petrović iz Sektora za saradnju sa medijima i civilnim društvom.

 

ANTIKORUPCIJSKI PANEL 7. decembar 2021.

“KAKO DO USPEŠNE BORBE PROTIV KORUPCIJE U OPŠTINI KLADOVO”

 

Panel “Kako do uspešne borbe protiv korupcije u opštini Kladovo” organizovan je u saradnji sa udruženjem BIRODI i opštinom Kladovo, a u okviru  realizacije projekta „„Unapređenje integriteta, transparentnosti i odgovornosti u opštini Kladovo“, koji je Agencija podržala ove godine, po osnovu sprovedenog javnog konkursa za dodelu finansijskih sredstava udruženjima za realizaciju projekata iz oblasti sprečavanja korupcije.

Projekat se realizuje kroz aktivnosti izrade lokalnog antikorupcijskog plana, izbor članova tela za praćenje njegove realizacije, jačanje kapaciteta za izradu lokalnih politika i njihovo praćenje od strane lokalne samouprave, kao i jačanje kapaciteta OCD za praćenje politika u ovoj oblasti.

Cilj projekta je sadržan već u samom njegovom nazivu i doprinosi opštem cilju – sprečavanju korupcije, što je i osnovna misija Agencije.

Cilj ovog panela je da svojim iskustvima pomognemo opštini Kladovo u izradi Lokalnog antikorupcijskog plana (u daljem tekstu LAP), ali i da napravimo presek gde se nalazimo po pitanju izrade lokalnih antikorupcijskih planova u celoj zemlji.

Panelu su pored predstavnica Agencije Ksenije Mitrović i Đurđice Sučević i predstavnika udruženja BIRODI Zorana Gavrilovića i Snežane Đapić,  prisustvovali predstavnici opštinske uprave Kladovo, zatim predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja dr Marko Milošević, predstavnik Saveta za borbu protiv korupcije dr Miroslav Milićević, Ana Jerosimić i Irina Burka Parčetić iz Stalne konferencije opština i gradova, Miloš Mojsilović iz USAID projekta „Odgovorna vlast“, Uroš Mišljenović iz organizacije „Partneri Srbija“, Zlata Đorđević iz „Transparentnosti Srbija“, Aleksandar Đekić iz BUM-a Bečej, Dr Vesna Crnogorac iz „Centra za integritet Niš“, koji su bili panelisti, kao i brojni posmatrači.

Što se istorijata lokalnih antikorupcijskih planova tiče, udruženje „Biro za društvena istraživanja“ je tačno pre deset godina inicirao i u realnost sproveo obavezu izrade lokalnog antikorupcijskog plana, obaveza iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije iz 2005. godine. Praksa koja je tada nastala u Nišu postala je deo Nacionalne strategije i Akcionog plana primene iste za period 2013–2018. godine, a potom i mera u Akcionom plana za Poglavlje 23, odnosno njegovoj revidiranoj verziji. Model tela za praćenje realizacije lokalnog antikorupcijskog plana je postao deo Modela lokalnih antikorupcijskih planova koje su izradili Agencija za sprečavanje korupcije i Stalna konferencija gradova i opština.

Smatrajući bitnim da se čuju podaci, iskustva i prakse, odnosno dosad naučene lekcije, bilo je važno da se održi onlajn panel sa učešćem predstavnika regulatornih tela, lokalnih samouprava koje imaju pozitivne prakse i organizacija koje su radile ili podržavale rad na izradi lokalnih antikorupcijskih planova.

Lokalni antikorupcijski plan, kao strateška lokalna javna politika za sprečavanje korupcije i unapređenje odgovornog i dobrog upravljanja sadrži oblasti, procese, procedure i nadležnosti u jedinicama lokalnih samouprava, gde postoji rizik za nastanak korupcije i njime se predlažu i načini za upravljanje tim rizicima.

Agencija za sprečavanje korupcije prikuplja podatke o izradi LAP i formiranju tela za njegovo praćenje od svih jedinica lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine, na kvartalnom nivou, od početka uvođenja ove obaveze – od septembra 2017. godine.

Panel je otvorio Zoran Gavrilović iz BIRODIJA, istakavši da je još 2004. godine  antikorupcijsko  telo Saveta Evrope „GREKO“ napravilo preporuku svim državama koje to nisu učinile da razviju svoju borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. To je godinama stajalo u mestu, a udruženje BIRODI je nakon 2010. počeo intenzivnije da se bavi ovim procesom.

Istakao je da je formula Korupcija = monopol + diskreciono odlučivanje – odgovornost jasno pokazuje koji su to uslovi koji doprinose nastanku korupcije.

U uvodnoj reči nadalje je predstavnica Agencije za sprečavanje korupcije Đurđica Sučević istakla da Agencija podržava ovakve projekte, jer izrada i implementacija lokalnih antikorupcijskih planova jača otpornost lokalnih samouprava na nastanak korupcije, povećava se transparentnost rada lokalne vlasti, doprinosi većoj participaciji građana u donošenju odluka, ukidanju diskrecionih ovlašćenja lokalnih funkcionera, zabrani sukoba interesa i otklanjanju raznih drugih koruptivnih rizika u lokalnoj samoupravi. Naglasila je da je važno da radimo zajedno, da razgovaramo i da je ovo dobar primer kako se kroz saradnju republičkih i lokalnih organa vlasti, organizacija civilnog društva i svih zainteresovanih aktera može doprineti uspešnoj primeni antikoruptivnih mehanizama.

Uvodno je skup pozdravila i predstavnica lokalne samouprave Kladovo Ema Atanasijević iskazujući zahvalnost ove opštine na pomoći koju im pružamo.

U panel diskusiji koja je zatim usledila Ksenija Mitrović, iz Agencije za sprečavanje korupcije je istakla da su antikorupcijski mehanizmi – obuke o etici i integritetu i plan integriteta – od 1.9.2020.  postali obavezni za sve državne organe, a postoji i sankcija za njihovo nesprovođenje. Ona je naglasila da je na osnovu podataka kojima raspolaže Agencija Opština Kladovo blagovremeno prijavila svoje zaposlene na obuku i veliki deo je već završio. Isto tako je pomenula da Opština Kladovo nije izradila plan integriteta ni u jednom ciklusu njegove izrade. Dostavljeni su parametri za pristup aplikaciji za izradu plana integriteta. Do 31. januara o urađenom na ovom planu treba da se dostavi izveštaj.

