ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ КОРУПЦИЈЕ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.

Овим законом уређују се правни положај, надлежност, организација и рад Агенције за спречавање корупције, правила о спречавању сукоба интереса при обављању јавних функција, кумулација јавних функција, пријављивање имовине и прихода јавних функционера, поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона и друга питања која су значајна за спречавање корупције.

 

Значење појединих појмова
Члан 2.

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) „корупција” је однос који настаје коришћењем службеног или друштвеног положаја или утицаја ради стицања користи за себе или другога;
2) „орган јавне власти” је орган Републике Србије, аутономне покрајине,јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и
друго правно лице чији је оснивач или члан Република Србија, аутономнапокрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина;
3) „јавни функционер” је свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти;
4)„јавна функција” је функција коју врши јавни функционер;
5) „члан породице” је супружник или ванбрачни партнер, родитељ или усвојитељ, дете или усвојеник јавног функционера;
6) „повезано лице” је члан породице јавног функционера, крвни сродник јавног функционера у правој линији, односно у побочној линији закључно са другим степеном сродства, као и физичко или правно лице које се према другим основама и околностима може оправдано сматрати интересно повезаним са јавним функционером;
7) „стратешки документ” означава стратегије и акционе планове у области борбе, односно спречавања корупције;
8) „политички субјект” означава политички субјект у смислу закона који уређује финансирање политичких активности;
9) „област посебно ризична за настанак корупције” је област која је као таква одређена стратешким документом.

 

II. АГЕНЦИЈА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ
Правни положај Агенције за спречавање корупције
Члан 3.

Агенција за спречавање корупције (у даљем тексту: Агенција) је самосталан и независан државни орган, који за обављање послова из своје надлежности одговара Народној скупштини.

Агенција има својство правног лица.

Средства за рад Агенције
Члан 4.

Средства за рад Агенције обезбеђују се у буџету Републике Србије у посебном буџетском разделу и из других извора, у складу са законом.
Предлог годишњег финансијског плана средстава која се обезбеђују у буџету Републике Србије усваја директор Агенције и упућује министарству надлежном за послове финансија.
Годишња средства за рад Агенције која се обезбеђују у буџету Републике Србије треба да буду довољна да омогуће њен ефикасан и независан рад.  Агенција самостално располаже средствима за рад.
Влада не може без сагласности директора Агенције обуставити, одложити или ограничити извршење буџетских средстава намењених за рад Агенције.

 

Седиште Агенције и организационе јединице изван седишта Агенције
Члан 5.

Седиште Агенције је у Београду.
Агенција може да образује организационе јединице изван свог седишта.
Организационе јединице изван седишта Агенције немају својство правног лица.

Надлежност Агенције
Члан 6.

Агенција:
1) надзире спровођење стратешких докумената, подноси Народној скупштини извештај о њиховом спровођењу са препорукама за поступање, даје одговорним субјектима препоруке како да отклоне пропусте у спровођењу стратешких докумената и иницира измене и допуне стратешких докумената;
2)доноси опште акте;
3) покреће и води поступак у коме се одлучује о постојању повредаовог закона и изриче мере у складу са овим законом;
4) решава о сукобу интереса;
5) обавља послове у складу са законом који уређује финансирање политичких активности, односно законом који уређује лобирање;
6) подноси кривичне пријаве, захтеве за покретање прекршајног поступка и иницијативе за покретање дисциплинског поступка;
7) води и објављује Регистар јавних функционера и Регистар имовине и прихода јавних функционера у складу са овим законом;
8) проверава извештаје о имовини и приходима које поднесу јавни функционери;
9) води и проверава податке из евиденција одређених овим законом;
10) поступа по представкама физичких и правних лица;
11) даје мишљења о примени овог закона на сопствену иницијативу или на захтев физичких или правних лица и заузима ставове од значаја за примену
овог закона;
12) иницира доношење или измену прописа, даје мишљења о процени ризика од корупције у нацртима закона из области посебно ризичних за настанак корупције и мишљења о нацртима закона који уређују питања обухваћена потврђеним међународним уговорима у области спречавања и борбе против корупције;
13) истражује стање корупције, анализира ризике од корупције и сачињава извештаје са препорукама ради отклањања ризика;
14) надзире доношење и спровођење планова интегритета;
15) доноси програм обуке и упутство за обуку у области спречавања корупције и прати спровођење обуке у органима јавне власти;
16) обавља послове међународне сарадње у области спречавања корупције;
17) обавља и друге послове одређене законом.

Сходна примена закона којим се уређује општи управни поступак
Члан 7.

У поступку који води Агенција, у складу са овим законом, сходно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак.

Органи Агенције
Члан 8.

Органи Агенције су директор и Веће Агенције.

Надлежност директора
Члан 9.

