Komentari Agencije na Predlog zakona o javnim preduzećima

Leskovac – Izbori za odbornike
22/06/2012
Ljig – Izbori za odbornike
22/06/2012

Komentari Agencije na Predlog zakona o javnim preduzećima

print
Agencija za borbu protiv korupcije analizirala je Predlog zakona o javnim preduzećima i tim povodom Marijana Obradović, pomoćnik dikretora za poslove prevencije, izjavila je:

„Predlog zakona ne predstavlja suštinski pomak u pravcu departizacije rada javnih preduzeća, kako to najavljuju predstavnici Vlade, niti predviđa uvođenje opšteprihvaćenih standarda koji onemogućavaju uticaj pojedinca ili grupa na upravljanje privrednim delatnostima od opšteg interesa za građane“ ukazujući na neophodnost da se Zakonom propiše obaveza predlagača zakona da Agenciji dostavlja nacrt na analizu i sugestije.

Glavni nalazi analiza Agencije po oblastima:

1. IZBOR I IMENOVANJE I RAZREŠENJE DIREKTORA JAVNOG PREDUZEĆA

  • Predlog zakona odlikuje odsustvo kriterijuma kojima se obezbeđuje da se za direktore javnih preduzeća biraju lica koja su stručno i profesionalno osposobljena;

  • Predlog zakona uvodi birokratizovan postupak sprovođenja javnih konkursa za imenovanje direktora javnih preduzeća;

  • Sastav tela koja učestvuju u postupku imenovanja direktora javnih preduzeća ne idu u prilog ciljeva profesionalizacije i departizacije, kako je to navedeno u razlozima za donošenje zakona iz Obrazloženja predloga zakona.

2. OBLAST ANALIZE: IMENOVANJE I RAZREŠENJE ČLANOVA NADZORNOG ODBORA

  • Predlog zakona o javnim preduzećima ostavlja velika diskreciona ovlašćenja osnivaču javnog preduzeća u sprovođenju procesa imenovanja i razrešenja članova nadzornih odbora, čime se otvara mogućnost da većinu u nadzornom odboru čine pojedinci koji su pod direktnim uticajem osnivača (Vlade), a u krajnjoj instanci, politički formirane većine, odnosno političkih stranaka koje čine tu većinu.

3. TRANSPARENTNOST RADA JAVNIH PREDUZEĆA

  • Predlog Zakona navodi koji akti i dokumenta koji nastaju u radu javnog preduzeća moraju biti javno objavljenji i kao takvi dostupni zainteresovanim javnostima; međutim, Predlogom zakona uopšte se ne predviđa šta se dešava ukoliko javna preduzeća to ne učine, ko vrši kontrolu nad postavljenim principima za osiguravanje transparentnosti u radu, kao ni na kome leži i u čemu se ogleda odgovornost ukoliko javno preduzeće ne bude postupalo po Zakonu. Prethodna iskustva pokazuju da propisivanje određenih obaveza, bez uvođenja principa odgovornosti i sankcionisanja za neispunjenje obaveza, često ostaju samo „mrtvo slovo na papiru“.

4. UVOĐENJE OBAVEZNOG PLANIRANJA RADA

  • Predlog zakona ne predviđa na osnovu kojih podataka i metodologije se donose godišnji programi poslovanja, kao i na koji način i na osnovu kojih pokazatelja se vrši njihova evaluacija.

  1. EVALUACIJA RADA

Predlog Zakona propušta da se uspostavi delotvoran mehanizam evaluacije rada javnih preduzeća, oslobođen od uticaja političkih odluka

  1. INFORMISANJE KAO DELATNOST OD OPŠTEG INTERESA

  • Predlogom zakona o javnim preduzećima, delatnosti od opšteg interesa definisane su kao delatnosti koje su kao takve određene zakonom u određenim oblastima, između ostalog i u oblasti informisanja. Na ovaj način, otvara se mogućnost da država osniva javna preduzeća u oblasti informisanja, kao delatnosti od opšteg interesa, suprotno postavljenim ciljevima iz Strategije razvoja javnog informisanja i suprotno odredbama važećeg Zakona o javnom informisanju.

7. OGRANIČAVANJE REKLAMIRANJA, OGLAŠAVANJA I SPONZORSTAVA U SKLADU S KRITERIJUMOM EKONOMSKE OPRAVDANOSTI

  • Predlog zakona samo na jednom mestu, kao element godišnjeg programa poslovanja, pominje kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, ali ne navodi ni bar primera radi ili kao minimum koji bi to kriterijumi mogli biti, recimo kriterijum ekonomske opravdanosti.

  • Izraz „sredstva za sportske aktivnosti“ ostavlja nedoumicu u pogledu toga da li su u pitanju sportske aktivnosti za zaposlene ili je u pitanju sponzorisanje sportskih manifestacija.

  • Predlog zakona otvara mogućnost da javno preduzeće može da ulaže kapital u bilo koje društvo kapitala, samo na osnovu prethodne saglasnosti osnivača, a bez obaveze da se za to unapred utvrde neki kriterijumi.

Ceo dokument Komentari Predloga zakona o javnim preduzećima