Takođe je, u vezi izrade LAP-a Kladovo naglasila (i dala savet) da radne grupe prilikom izrade plana trebaju sve aktivnosti iz plana integriteta preuzeti u LAP (odnosi se na aktivnosti koje sa LAP-om korespondiraju), kako ne bi radili dupli posao .

Rekla je da svi LAP-ovi  imaju 17 oblasti i 117 mera, ali taj plan treba da bude izrađen po meri lokalne samouprave. Ne treba u plan stavljati aktivnosti koje neće moći da se realizuju. Moraju se napraviti prioriteti.

Marko Milošević, predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja je istakao da je pristup informacijama od javnog značaja važan antikoruptivni alat, a glavne antikoruptivne alate ima Agencija. U vezi opštine Kladovo analizirao je podatke o broju zahteva i odgovora na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, osvrnuvši se na informator o radu opštine i potrebu za transparentnošću svih podataka. U vezi tim je rekao da potencijala ima, dosta informacija je već objavljeno, treba formalne stvari doraditi u nekoj meri.

Reč na panelu je zatim uzeo profesor Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije i rekao da Savet apsolutno podržava rad na LAP-ovima i na planovima integriteta u lokalnim samoupravama. Tamo gde postoje LAP-ovi i planovi treba se izvršiti analiza da li je suštinski došlo do pada korupcije. Rekao je i da se Savet  bavio lokalnim samoupravama, analizirao je 11 velikih samouprava i napravio izveštaj o tome ( nalazi se na sajtu Saveta). Istakao je takođe da kako nam funkcionišu jedinice lokalne samouprave tako nam funkcioniše i cela država. U nastavku  je istakao da „…je Savet analizom došao do saznanja da sve te jedinice prihodima ostvaruju manje od 40% svojih rashoda. Ukupno je npr. u Beogradu nenaplaćena realizacija 670 miliona evra, a u zemlji preko milijardu. Tako se te lokalne jedinice moraju obraćati državi, dobijati donacije, pomoć iz budžetske rezerve. U tom trenutku samo održavate svoje postojanje i dolazite u ovisnički položaj i u sukob sa građanima. Nisu dobre evidencije, nema agilnosti u naplati, prenose se dugovi iz godine u godinu. Pri tom je zapošljavanje teklo, postoje jedinice sa preko 8000 zaposlenih…“

Naglasio je da je iz dosadašnje prakse jasno da ljudi ulaze u korupciju, jer znaju da će proći nekažnjeno i ostvariti lični interes.

„Donošenje nerealnih planova je veoma opasno, Vlada mora da pomogne u donošenju plana JLS. Ako su realni tada je mnogo lakša borba protiv korupcije. Kako obezbediti da u nezavisnim telima budu profesionalni ljudi sa integritetom? Suština je uvek finansiranje JLS. Sposobni i profesionalni kadrovi i nedupliranje izvršilaca, odnosno broja zaposlenih čiji rad ne proizvodi  efekat,“ u nastavku je rekao Milićević. Takođe je podsetio da analize javnih nabavki pokazuju da 70% javnih nabavki u Srbiji imaju jednog ponuđača i da je potrebno otkriti odakle dolaze problemi.

Zoran Gavrilović je dodao da je potrebno odrediti prioritete i ljude od integriteta koji će pratiti sprovođenje LAP-ova.

Vesna Crnogorac iz udruženja „Centar za integritet“ je dodala da je sve što je dosad rečeno tačno i da integritet članova tela za praćenje LAP mora da se podrazumeva. Kad je učestvovala u izradi LAP-a Niš, gradske vlasti Niša su vršile pritisak, pa i opstruirale  rad ovog tela koliko su mogle. Uslovi za rad nisu postojali. Obratili su se medijima i dobili smo podršku. Zaključuje da je potreban izlazak u javnost, saradnja sa lokalnim medijima.

Zoran Gavrilović je dodao da na žalost Niš još uvek nema ni LAP ni telo za njegovo praćenje. Počeli su da rade 2011. godine, a  telo za praćenje LAP-a je ukinuto 2012. na telefonskoj sednici na osnovu nalaza DRI. Proces je bio netransparentan i niko građanima nije polagao račune za to.

Ana Jerosimić iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) je rekla da bi ovakvi skupovi trebali postati neka vrsta redovne koordinacije i razmene iskustava u ovoj oblasti. SKGO je uključen u ovaj proces od kada je donesena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. SKGO je podrškom Agenciji doprinela izradi modela LAP-a.

Podrška JLS je usledila kroz projekte. Trenutno završava program SVIS PRO, program dobrog upravljanja na lokalnom nivou. Paketi podrške u programu borbe protiv korupcije pruženi su za 18 JLS. Oni su podrazumevali pomoć u izradi antikorupcijskog plana, revidiranje postojećih ako nisu dobri, pomoć u formiranju tela za njegovo sprovođenje i pomoć da se taj plan zaista sprovodi, kao i promocija dobrog upravljanja uopšte.

Naglasila je da je ono što je zajedničko svim LS manjak kapaciteta. Antikorupcijski  plan je veliki, ima 17 oblasti, potrebna su znanja kako se piše javna politika, kako se formira telo. Takođe smatra da nedostaje i kadrova i vremena za ove procese. Mora se podsticati učešće ljudi iz lokalne zajednice, a i oni treba da imaju specifična znanja. Unapređenje znanja je vrlo bitno i SKGO podržava obuke u JSL.

Miloš Mojsilović iz USAID-a je istkao da su ovakvi skupovi korisni za sve. Kroz projekte USAID rade na unapređenju učešća građana u donošenju odluka, pomažu i u izradi LAP-ova i formiranju tela za njihovo praćenje. LAP se doživljavao, rekao je, kao formalna obaveza, stavljanje dokumenta u fioku, trebalo je objasniti zašto je i koliko korupcija štetna za lokalnu samoupravu i kako se boriti protiv nje. „Ne mora svaka lokalna samouprava da se bavi svakom od tema koju model predviđa, važno je uzeti nekoliko oblasti koje imaju smisla za određenu lokalnu sredinu. Postojeći model  treba shvatiti zaista kao model“, rekao je u nastavku.