Директор представља и заступа Агенцију, руководи радом службе Агенције, организује и обезбеђује законито и делотворно обављање послова Агенције, доноси опште и појединачне акте, одлучује о захтевима јавних функционера у складу са овим законом, доноси одлуке о повреди овог закона и изриче мере, даје мишљења и упутства за спровођење овог закона, подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Агенције и извештај о спровођењу стратешких докумената, израђује предлог буџетских средстава за рад Агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, спроводи одлуке Већа Агенције и обавља друге послове одређене законом.

Услови за избор директора
Члан 10.

За директора може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, најмање девет година радног искуства у струци и није осуђивано за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или кажњиво дело које га чини недостојним за обављање јавне функције.

 Директор не може да буде члан политичке странке, односно политичког субјекта и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом закону односе на јавног функционера.

Јавни конкурс за избор директора
Члан 11.

Директора бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика после спроведеног јавног конкурса, који расписује министарство надлежно за послове правосуђа.
Оглас о јавном конкурсу за избор директора објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и најмање једном средству јавног обавештавања које покрива целу територију Републике Србије, као и на интернет страници министарства, Агенције и Правосудне академије.

 

Спровођење јавног конкурса за избор директора
Члан 12.

 

Јавни конкурс за избор директора Агенције спроводи Правосудна академија.
Управни одбор Правосудне академије образује Комисију за избор директора Агенције и Жалбену комисију, које су састављене од по три члана.
Чланови комисија имају право на накнаду за рад у комисији, чији износ одређује Управни одбор Правосудне академије.
За члана комисије може бити именовано лице које испуњава услове који се по овом закону траже за директора Агенције.
Комисија за спровођење конкурса прегледа пријаве на јавни конкурс и приложене доказе, сачињава списак кандидата који испуњавају услове за избор и спроводи тест у којем се проверавају стручна оспособљеност, знање и вештине кандидата.
Тест се састоји из три дела.
У првом делу теста оцењује се стручност кандидата, у другом делу теста оцењује се професионални интегритет кандидата за обављање функције директора Агенције, а у трећем делу теста оцењује се програм рада Агенције који кандидат представља члановима комисије. На тесту се оцењују само стручне оспособљености, знања и вештине које су одређене у програму теста који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
За први део теста кандидат може да добије највише 70 бодова, а за трећи део теста највише 30 бодова.
Други део теста оцењује се оценама „положио” и „није положио”.
Кандидат који добије оцену „није положио” не може бити предложен за избор директора Агенције.
Комисија за избор директора Агенције, у року од 15 дана од дана завршетка теста, објављује резултате теста.
Кандидат има право приговора на одлуке Комисије за избор директора Агенције у року од три дана од дана објављивања резултата теста, односно од дана одбачаја пријаве на јавни конкурс.
О приговору из става 10. овог члана одлучује Жалбена комисија у року од три дана од дана истека рока за приговор.
После спроведеног теста и окончања поступка по приговору, Комисија за избор директора Агенције доставља министру надлежном за послове правосуђа ранг листу кандидата према успеху постигнутом на тесту.
Министар надлежан за послове правосуђа доноси акт којим ближе уређује спровођење јавног конкурса за избор директора Агенције.

Избор директора
Члан 13.

Министар надлежан за послове правосуђа дужан је да Народној скупштини предложи кандидате који су на тесту остварили најмање 80 бодова.
Ако Народна скупштина одлучи да не изабере ниједног кандидата или ако нема кандидата који су на испиту остварили најмање 80 бодова, поново се расписује јавни конкурс у року од 30 дана од дана када је Народна скупштина одлучивала, односно од дана када је утврђена ранг листа кандидата из члана 12. став 12. овог закона.

Мандат директора
Члан 14.

Мандат директора траје пет година.
Исто лице може да буде изабрано за директора највише два пута.

Престанак јавне функције директора
Члан 15.

Јавна функција директора престаје даном истека мандата, подношењем оставке, ако због болести постане трајно неспособан да обавља функцију или разрешењем.
Министарство надлежно за послове правосуђа је дужно да три месеца пре истека мандата директора распише јавни конкурс за избор директора, а ако директору престане јавна функција пре истека мандата – у року од 15 дана од дана престанка јавне функције.

Разрешење директора
Члан 16.

Директор се разрешава ако постане члан политичке странке, односно политичког субјекта, ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције или ако се утврди да је повредио закон из области спречавања корупције.
Поступак у коме се одлучује о постојању разлога за разрешење директора покреће надлежни одбор Народне скупштине. Директор има право да се о покретању поступка изјасни пред надлежним одбором Народне скупштине.
Надлежни одбор Народне скупштине може да удаљи са јавне функције директора против кога је покренут поступак до окончања поступка, али не дуже од шест месеци од дана покретања поступка.                                                                                                  У случају из става 3. овог члана јавну функцију директора врши заменик директора.
Одлуку о разрешењу директора доноси Народна скупштина већином гласова свих народних посланика по предлогу надлежног одбора Народне скупштине.

Заменик директора
Члан 17.