Podsetio je da su dobri LAP-ovi  urađeni tamo gde je bila dobra podrška najviših izabranih lokalnih rukovodilaca, savet je da se svi predstavnici lokalne vlasti uključe u ovaj proces, da budu informisani o svemu.

Irina Burka Parčetić iz SKGO istakla je da je ovaj panel vrlo koristan i mogu se naučiti mnoge stvari. Rekla je da je učestvovala u izradi LAP-a Sombor i formiranju radnog tela, kao koordinator. U izradi su koristili model Agencije, koji im je bio od velikog značaja. Smatra da u izradu mora biti uključena šira zajednica, to daje podsticaj da se dobije šira slika šta zapravo predstavlja antikorupcijski plan i da se krene u otklanjanje rizika. Rekla je da je Sombor imao kapaciteta i formirao je i telo, koje radi, ali moglo bi da funkcioniše i bolje. Takođe smatra da bi trebalo  revidirati model LAP-a, u smislu da se odvoje LS sa manjim i većim kapacitetom, možda da se odvoje opštine i gradovi. JLS koje nemaju dovoljno kapaciteta ne trebaju da rade sve oblasti, već samo one koje su im najznačajnije.

Zoran Gavrilović se složio da JLS treba da koriste model Agencije i da izrađuju LAP u skladu sa svojim potrebama.

Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih (BUM) je u  nastavku panela rekao da je to udruženje još 2012. uradilo nacrt AK plana, a 2018. uz podršku Agencije ga i izradili i formirali telo za njegovo praćenje. Kasnije su kroz projekte nadogradili ovaj proces, uz institucionalni pritisak i saradnju sa Agencijom. Od sledeće godine planiraju da izvrše reviziju LAP-a tako što će dodati poglavlje za zaštitu životne sredine, jer se ta tema pokazala se kao aktuelna na lokalu.

Bečejsko udruženje je osim podrške Agencije  imalo i lokalni medij, što je jako važno u smislu informisanja građana, ali i jedne vrste pritiska na lokalnu vlast, kako bi se svi ti akti bili usvojeni na skupštini LS.

Đekić je istakao da, mada su mnogi akti usvojeni, ipak imaju utisak da se oni shvataju dosta ležerno, a u praksi se neki dokumenti ne implementiraju u potpunosti, pa oni kao organizacija i radno telo za praćenje LAP-a moraju biti stalno budni da ukažu LS na one stvari za koje je sama preuzela obavezu.

Zlata Đorđević iz udruženja „Transparentnost Srbija“ je istakla da je ovo iznenađujuće odličan skup i treba ga nastaviti.  Istakla je da se „Transparentnost“  pre par godina uključila u donošenje LAP-ova, najpre uz podršku Agencije u Novom Pazaru, a zatim i kroz niz drugih aktivnosti.

Naglasila je da postoji nekoliko važnih problema, odnosno prioriteta : „Institucije ne rade, LAP ovi se donose zato što treba, kvalitet LAP-a zavisi samo od kvaliteta koordinatora i to je prioritet koji bi nazvala održivost.“

Drugo je, rekla je, poverenje i jačanje civilnog sektora. „Lokalnim samoupravama treba dati podršku i u narednim projektima treba da se posvetimo vraćanju poverenja građana u institucije. Nema dovoljno OCD, pogotovo u malim sredinama. Nema dovoljno ljudi koji se na lokalu žele uključiti u to. Uključivanje građana u donošenje odluka je dakle drugi veliki prioritet, građanima je mesto uz lokalnu samoupravu.“

Treći prioritet pogotovo kad je reč o LAP-ovima, smatra Đorđević, jesu obuke, da bi se unapredio nivo znanja. Čest slučaj je da nema zainteresovanih građana za javne rasprave za bilo koje pitanje.

Uroš Mišljenović iz organizacije „Partneri Srbija“ potvrdio je da se korupcija javlja gde postoji monopol, diskreciono odlučivanje i odsustvo odgovornosti, interne i eksterne kontrole.

Naglasio je da rukovodstvo opštine treba otvoriti vrata organizacijama koje dolaze da im pomognu. Nadalje, važna je saradnja sa zaposlenima i rukovodstvom opštine. Poručio je da ne treba tražiti korumpirane pojedince, već procedure koje se primenjuju, a koje imaju potencijal za razvoj koruptivnih pojava. Rekao je i da postoje mnogi propisi koji su izvan uticaja LS, ali potrebno je prepoznati ono polje na koje  JLS može da utiče.

Ema Atanasijević ispred  Opštine Kladovo kao korisnika projekta je rekla da im je važna ova podrška, kao i velika podrška Agencije za sprečavanje korupcije.

Ksenija Mitrović je dodala da je Operativni plan za sprečavanje korupcije u posebno rizičnim oblastima donesen u septembru ove godine i predviđa kao aktivnost optimizaciju mehanizama za sprečavanje korupcije na lokalnom nivou – LAP-a i plana integriteta. Rekla je i da će biti urađena analiza primene i efekata koje su dali ovi mehanizmi i u skladu sa tim naredne godine će se nešto preduzeti u smislu revizije postojećeg.

Agencija ima dokument Metodologija za praćenje i izveštavanje o sprovođenju LAP (izrađeno od GAI projekta), a sada se radi i na tutorijalu – video materijalu od 10 minuta koji kompilira ovu metodologiju. Pored toga u Agenciji je napravljen dokument „Kako poboljšati kvalitet LAP-a“, koji se nalazi na njenom internet sajtu.

Vesna Crnogorac je završno istakla da kroz obuke trebamo da ohrabrujemo ljude, važno je pružiti podršku građanima i da se ovaj proces ne treba posmatrati kao politička stvar, već kao proces u kojem pomažemo svom gradu da se oslobodi koruptivnog ponašanja.

Zoran Gavrilović je u zaključnom izlaganju rekao da ćemo imati revidirani multisektorski pristup izradi LAP-ova. Takođe, zaključak je da imamo dosta materijala sa ovog panela, koji će biti vrlo koristan, pogotovo korisniku projekta opštini Kladovo. Potrebno je da se uključi civilni sektor, da se pomogne institucijama, jer kapaciteta često nema dovoljno.