Директор има заменика који обавља послове у оквиру овлашћења која му повери директор и замењује директора кад је одсутан или спречен да
обавља јавну функцију.
Заменик директора бира се после јавног конкурса који расписује директор у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију.
Директор води поступак за избор и доноси одлуку о избору заменика директора међу кандидатима који испуњавају услове за избор.
Јавна функција заменика директора престаје и престанком јавне функције директора.
О разрешењу и о другим разлозима за престанак јавне функције заменика директора одлучује директор.
На услове за избор заменика директора и разлоге за престанак јавне функције заменика директора, сходно се примењују одредбе овог закона о
директору, ако овим законом није другачије одређено.

Вршилац функције директора
Члан 18.

У случају да је директору престала јавна функција, надлежни одбор Народне скупштине именује вршиоца функције директора Агенције између
помоћника директора.
Вршилац функције директора врши ту јавну функцију до ступања на јавну функцију новог директора.

 

Плата директора и заменика директора
Члан 19.

Директор има право на плату у висини основне плате судије Уставног суда.
Заменик директора има право на плату у висини од 70% од основне плате директора.
Директору и заменику директора може се увећати плата до 20% на основу одлуке Већа Агенције.
Директору и заменику директора припада накнада плате три месеца од престанка јавне функције, у висини плате на дан престанка јавне функције.
Право на накнаду плате престаје пре истека три месеца, ако директор и заменик директора заснују радни однос или стекну право на пензију.

Надлежност и састав Већа Агенције
Члан 20.

Веће Агенције, одлучује о жалбама на одлуке које доноси директор у складу са овим законом, изузев одлука о правима и обавезама запослених у Агенцији, заузима начелне ставове за примену овог закона, надзире рад директора и прати његово имовинско стање.
Веће Агенције чини пет чланова.

Услови за избор члана Већа Агенције
Члан 21.

 

За члана Већа Агенције може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен правни факултет, најмање девет година радног искуства у струци и није осуђивано за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције.
Члан Већа Агенције не може да буде члан политичке странке, односно политичког субјекта и подлеже истим обавезама и забранама које се по овом
закону односе на јавне функционере.                                                                                                                                                                                                                           Члан Већа Агенције може бити запослен изван Агенције или обављати други плаћен посао, ако то није у супротности са овим законом.

Јавни конкурс за избор члана Већа Агенције
Члан 22.

Члана већа Агенције бира Народна скупштина већином гласова свих народних посланика после спроведеног јавног конкурса, који расписује министарство надлежно за послове правосуђа.
Оглас о јавном конкурсу за избор члана већа Агенције објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и најмање једном средству јавног
обавештавања које покрива целу територију Републике Србије, као и на интернет страници министарства, Агенције и Правосудне академије.

Спровођење јавног конкурса за избор члана Већа Агенције
Члан 23.

Јавни конкурс за избор члана Већа Агенције спроводи Правосудна академија.
Управни одбор Правосудне академије образује Комисију за избор члана Већа Агенције и Жалбену комисију, које су састављене од по три члана.
Чланови комисија имају право на накнаду за рад у комисији, чији износ одређује Управни одбор Правосудне академије.
За члана комисије може бити именовано лице које испуњава услове који се по овом закону траже за члана Већа Агенције.
Комисија за избор члана Већа Агенције прегледа пријаве на јавни конкурс и приложене доказе, сачињава списак кандидата који испуњавају услове за избор и спроводи тест у којем се оцењују стручна оспособљеност, знање и вештине кандидата. На тесту се оцењују само стручне оспособљености, знања и вештине које су одређене у програму теста који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
Тест се састоји из два дела.
У првом делу теста проверава се стручност кандидата, а у другом делу теста оцењује се професионални интегритет кандидата за обављање функције
члана Већа Агенције.
За први део теста кандидат може да добије највише 100 бодова.
Други део теста оцењује се оценама „положио” и „није положио”.
Кандидат који добије оцену „није положио” не може бити предложен за избор члана Већа Агенције.
Комисија за избор члана Већа Агенције, у року од 15 дана од дана завршетка теста, објављује резултате теста.
Кандидат има право приговора на одлуке Комисије за избор члана Већа Агенције у року од три дана од дана објављивања резултата теста, односно од
дана одбачаја пријаве на јавни конкурс.
О приговору из става 10. овог члана одлучује Жалбена комисија у року од три дана од дана истека рока за приговор.
После спроведеног теста и окончања поступка по приговору, Комисија за избор члана Већа Агенције доставља министру надлежном за послове правосуђа ранг листу кандидата према успеху постигнутом на тесту.
Министар надлежан за послове правосуђа доноси акт којим ближе уређује спровођење јавног конкурса за избор члана Већа Агенције.

 

Избор члана Већа Агенције
Члан 24.