Ono što se posebno izdvaja su poruke svih prisutnih da ovakvi paneli treba da se održavaju češće, barem kvartalno i da je razmena znanja svima od velike koristi, a naročito korisnicima projekta, tačnije građanima.

 

Završetak Projekta Javno protiv korupcije

Rezultati internet ankete sa zaključcima

Rezultati teren ukupan uzorak sa zaključcima

 

Učešće na Nacionalnom dijalogu o otpornosti na organizovani kriminal i korupciju u Srbiji

Beograd 5. novembar

Predstavnice Agencije za sprečavanje korupcije učestvovale su na sastanku koji je organizovala Globalna inicijativa – mreža koju čini 500 stručnjaka iz celog sveta, koja kroz platformu za promociju šire debate i inovativnih pristupa gradi temelje inkluzivne opšte strategije protiv organizovanog kriminala. Ovaj dvodnevni skup okupio je predstavnike civilnog društva i državnih institucija radi promocije saradnje, kolektivnih akcija i razmene dobrih praksi i iskustava. Pored Kancelarije za droge Vlade Republike Srbije, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i Agencija je nastupila kao jedan od organa i institucija aktivno posvećenih uspostavljanju i unapređenju dijaloga sa civilnim društvom.

Skup su pozdravili Valter Kemp direktor Opservatorije za jugoistočnu Evropu i ambasador Uglješa Zvekić, savetnik u Globalnoj inicijativi. U otvorenom dijalogu i konstruktivnoj diskusiji učesnici su razmenili iskustva i utiske o međusobnoj saradnji. Razgovarano je i o odgovorima na izazove u koji se postavljaju pred državni i civilni sektor u zajedničkim oblastima delovanja. Ovo je prvo učešće Agencije u Nacionalnom dijalogu sa civilnim društvom.

_________________________________________________________________________________________________________

Beograd, 22. septembar 2021.

Konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva Kako do efikasnijeg učešća civilnog društva u borbi protiv korupcije

A. Đekić: Konkursi Agencije su jedini od svih konkursa u Srbiji koji su potpuno transparentni
Milena Amon: Država mora biti partner privrednicima uopšte, pa i u sprečavanju korupcije
Anđelka Makrović: Iscrpljuju se kapaciteti nevladinog sektora

Agencija za sprečavanje korupcije u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovala je konsultativni sastanak “Kako do efikasnijeg učešća civilnog društva u borbi protiv korupcije”, sa organizacijama civilnog društva koje aktivno deluju u oblasti sprečavanja korupcije.

Sastanak je organizovan sa ciljem da se učesnicima predstavi dosadašnji rad Agencije za sprečavanje korupcije u oblasti saradnje sa organizacijama civilnog društva, definisanje oblasti za buduću saradnju kroz razmenu mišljenja i sagledavanje mogućih mehanizama saradnje, kao i aktivnosti i planove Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u okviru Pregovaračkog poglavlja 23.

“Samo kroz otvoren i trajan dijalog možemo blagovremeno prepoznati društveni problem, jasnom javnom politikom njime upravljati i na kraju ga i povoljno rešiti. Zato sve antikorupcijske inicijative pozdravljamo i visoko vrednujemo” istakla je Maja Petrović, pomoćnica direktora Agencije u pozdravnom govoru.

Iskustva u dosadašnjoj saradnji Agencije za sprečavanje korupcije sa organizacijama civilnog društva predstavila je Ksenija Mitrović, šefica Odseka za edukacije, antikorupcijske planove i strategiju u Sektoru za prevenciju i jačanje integriteta Agencije za sprečavanje korupcije. Ona je podsetila na akte kojima je uređena saradnja Agencije sa OCD – Pravilnik o dodeli sredstava OCD i Smernice o saradnji Agencije sa OCD, koji su dostupni na veb sajtu Agencije i koji sadrže pored projektnog finansiranja i druge, veoma važne mogućnosti i oblike saradnje. Istakla je i primere dobre prakse sa završenih projekata sa brojnim udruženjima koji su kvalitativno pomerili stvari i doprinele poboljšanju u oblastima na koje su bili usmereni.

Aktuelnosti i plan rada Agencije za sprečavanje korupcije u oblasti saradnje sa civilnim društvom u narednom periodu, predstavila je Đurđica Sučević, rukovoditeljka Grupe za saradnju sa organizacijama civilnog društva. Ona je istakla da Agencija namerava sprovesti širu kampanju na temu sprečavanja korupcije i da su vrata Agencije za OCD uvek otvorena. Pritom je najavila da će Agencija i ubuduće finansijski i na sve druge načine pružiti podršku projektima OCD-a usmrenim na sprečavanje korupcije, jer je uključivanje civilnog društva u sprovođenje javnih politika veoma važno za njihovo kvalitetnije, jeftinije i efikasnije sprovođenje. Pozvala je udruženja da se aktivno uključe u predlaganje tema za buduću saradnju i da već u fazi planiranja budućih aktivnosti sarađuju sa Agencijom.

Predstavnici organizacija civilnog društva istakli su da je Agencija za sprečavanje korupcije organ sa najtransparentnijim procedurama kad je u pitanju spovođenje javnih konkursa i dodela sredstava iz budžeta. Takođe su pohvalili dostupnost informacija na sajtu i otvorenost za saradnju.

Predstavnik Bečejskog udruženja mladih Aleksandar Đekić istakao je važnost dobre saradnje i podrške od strane Agencije u proteklom periodu u brojnim aktivnostima od izrade LAP-a, preko izrade lokalnih antikorupcijskih akata, uključivanja građana u participativni budžetski proces, koji se i dalje nadograđuje, kao odličan mehanizam da se građani aktivno uključe u lokalna dešavanja i raspolažu sopstvenim sredstvima. Na ovaj način se povećava transparentnost i odgovornost rada lokalne samouprave. Od ostalih mera sprovedeno je i brendiranje službenih automobila, da bi se sprečile zloupotrebe, kao i mehanizam „građanske stolice“ radi povećanja učešća građana u procesima donošenja odluka.
Đekić se zahvalio Agenciji i na podršci u realizaciji projekta, aktivnoj ulozi u trenucima kada je projekat imao teškoće u sprovođenju, ističući da je važan upravo taj aspekt rada i da iznos sredstava koja se dodeljuju nije ključan niti presudan u smislu da li će se nešto realizovati ili ne.
U planu im je revidiranje LAP-a u delu koji se odnosi na zaštitu životne sredine, kako bi se pažnja u narednom periodu usmerila na taj problem i zaštitila životna sredina na lokalu.
Opština Bečej je drugi put za redom proglašena za najtransparentniju u Srbiji, što je jedan od važnih rezultata svih ovih aktivnosti. U planu je i prenos stečenih znanja i iskustava na više lokanih samouprava u saradnji sa drugim udruženjima.

Predstavnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, Milena Amon je istakla da je Agencija ključni faktor koji može da utiče na promene i poboljšanja u ovoj oblasti. Smatra da su veoma važne ekološke teme, koje postaju sve aktuelnije, pošto privrednici plaćaju ogromne ekološke naknade i zalažu se da im se vrati namenski karakter. Istakla je nameru udruženja da u narednom periodu ostvari saradnju sa Agencijom, jer država mora biti partner privrednicima uopšte, pa i u oblasti sprečavanja korupcije.

Predstavnik udruženja „Institut za istraživanje korupcije Kareja“ Siniša Janković izneo je svoja iskustva u istraživanju problema vezanih za korupciju. Predložio je saradnju sa Agencijom na teme vezane za borbu protiv političke, kao specifičnog oblika korupcije. Istakao je i važnost podrške od strane Agencije na projektima koje drugi finansiraju, a Agencija im daje načelnu podršku ili ulazi u saradnju na projektu u skladu sa svojim kapacitetima.

Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost je govorila o saradnji sa Agencijom na projektu „Javno protiv korupcije“, koji je u toku, a pre svega o anketi koja je kao projektna aktivnost sprovedena na terenu širom Srbije i koja je dala novi uvid u situaciju koja se razlikuje od lokala do lokala. Rezultati ovog istraživanja će biti objavljeni na jednom od narednih sastanaka, a važno je da se iskoriste i mediji kako bi sve ovo moglo da se prenese i dobije značaj koji zaslužuje.

Anđelka Marković iz udruženja „Tri tačke“ istakla je važnost sagledavanja uticaja korupcije na stanje ljudskih prava u Srbiji. Ona smatra da se isrpljuju kapaciteti nevladinog sektora, kao i da su građani zasićeni problemom korupcije, zbog čega se malo uključuju u aktivnosti usmerene na ovu temu. Predlog za buduću saradnju je rad na transparentnosti i poboljšanju veb sajtova jedinica lokalne samouprave. Takođe kao važnu potencijalnu temu za buduću saradnju Marković navodi i korupciju koja sprečava uživanje ljudskih prava u Srbiji.

 

 

 

17.05.2021.

Raspisan novi javni konkurs za dodelu finansijskih sredstava udruženjima (OCD) za realizaciju projekata iz oblasti sprečavanja korupcije

Na osnovu člana 9. Zakona o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS”, br. 35/2019 i 88/2019, 11/2021 – autentično tumačenje), člana 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 149/2020 i 40/21) i Pravilnika o sprovođenju javnog konkursa za dodelu sredstava organizacijama civilnog društva za realizovanje projekata u oblasti sprečavanja korupcije, Agencija za sprečavanje korupcije raspisuje novi javni konkurs za dodelu finansijskih sredstava organizacijama civilnog društva za realizaciju projekta u oblasti sprečavanja korupcije.

Ukupan iznos sredstava koja se dodeljuju iznosi 1.000.000,00 dinara i obezbeđen je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, a biće dodeljen jednoj organizaciji civilnog društva za realizaciju jednog projekta.
Opšti cilj konkursa je podrška učešću organizacija civilnog društva u sprečavanju korupcije, a specifični cilj konkursa je obezbeđivanje podrške organima javne vlasti u sprovođenju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za poglavlje 23, koje se odnose na oblast borbe protiv korupcije.
Pravo učešća na konkursu imaju podnosioci predloga koji su stekli status udruženja prema Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, br 51/2009, 99/2011, 44/2018) i koji su upisani u registar nadležnog organa; čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti sprečavanja korupcije; koji su usvojili i primenjuju interni akt o antikorupcijskoj politici; koji su podneli predloge projekata u konkursom predviđenom roku i na predviđenom obrascu sa potrebnom pratećom dokumentacijom i koji su prijavili samo jedan predlog projekta.
Prijava na konkurs podnosi se najkasnije do 16. juna 2021. godine na adresu: Agencija za sprečavanje korupcije, Carice Milice br. 1, 11000 Beograd.
Uputstvo za konkurisanje, kao i prateće obrasce koje je potrebno popuniti i dostaviti uz prijavu na konkurs možete pronaći na linku

 

 

22.01.2021.

Saradnja Agencije za sprečavanje korupcije i civilnog društva

Ishodi projekta “Zajedno ka transparentnijoj i odgovornijoj javnoj vlasti” kao model za primenu na lokalu

Projekat je sproveden na području opštine Bečej, a finansijski je podržan iz budžeta RS preko Agencije za sprečavanje korupcije.

Na mestu gde su vlast i moć najbliže građanima, u jednicama lokalne samouprave, mogućnosti i potreba za građanskim učešćem u svim aspektima javnog života su najveće, a rezultati najvidljiviji.

Učešće građana u kreiranju javnih politika jedan je od stubova najrazvijenijih demokratija. To je osnovni demokratski standard i jedno od temeljnih načela Saveta Evrope.

Nedostatak ozbiljnih građanskih incijativa, nizak nivo učešća građana u javnim politikama, nedostatak građanskog monitoringa i kontrole javnih poslova predstavlja realan rizik za nastanak koruptivnog ponašanja i radnji.

U nastojanju da podstaknemo saradnju i dijalog i da pružimo podršku organizacijama civilnog društva da mobilišu svoj potencijal u aktivnostima sprečavanja korupcije, Agencija putem konkursa za dodelu finansijskih sredstava podstiče realizaciju projekata u ovoj oblasti.
Upravo relizovani projekat Bečejskog udruženja mladih “Zajedno ka transparetnijoj i odgovornijoj javnoj vlasti” jedan je od primera kako se kroz saradnju organa javne vlasti i udruženja može doprineti uključivanju civilnog društva u procese donošenja odluka, razvoja zajednica i kontrole javnih sredstava.