Министар надлежан за послове правосуђа дужан је да Народној скупштини предложи кандидате који су на тесту остварили најмање 80 бодова.
Ако Народна скупштина одлучи да не изабере све чланове Већа Агенције чији је избор оглашен или ако нема довољног броја кандидата који су на испиту остварили најмање 80 бодова, поново се расписује јавни конкурс у року од 30 дана од дана када је Народна скупштина одлучивала, односно од дана када је утврђена ранг листа кандидата из члана 23. став 12. овог закона.

Мандат члана Већа Агенције
Члан 25.

Мандат члана Већа Агенције траје пет година.
Исто лице може да буде изабрано за члана Већа Агенције највише два пута.

Престанак јавне функције члана Већа Агенције
Члан 26.

Јавна функција члана Већа Агенције престаје даном истека мандата, подношењем оставке, ако због болести постане трајно неспособан да обавља
функцију или разрешењем.
Министарство надлежно за послове правосуђа је дужно да три месеца пре истека мандата члана Већа Агенције распише јавни конкурс за избор члана
Већа Агенције, а ако члану Већа Агенције престане јавна функција пре истека мандата – у року од 15 дана од дана престанка јавне функције.

Разрешење члана Већа Агенције
Члан 27.

Члан Већа Агенције се разрешава ако постане члан политичке странке, односно политичког субјекта, ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним јавне функције или ако се утврди да је повредио закон из области надлежности
Агенције.
Поступак у коме се одлучује о постојању разлога за разрешење члана Већа Агенције покреће надлежни одбор Народне скупштине. Члан Већа Агенције има право да се о покретању поступка изјасни пред надлежним одбором Народне скупштине.
Надлежни одбор Народне скупштине може да удаљи са јавне функције члана Већа Агенције против кога је покренут поступак до окончања поступка, али не дуже од шест месеци од покретања поступка.
Одлуку о разрешењу члана Већа Агенције доноси Народна скупштина већином гласова свих народних посланика по предлогу надлежног одбора Народне скупштине.

Рад и одлучивање Већа Агенције
Члан 28.

Радом Већа Агенције руководи председник, кога између себе бирају чланови Већа Агенције, на једну годину, с тим што исто лице може бити изабрано највише два пута.
Веће Агенције ради и одлучује на седницама.
Одлука је донета када за њу гласа већина свих чланова Већа Агенције.
Члан Већа Агенције не може да буде уздржан приликом гласања.
Веће Агенције доноси пословник о свом раду.

Плата члана Већа Агенције
Члан 29.

Члан Већа Агенције има право на плату у висини плате одређене за прву групу положаја, у складу са прописима који уређују плате државних службеника.
Члан Већа Агенције који је запослен изван Агенције има право на накнаду за рад у Већу Агенције у висини од 50% од износа плате из става 1. овог члана.
Члану Већа Агенције који је запослен у Агенцији припада накнада плате три месеца од престанка јавне функције, у висини плате на дан престанка јавне
функције.
Право на накнаду плате престаје пре истека три месеца, ако члан Већа Агенције заснује радни однос или стекне право на пензију.

Служба Агенције
Члан 30.

Агенција има службу, која обавља стручне и друге послове за потребе Агенције.
Службом Агенције руководи директор.
Унутрашње уређење и систематизација радних места у служби Агенције уређују се актом који доноси директор, по прибављеном мишљењу Већа Агенције и уз сагласност одбора Народне скупштине надлежног за послове државне управе.
У акту из става 3. овог члана мора бити предвиђена, као посебна организациона јединица, стручна служба Већа Агенције.

Положај запослених у служби Агенције
Члан 31.

Запослени у служби Агенције су државни службеници на положају, државни службеници и намештеници.
Државни службеници на положају у Агенцији су помоћници директора, секретар Агенције и секретар Већа Агенције.
Државни службеници из става 2. овог члана разврставају се у трећу групу положаја, у складу са прописима који уређују разврставање државних
службеника.
На права и обавезе запослених у служби Агенције примењују се прописи о државним службеницима и намештеницима, ако овим законом није друкчије
одређено.

Примања
Члан 32.

На примања запослених у служби Агенције примењују се прописи којима се уређују плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника.
Запосленима у служби Агенције плата се може увећати до 30%, о чему одлучује директор Агенције.

Сарадња Агенције са органима јавне власти, научним
институцијама и удружењима
Члан 33.

Агенција сарађује са органима јавне власти и другим правним лицима у вршењу послова из своје надлежности.
Агенција сарађује са научним институцијама и удружењима.
Сарадња се састоји од заједничких деловања у спровођењу стратешких докумената у области борбе против корупције, спровођења програма обуке, истраживања стања корупције и од других послова значајних за спречавање корупције.

Међународна сарадња
Члан 34.

Агенција сарађује са међународним институцијама, организацијама и иницијативама, у циљу развијања механизама и стандарда и унапређења праксе у области спречавања корупције.
Агенција у сарадњи са надлежним државним органима прати и у случају потребе учествује у координацији међународне сарадње у спречавању корупције коју воде државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.
Надлежни државни органи обавештавају Агенцију о пословима међународне сарадње у спречавању корупције.