Kvalitet života građana u lokalnim zajednicama bitno zavisi od načina definisanja budžetskih prioriteta. Zato je jedna od važnih aktivnosti na lokalnom nivou participacija građana u odlučivanju o prioritetima u lokalnom budžetu i raspodeli sredstava poreskih obveznika izraženih kroz budžet lokalne samouprave.

Građani mogu biti uključeni u odlučivanje o budžetu opštine glasanjem u toku izbornih dana, putem interneta (android aplikacija) i portala za participativni budžetski proces (što su takođe ishodi projekta realizovanog na području Bečeja), ali i neposredno organizovanjem izbornog dana u mesnim zajednicama. Akcija “Budžet po meri građana”, uspešno sprovedena u okviru ovog projekta, doprinosti transparentnom finansiranju, učešću građana u određivanju prioriteta, kao i razvijanju svesti o vlasništvu nad javnim sredstvima i odlukama koje se donose u opštem interesu.

Agencija, u saradnji sa organizacijama civilnog društva, pruža podršku i projektima čiji su ishodi antikorupcijska strateška dokumenta, što na lokalu podrazumeva izrađen i usvojen Lokalni antikorupcijski plan i formirano radno telo za praćenje njegove primene, pružanje permanentne podrške radu ovog radnog tela i monitoring implementacije, radi praćenja efekata.

Nadalje, bitni ishodi koji mogu poslužiti kao model na nivou svih lokalnih samouprava su pravni akti od značaja za prevenciju korupcije. Primeri dobre prakse u ovoj oblasti, koji proističu iz realizovanih projekata, su značajani antikorupcijski pravilnici i odluke kao što su: Pravilnik o upravljanju sukobom interesa zaposlenih u opštinskoj upravi, Odluka o kontroli prijema i realizacije donacija u lokalnoj samoupravi, Pravilnik o upotrebi službenih vozila, Pravilnik o unutrašnjem uzbunjivanju, Odluka o predlaganju članova Nadzornih odbora javnih preduzeća na lokalu i slično.

Jedan od važnih ishoda je i transparentno finansiranje organizacija civilnog društva (OCD) iz budžeta opštine, u kom smislu je u okviru Bečejskog projekta u toku prošle godine izrađen i usvojen set dokumenata za finansiranje OCD, čime je unapređena transparetnost u finansiranju udruženja.

Tu je i niz drugih ishoda čiji je zajednički imenitelj transparentnost, inegritet, odgovornost.

Transparetnost i svrsishodnost trošenja javnih sredstava je jedan od osnovih postulata koji je potrebno ispoštovati u sprovođenju aktivnosti u oblasti saradnje sa civilnim društvom za koji punu podršku pruža Agencija. Ovo je istovremeno i važna poluga u smanjivanju mogućnosti za vršenje koruptivnih radnji, odnosno jedan od važnih mehanizama za sprečavanju korupcije.

Beograd, 29. oktobar 2020.

Održan konsultativni sastanak i radionica sa predstavnicima OCD i medija

U okviru intenziviranja saradnje sa organizacijama civilnog društva i medijima, Agencija za sprečavanje korupcije održala je 29. oktobra 2020. konsultativni sastanak i radionicu, čiji je cilj upoznavanje sa najvažnijim novinama koje je doneo Zakon o sprečavanju korupcije u oblasti sukoba interesa i provere imovine i prihoda funkcionera, koji je u primeni od 1. septembra ove godine.

Na sastanku se, osim o zakonskim novinama, razgovaralo i o unapređenju saradnje sa civilnim društvom i medijima, radi što uspešnije prevencije korupcije i podrške projektima, inicijativama i proaktivnom delovanju građanskog društva i medija.

Od velikog značaja su bili komentari, sugestije i mišljenja prestavnika OCD na ovom sastanku, kao i ocena da su ovakvi sastanci, radionice, okrugli stolovi i slično, veoma korisni za buduću saradnju.

U vezi s tim Agenicja će u narednom periodu biti posvećena proširenju saradnje u smislu intenzivnijih i redovnih konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, lakše i brže dostupnosti informacija, održavanja okruglih stolova, obuka, seminara, kao i nastavka dodele sredstava za sprovođenje projekata iz oblasti sprečavanja korupcije.

U skladu sa epidemiološkim uslovima, Agencija će u narednom periodu organizovati više ovakvih sastanaka, pokušavajući da unapredi saradnju sa što većim brojem organizacija civilnog društva i drugih partnera u sprovođenju strategije uključivanja najširih slojeva društva u sprečavanje korupcije.

Planirano je da se početkom sledeće godine raspiše i novi javni konkurs za dodelu sredstava za sprovođenje projekata iz oblasti sprečavanja korupcije, sa vrlo transparentnim pravilima učešća za sve organizacije civilnog društva čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti borbe protiv korupcije.

Agencija će im kroz taj konkurs pružiti finansijsku, ali i svaku drugu vrstu podrške za realizaciju projektnih aktivnosti, kojima će bitno uticati da se na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou prepoznaju rizici od koruptivnih radnji, zaštiti javni interes i javna dobra i da se smanje potencijalne mogućnosti za nastanak korupcije.

 

Konsultativni sastanak i radionica sa predstavnicima OCD i medija

U okviru intenziviranja saradnje sa organizacijama civilnog društva i medijima, Agencija za sprečavanje korupcije organizuje u četvrtak, 29. oktobra 2020., konsultativni sastanak i radionicu, čiji je cilj upoznavanje sa najvažnijim novinama koje je doneo Zakon o sprečavanju korupcije, koji je u primeni od 1. septembra ove godine.

Na sastanku će se, osim o zakonskim novinama, razgovarati o unapređenju saradnje sa civilnim društvom i medijima, radi što uspešnije prevencije korupcije i podrške projektima, inicijativama i proaktivnom delovanju građanskog društva i medija.

9. jun 2020

4. Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji

Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) predstavlja dobrovoljnu, multilateralnu inicijativu čiji je cilj da osigura obaveze vlada prema svojim građanima, u smislu promovisanja transparentnosti, osnaživanja građana, borbe protiv korupcije i korišćenja novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja.

Predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije aktivno učestvuju u okviru procesa izrade četvrtog Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period od 2020-2022. godine.