Подношење иницијатива за доношење прописа и давање
мишљења на нацрте закона
Члан 35.

Агенција иницира доношење прописа, ради отклањања ризика од корупције или усклађивања прописа са потврђеним међународним уговорима у области борбе против корупције.
Орган државне управе дужан је да достави Агенцији нацрт закона из области посебно ризичне за настанак корупције и нацрт закона којима се уређују питања обухваћена потврђеним међународним уговорима у области борбе против корупције, ради давања мишљења о процени ризика од корупције.

Обавезе органа јавне власти и других лица
Члан 36.

Органи јавне власти и друга лица која врше јавна овлашћења дужни су да, на писмени и образложен захтев Агенције, ради обављања послова из њене надлежности, омогуће Агенцији директан приступ базама података које воде у електронском облику.
Ако приступ подацима на начин из става 1. овог члана није могућ, органи јавне власти и друга лица која врше јавна овлашћења дужни су да, у року од 15 дана од дана пријема писменог и образложеног захтева Агенције, доставе сва документа и информације којима располажу, односно да Агенцији омогуће
непосредан увид у та документа, ради обављања послова из надлежности Агенције.
Обавезе из ст. 1. и 2. овог члана имају и друга правна лица, изузев банака и других финансијских институција.
Агенција може, ради обављања послова из своје надлежности, прибављати податке о рачунима јавног функционера од банака и других финансијских институција, а податке о рачунима других лица уз њихову сагласност.

Дужност одазивања на позив Агенције
Члан 37.

Јавни функционери, запослени и други радно ангажовани у органу јавне власти, као и друга лица дужни су да се одазову на позив Агенције, ради утврђивања чињеница у поступку пред Агенцијом.

Извештавање о спровођењу стратешких докумената
Члан 38.

Субјекти одговорни за спровођење мера и активности које су садржане у стратешким документима дужни су да извештавају Агенцију о њиховом спровођењу.
Начин извештавања из става 1. овог члана ближе се уређује актом директора Агенције, у складу са стратешким документима.
Агенција подноси Народној скупштини извештај о спровођењу стратешких докумената са препорукама за даље поступање, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.
Агенција даје мишљења са препорукама у вези са спровођењем стратешких докумената.

Подношење извештаја Народној скупштини
Члан 39.

Агенција подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, а ванредне извештаје о раду на захтев Народне скупштине или на сопствену иницијативу.
Агенција може, на захтев Народне скупштине или на сопствену иницијативу, да поднесе Народној скупштини извештаје о стању корупције и о
ризицима од корупције у органима јавне власти.

III. СУКОБ ИНТЕРЕСА
Основна правила о обављању јавне функције
Члан 40.

Јавни функционер дужан је да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава
поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције.
Јавни функционер не сме бити зависан од лица која би могла да утичу на његову непристрасност, нити да користи јавну функцију зарад стицања било
какве користи или погодности за себе или повезано лице.
Јавном функционеру је забрањено да употреби, ради стицања користи или погодности себи или другом или наношења штете другом, информације до
којих дође на јавној функцији, ако нису доступне јавности.

Појам сукоба интереса
Члан 41.

Сукоб интереса је ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављањe јавне
функције.
Приватни интерес је било каква корист или погодност за јавног функционера или повезано лице.

Обавештавање Агенције
Члан 42.

Јавни функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено
обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.
Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања.
Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера.
Ако јавни функционер тражи мишљење о постојању сукоба интереса у поступку јавних набавки, Агенција даје мишљење о томе у року од осам дана.
Агенција може да позове јавног функционера и тражи да достави потребне податке, у циљу прибављања информација о постојању сукоба интереса из ст. 1. и 4. овог члана.
Ако Агенција утврди да постоји сукоб интереса из ст. 1. и 4. овог члана, о томе обавештава функционера и орган у коме он врши јавну функцију и предлаже мере за отклањање сукоба интереса.
Одредбе ст. 1. и 6. овог члана не искључују примену одредби о изузећу прописаних другим законима.

Покретање поступка одлучивања о постојању сукоба интереса
Члан 43.

Агенција покреће по службеној дужности поступак у коме одлучује о постојању сукоба интереса, у року од две године од дана сазнања за постојање
поступања или непоступања јавног функционера које је изазвало сумњу у сукоб интереса.
Поступак из става 1. овог члана не може се покренути или окончати, ако је од поступања или непоступања јавног функционера које је изазвало сумњу у
сукоб интереса протекло пет година.
Агенција може да покрене поступак и по пријави физичког или правног лица.

Посебна одредба о обавештењу које даје јавни функционер
Агенције о насталом или могућем сукобу интереса
Члан 44.

Ако јавни функционер Агенције уочи постојање сукоба интереса или могућност да до њега дође, дужан је да о томе одмах писмено обавести Веће
Агенције, које даје мишљење да ли постоји сукоб интереса.

IV. НЕСПОЈИВОСТ ПОСЛОВА СА ВРШЕЊЕМ ЈАВНЕ
ФУНКЦИЈЕ
Обављање другог посла или делатности у време ступања на
јавну функцију
Члан 45.

Јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.
Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси
одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Ако јавни функционер не поступи у року из става 3. овог члана, Агенција спроводи поступак за утврђивање повреде закона.
Ако Агенција не обавести јавног функционера у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, сматра се да јавни функционер
може да настави да обавља други посао или делатност.

Обављање другог посла или делатности
Члан 46.

Јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом
или стални рад.
Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном
и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова,
односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији.
Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно
да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других
послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију.
Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног. О потпуном и уредном захтеву Агенција је дужна
да одлучи у року од 15 дана од дана пријема захтева.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које јавни функционер не може да обавља за време вршења
јавне функције.

Давање савета
Члан 47.

Јавни функционер не сме да саветује правна и физичка лицa о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази, осим ако је на то обавезан.

Правна лица са учешћем приватног капитала
Члан 48.

Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може да оснује
привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.
Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, не може
бити заступник или члан органа правног лица у приватној својини, нити вршити управљачка права.

Чланство у органима удружења
Члан 49.

Јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.

Чланство и функција у политичком субјекту
Члан 50.

Јавни функционер може да врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и да учествује у њиховим активностима, ако то не  угрожава вршење јавне функције и ако то није законом забрањено.
Јавни функционер не може да користи јавне ресурсе и скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера за промоцију
политичких странака, односно политичких субјеката.
Изузетно од става 2. овог члана, јавни функционер може да користи јавне ресурсе ради заштите личне безбедности, уколико је таква употреба јавних ресурса уређена прописима из те области или одлуком служби које се старају о безбедности јавних функционера.
Јавни функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке, односно политичког субјекта.
Одредба става 4. овог члана не односи се на јавне функционере који су изабрани непосредно од грађана.

Преношење управљачких права
Члан 51.

Јавни функционер који у време избора, постављења или именовања на јавну функцију има или који у току јавне функције стекне удео или акције у
привредном друштву, на основу којих има управљачка права, дужан је да у року од 30 дана од дана избора, постављења или именовања, односно стицања
удела или акција, пренесе своја управљачка права у привредном друштву на правно или физичко лице, да их то лице, у своје име, а за рачун јавног
функционера, врши до престанка јавне функције.
Јавни функционер је дужан да привредном друштву и Агенцији достави податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о преносу управљачких права који је регистровао у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, у року од 15 дана од дана преноса.
Лице на које су пренета управљачка права постаје повезано лице.
Посебним законом за јавне функционере у појединим органима јавне власти могу се прописати строжа правила у вези са поседовањем удела, акција
и других хартија од вредности у одређеним привредним друштвима и обавезомњиховог отуђења након ступања на јавну функцију.

Изузетак од преношења управљачких права
Члан 52.

Јавни функционер који има или стекне удео или акције у привредном друштву до 3%, није дужан да пренесе управљачка права у њему.                               Одредба става 1. овог члана не односи се на јавног функционера којем јепосебним законом забрањено поседовање удела, акција и других хартија од
вредности у одређеним привредним друштвима.

Обавештавање Агенције o учешћу у поступку јавне набавке,
приватизације или другом поступку чији је исход
закључивање уговора са органом јавне власти
Члан 53.

Правно лице у коме јавни функционер или члан породице, за време јавне функције и две године од њеног престанка, има удео или акције више од 20% и које учествује у поступку јавне набавке или приватизације или другом поступку чији је исход закључивање уговора са органом јавне власти, другим корисником буџета или другим правним лицем у коме је више од 20% капитала у својини Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне
самоуправе или градске општине, дужно је да Агенцији достави у року од 15 дана од дана окончања поступка, обавештење које садржи податке о:
1) подносиоцу обавештења (назив правног лица, матични број, седиште и име и презиме одговорног лица);
2) имену и презимену јавног функционера и члана породице;
3) називу органа јавне власти који је наручилац посла;
4) врсти и предмету поступка;
5) датуму почетка и окончања поступка;
6) одлуци у поступку јавне набавке, приватизације или другом поступку и броју и вредности уговора о јавној набавци, поступку приватизације или
другом поступку;
7) потпис одговорног лица.
Обавештење се подноси на обрасцу и на начин који прописује Агенција.
Агенција проверава благовременост и потпуност података из обавештења.

Недозвољен утицај на јавног функционера у Агенцији
Члан 54.

О недозвољеном утицају члан Већа Агенције обавештава Веће и директора, директор обавештава Веће Агенције, а заменик директора и други јавни функционери у Агенцији обавештавају директора.

Ограничења по престанку јавне функције
Члан 55.