Kao članovi Posebne međuministarske radne grupe, koju čine predstavnici organa državne uprave, službi Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, posebnih organizacija, nezavisnih državnih organa, Privredne komore Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnici devet organizacija civilnog društva izabranih putem javnog poziva, doprinose uspostavljanju šireg konsultativnog procesa.

Ohrabrujemo sve zainteresovane organizacije civilnog društva da se uključe, i na samom početku izrade Akcionog plana, kada se utvrđuju prioriteti i obaveze koje će sadržati planirani dokument, iznesu svoje predloge.

U okviru nastupajućih konsultativnih sastanaka Agencija za borbu protiv korupcije će učestvovati na sastancima sa temom Učešće javnosti i Integritet vlasti.


26. april 2017.

Danas je u prostorijama Agencije održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva koje imaju iskustva u praćenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije. Na sastanku su razmenjena mišljenja o mogućnostima alternativnog izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, potpoglavlje “Borba protiv korupcije”, za koje će Agencija u prvoj polovini maja raspisati javni konkurs za dodelu sredstava organizacijama civilnog društva.

Tokom diskusije učesnici su istakli nekoliko izazova u dosadašnjem praćenju sprovođenja strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije: nemogućnost dolaženja do podataka od nadležnih institucija, nedostatak analize kvaliteta mera sprovedenih na osnovu strateških dokumenata i pitanje promocije i uticaja koji alternativni izveštaji imaju u javnosti.

Učesnici su zaključili da je neke od navedenih problema moguće prevazići organizacijom sastanaka sa nadležnim institucijama na kojima bi se objasnio značaj alternativnog izveštavanja i dostavljanja informacija civilnom društvu, jačom promocijom rezultata alternativnih izveštaja, posebno na društvenim mrežama i organizovanjem sastanaka sa predstavnicima administracije Evropske unije na kojima bi bili predstavljeni glavni nalazi ovih izveštaja.

Sve sugestije i komentare koji su izneti tokom sastanka Agencija će iskoristiti za formulisanje teksta uputstva za konkurisanje. Agencija se zahvaljuje svim učesnicima na konstruktivnom doprinosu tokom diskusije.


31. maj 2016.

Danas je u Nišu održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva (OCD) koji je Agencija za borbu protiv korupcije organizovala sa ciljem uspostavljanja kontinuiranih konsultacija sa OCD kako bi se pružila podrška njihovom aktivnom učešću u borbi protiv korupcije.

Tema sastanka je bila: „Organizacije civilnog društva kao kontrolori rada organa javne vlasti“ a na sastanku su predstavljena iskustva OCD u kontroli rada organa javne vlasti i sukoba interesa funkcionera i vođeni razgovori o uzrocima i pojavnim oblicima korupcije na lokalnom nivou.

Na skupu su govorili novinar Predrag Blagojević iz portala Južne vesti, Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Ivan Topalović, direktor organizacije Proaktiv. Ispred Agencije za borbu protiv korupcije, prisutnima su se obratili Vladan Joksimović, zamenik direktora i Verka Atanasković iz Sektora za rešavanje o sukobu interesa.

Tokom diskusije, učesnici su istakli važnost edukacija o pomenutim temama i nadležnostima Agencije, neophodnost hitnih izmena Zakona o Agenciji, kao i potrebu za češćim održavanjem okruglih stolova i umrežavanjem OCD sa ciljem razmene informacija i zajedničkog delovanja na lokalnom nivou.

Sastanku je prisustvovalo 11 predstavnika iz 9 organizacija.

Ovo je peti po redu sastanak sa OCD koji Agencija organizuje od početka primene Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine, a prvi u 2016. godini. Prethodi sastanci održani su u Beogradu i Novom Sadu.

Galerija


29. novembar 2016.

Uključivanje građana i otvorenost institucija za deljenje informacija i podataka ključni su za uspeh građanskih inicijativa vezanih za prevenciju korupcije, zaključili su na zajedničkom sastanku predstavnici organizacija civilnog društva i Agencije za borbu protiv korupcije. Sastanak je održan 29. novembra u prostorijama Agencije za borbu protiv korupcije i imao je za cilj da predstavi iskustva organizacija civilnog društva u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija na projektima koji se bave prevencijom korupcije.

Kao primeri prakse upotrebe informacionih tehnologija u prevenciji korupcije predstavljena su dva portala: http://integrist.net/ i http://budzeti.rs/, a o svojim iskustvima u radu na navedenim portalima govorili su Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja i Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih.

Zoran Gavrilović je naglasio da portal Integrist, između ostalog, ima za cilj da promoviše partnerstvo sa građanima i da im pruži šansu da se na drugačiji način bore protiv korupcije, a ne samo kao uzbunjivači. Na portalu građani mogu da prijavljuju nepravilnosti, ali, pored toga, da nominuju osobe od integriteta i tako doprinesu da integritet postane vrednost, a ljudi od integriteta budu poštovani i cenjeni.

Govoreći o nastanku portala http://budzeti.rs/, Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih naglasio je da transparentnost budžeta omogućava građanima da prate tok trošenja novca na lokalu i da utiču na njegovu izmenu. Samo u prošloj godini, ovo udruženje je prateći javne nabavke uspelo da utiče na izmenu preko 150 konkursnih dokumentacija u postupcima javnih nabavki.

Učesnici su se složili da javni pritisak daje konkretne rezultate u borbi protiv korupcije i da je potrebno pokrenuti javne institucije da postanu otvorene prema deljenju informacija i podataka. Navodeći da je deljenje informacija jedno od gorućih problema prilikom sprovođenja projekata ovog tipa, učesnici su se složili da tema sledećeg sastanka bude upravo problem razmene podataka između OCD i javnih institucija.

Sastanci sa organizacijama civilnog društva deo su mera propisanih merom 4.5.3. iz Revidiranog akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i sprovode se dva puta godišnje u organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije.


1. oktobar 2015.

DSCN1617Konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva (OCD) održan je u Novom Sadu u sredu 30. septembra 2015. godine, sa početkom u 11:00 u prostorijama hotela „Centar“. Na sastanak su pozvane OCD sa teritorije Vojvodine.