Лице коме је престала јавна функција, две године по престанку јавне функције, не може да заснује радни однос, односно пословну сарадњу са правним лицем, предузетником или међународном организацијом који обављајуделатности у вези са јавном функцијом коју је јавни функционер вршио, осим по
добијеној сагласности Агенције.
Лице коме је престала јавна функција дужно је да, пре заснивања радног односа, односно пословне сарадње из става 1. овог члана, затражи сагласност
Агенције, која је дужна да одлучи по захтеву у року од 30 дана.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 2. овог члана, сматра се да је дала сагласност за заснивање радног односа, односно пословну сарадњу.
Забрана из става 1. овог члана не односи се на јавног функционера изабраног непосредно од грађана.

V. КУМУЛАЦИЈА ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА
Забрана вршења друге јавне функције
Члан 56.

Јавни функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је Уставом, законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција.
Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да врши другу јавну функцију, на основу сагласности Агенције.
Јавни функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира
непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом.
Јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више јавних функција врши истовремено
дужан је да у року од осам дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције. Уз захтев, јавни функционер доставља и
прибављено позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију, а јавни функционер који је изабран на јавну
функцију непосредно од грађана доставља позитивно мишљење надлежног радног тела органа у коме је јавни функционер.
Агенција је дужна да одлучи по потпуном и уредном захтеву из става 4. овог члана у року од 15 дана од дана пријема захтева. Агенција неће дати
сагласност за вршење друге јавне функције, уколико је вршење те јавне функције неспојиво са јавном функцијом коју јавни функционер већ врши,
односно уколико утврди постојање сукоба интереса, о чему доноси образложену одлуку.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 5. овог члана, сматра се да је дала одобрење јавном функционеру за вршење друге јавне функције, осим ако је јавном функционеру другим прописом забрањено истовремено вршење те две јавне функције.
Јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију, супротно одредбама овог закона, дужан је да у року од осам дана од дана достављања одлуке Агенције поднесе оставку на једну од јавних функција и о томе обавести Агенцију. Ако јавни функционер не поднесе оставку
у прописаном року, каснија јавна функција престаје по сили закона.                                                                                                                                                             Одлуку о престанку јавне функције у случају из става 7. овог члана доноси орган, односно стално радно тело органа који је јавног функционера изабрао, поставио или именовао на каснију јавну функцију, у року од осам дана од дана пријема одлуке Агенције којом се утврђује да је јавни функционер изабран, постављен или именован на другу јавну функцију супротно одредбама овог закона.

VI. ПОКЛОНИ
Појам поклона
Члан 57.

Поклон је ствар, право или услуга, дата или учињена без одговарајуће накнаде, односно корист или погодност учињена јавном функционеру или члану
породице.

Забрана пријема поклона
Члан 58.

Јавни функционер и члан породице не сме да прими поклон у вези са вршењем јавне функције, изузев протоколарног и пригодног поклона.

Предаја примљеног протоколарног и пригодног поклона
органу јавне власти
Члан 59.

Протоколарни поклон је поклон који јавни функционер или члан породице прима од представника стране државе, међународне организације
или страног физичког или правног лица приликом службене посете или у другим сличним приликама.                                                                                            Пригодни поклон је поклон који се прима у приликама када се традиционално размењују поклони.
Примљени пригодни и протоколарни поклони постају јавна својина, у складу са законом који уређује јавну својину.
Јавни функционер дужан је да у року од осам дана од дана пријема пригодног или протоколарног поклона, односно од повратка у земљу преда поклон органу јавне власти у коме је на јавној функцији, а орган јавне власти да поклон даље преда органу надлежном за поступање са стварима у јавној
својини.

Задржавање у својину протоколарних и пригодних поклона
Члан 60.

Изузетно, јавни функционер и члан породице имају право да задрже у својину протоколарни или пригодни поклон чија вредност не прелази 10%
просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, али тако да укупна вредност у својину задржаних поклона не пређе у календарској
години износ једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.
Поклон који је задржао у својину члан породице рачуна се јавном функционеру у укупну вредност поклона које је задржао у својини у календарској години.

Вредност поклона
Члан 61.

Вредност поклона чини тржишна цена поклона на дан када је понуђен или примљен.
Тржишна цена поклона је просечна цена предмета или услуге који су предмет поклона на тржишту, односно просечна цена предмета или услуге сличне врсте и вредности у слободној продаји на тржишту.

Обавештење о примљеном поклону
Члан 62.