Ovaj sastank četvrti je u nizu koji je Agencija organizovala sa ciljem uspostavljanja sistema kontinuiranih konsultacija sa OCD u oblasti borbe protiv korupcije (mera 4.5.6 iz Akconog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupicije od 2013. do 2018. godine) i povećanja aktivnog učešća OCD u borbi protiv korupcije.

Na sastanku su bili predstavljeni rezultati istraživanja uzroka i pojavnih oblika korupcije na lokalnom i pokrajinskom nivou koje je sprovela Agencija za borbu protiv korupcije, a koji treba da prethode lokalnim i pokrajinskim antikorupcijskim javnim politikama, odnosno akcionim planovima za borbu protiv korupcije. Tema sastanka su bili i mogući oblici saradnje organizacija civilnog društva sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Sastanak je imao za cilj da se do sada identifikovane oblasti iz analize uzroka korupcije na lokalnom i pokrajinskom nivou verifikuju i dopune primerima, odnosno da se dopune oblasti i rizici za nastanak korupcije iz perspektive, na osnovu iskustava i zapažanja civilnog društva.

Predstavnici organizacija civilnog društva aktivno i konstruktivno su analizirali stanje u različitim oblastima funkcionisanja javnog sektora, a posebno u delu koji se odnosi na interakcije između javnog i civilnog sektora, uzroka i oblika korupcije koji nastaju na toj relaciji, kao i mogućih mera za suzbijanje korupcije u toj oblasti. U toku diskusije dobijene su korisne informacije i podaci koji mogu biti ugrađeni u buduće modele lokalnih i pokrajinskih antikorupcijskih planova.

U toku diskusije, predstavnici Agencije su organizacijama civilnog društva ukazali na moguće i potrebne načine uključivanja civilnog društva u proces osmišljavanja, praćenja i vrednovanja lokalnih i pokrajinskih antikorupcijskih mehanizama i planova.

Na sastanku je bilo prisutno 16 učesnika iz 11 organizacija koje su u svojoj praksi vršile monitoring rada državnih organa, ili su imale projekte u oblasti borbe protiv korupcije. Sedam učesnika je iz organizacija koje se bave medijima ili svoje aktivnosti sprovode putem javnih glasila (Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Novosadska novinarska škola i Zelena inicijativa); dve organizacije su omladinske (Centar za omladinski rad i Studenska unija Srbije); razvojem građanskog društva bave se Centar za regionalizam, Europolis, Fondacija za razvoj domaćinstva, Evropska Vojvodina (deo Evropskog pokreta Srbije), Svet i Dunav (članica Danube Civil Societe Forum – međunarodne mreže organizacija zemalja podunavskog regiona) i Društvo za borbu protiv korupcije (DRPKO).

Foto galerija


22. maj 2015.

U Beogradu je danas održan konsultativni sastanak sa organizacijama civilnog društva (OCD) koji je organizovala Agencija za borbu protiv korupcije. Ovi sastanci predstavljaju meru iz Akcionog plana za sprovođenje antikorupcijske strategije od 2013. do 2018. godine i njihov cilj je podizanje kapaciteta OCD za aktivnije uključivanje u borbu protiv korupcije.

Sastanku je prisustvovalo 18 predstavnika iz 16 organizacija.

Na sastanku su predstavljeni alternativni izveštaji o sprovođenju Nacionalne strategije i pratećeg Akcionog plana koje su izradile OCD, a čiji su zaključci korišćeni u završnom, godišnjem izveštaju Agencije o sprovođenju Strategije i Akcionog plana. Ovaj vid uključivanja OCD u praćenje javnih politika predstavlja usamljeni primer u Srbiji i poruka je da institucije nadležne za sprovođenje i praćenje sprovođenja nacionalnih strategija treba da uključuju civilno društvo.

Nakon toga je predstavljen novi konkurs Agencije za dodelu finansijskih sredstava OCD za realizaciju projekata alternativnog izveštavanja o sprovođenju Strategije i Akcionog plana za naredni period.

U delu sastanka predviđenom za diskusiju, prisutni predstavnici OCD govorili su o tome koji su načini da se podaci i iskustva koje imaju u svom radu iskoriste za potrebe alternativnog izveštavanja. Predstavnici određenih organizacija izneli su iskustva iz svojih svakodnevnih aktivnosti. Nalaze i saznanja ponudili su ostalim učesnicima sastanka kao pomoć u izradi budućih alternativnih izveštaja.

Predloženo je i da ubuduće Agencija kreira indikatore za praćenje efekata ispunjenih mera iz Akcionog plana, kako bi se stekao uvid u to – u kojoj meri su aktivnosti koje su ostvarene zapravo dale rezultate u praksi.

Predstavnici pojedinih organizacija predstavili su svoj rad, iskustva i rezultate u sprovođenju antikorupcijskih projekata i predložili da se ova iskustva i rezultati razmene preko formirane mejling liste.

Poziv organizacijama civilnog društva na konsultativni sastanak


 

Agencija za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, poziva organizacije civilnog društva (OCD) na koordinacioni sastanak koji se organizuje sa ciljem uspostavljanja sistema stalne koordinacije OCD u borbi protiv korupcije i povećanja aktivnog učešća OCD u borbi protiv korupcije – u sredu, 19. novembra 2014. godine, sa početkom u 10:00, u Palati Srbija, Bulevar Mihaila Pupina 2, Novi Beograd, istočni ulaz, sala 233 na 2. spratu.

 Poziv sa uslovima za prijavljivanje

 Agenda sastanka

Saopštenje sa sastanka


14. maj 2013.

Agencija za borbu protiv korupcije u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom u junu 2013. godine priprema konferenciju kojom želi da pomogne jačanje uloge organizacija civilnog društva u borbi protiv korupcije, kao i da promoviše saradnju Agencije sa njima.

Agencija poziva predstavnike organizacija civilnog društva da najkasnije do 20. maja popune Upitnik koji treba da omogući prikupljanje podataka o organizacijama koje se bave pitanjima korupcije ili to žele u budućnosti, kakve su im potrebe u vezi sa ulogom Agencije i da li bi želela da prisustvuju konferenciji.

Molimo vas da odvojite malo vreme za popunjavanje upitnika i pošaljete ga na e-mail adresu: miodrag.skundric@acas.rs

Ovde možete preuzeti

Upitnik za OCD