Јавни функционер је дужан да о сваком поклону примљеном у вези са вршењем јавне функције писмено обавести орган јавне власти у коме је на јавној функцији, у року од десет дана од дана пријема поклона, односно од повратка у земљу.
Обавештење о примљеном поклону садржи:
1) име и презиме јавног функционера и јавну функцију;
2) име, презиме и адресу поклонодавца или назив и седиште правног лица или органа ако је поклон дат у њихово име;
3) датум пријема поклона;
4) повод за давање поклона;
5) опис поклона;
6) вредност поклона или податак да је процена вредности у току;
7) податак да ли је реч о протоколарном или пригодном поклону;
8) податак о томе да ли је протоколаран или пригодан поклон постао својина јавног функционера или јавна својина.
Обавештење садржи и датум његовог сачињавања и потпис јавног функционера.
Јавни функционер предаје обавештење и када је поклон примио члан породице.
Ближу садржину и образац обавештења о примљеном поклону прописује Агенција.

Евиденција поклона
Члан 63.

Орган јавне власти води евиденцију о поклонима који су примили његови јавни функционери и чланови породице.
Евиденција садржи назив органа јавне власти, место и датум попуњавања евиденције, потпис одговорног лица органа јавне власти и податке које садржи обавештење јавног функционера о примљеном поклону из члана 62. став 2. тачка 1) и тач. 3) до 8) овог закона.
Образац евиденције поклона прописује Агенција.

Обавеза предаје евиденције поклона Агенцији
Члан 64.

Орган јавне власти дужан је да преда копију евиденције поклона Агенцији до 1. марта текуће године за претходну календарску годину.
Подаци из евиденције поклона која је предата Агенцији су јавни.

Провера евиденције поклона
Члан 65.

Агенција проверава да ли је евиденција поклона благовремено предата и да ли садржи потпуне податке.
Агенција проверава да ли је јавни функционер или члан породице примио, односно задржао поклон на који према овом закону нема право или задржао поклон на који према овом закону има право, а који је могао да утиче на непристрасност јавног функционера и ако јесте – покреће поступак у коме се
одлучује о постојању повреде овог закона и обавештава надлежни орган.

Каталог поклона
Члан 66.

Користећи податке из евиденције поклона, Агенција објављује Каталог поклона на својој интернет страници.
Каталог поклона објављује се до 1. јуна текуће године за претходну календарску годину.

VII. ПРИЈАВЉИВАЊЕ ИМОВИНЕ И ПРИХОДА
Регистар јавних функционера
Члан 67.

Орган јавне власти који је изабрао, поставио или именовао јавног функционера о томе, односно о престанку јавне функције обавештава Агенцију у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију, односно престанка јавне функције.
О избору и о престанку јавне функције на коју је јавни функционер изабран непосредно од грађана, орган у који је јавни функционер изабранобавештава Агенцију у року из става 1. овог члана.
Обавештење садржи следеће податке о јавном функционеру:
1) име и презиме;
2) јединствен матични број грађана;
3) пребивалиште и боравиште;
4) број службеног телефона и службену адресу електронске поште;
5) школску спрему и звање;
6) занимање, посао или делатност у време избора, постављења или именовања;
7) назив јавне функције и органа јавне власти у који је изабран, постављен или именован;
8) назив органа који га је изабрао, поставио или именовао;
9) датум избора, постављења или именовања;
10) датум престанка јавне функције.
Обавештење садржи и потпис одговорног лица у органу јавне власти.
Обавештење се предаје на обрасцу и на начин који прописује Агенција.
Агенција сачињава и води Регистар јавних функционера, који објављује на својој интернет страници. Подаци из става 3. тач. 2) и 3) овог члана нису
јавни.
Агенција проверава благовременост и потпуност података из Регистра јавних функционера.

Редовно пријављивање имовине и прихода
Члан 68.

Јавни функционер подноси, у року од 30 дана од дана избора,постављења или именовања, Агенцији извештај о својој имовини и приходима (у даљем тексту: Извештај), имовини и приходима супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом породичном домаћинству, према стању на дан избора, постављења или именовања.
Јавни функционер који је по престанку јавне функције одмах поново изабран, именован или постављен, не подноси поново Извештај ако нема промене података из претходног Извештаја, али је дужан да о томе обавести Агенцију у року од 30 дана од дана поновног избора, постављења или именовања.
Извештај подноси и лице коме је престала јавна функција, у року од 30 дана од дана престанка јавне функције, према стању на дан престанка јавне
функције.

Ванредно пријављивање имовине и прихода
Члан 69.

Ако се имовина или приходи јавног функционера битно промене у претходној години, јавни функционер подноси Агенцији Извештај према стању на дан 31. децембра претходне године, а најкасније до истека рока за подношење годишње пореске пријаве за утврђивање пореза на доходак грађана.
Битна промена постоји кад су увећани или умањени имовина или приходи који, према претходном Извештају, прелазе просечну годишњу зараду без пореза и доприноса у Републици Србији или кад је промењена структура те имовине.
Лице коме је престала јавна функција дужно је да две године после престанка јавне функције поднесе Извештај према стању на дан 31. децембра претходне године, најкасније до истека рока за подношење годишње пореске пријаве за утврђивање пореза на доходак грађана, под условом да су имовина и приходи битно промењени у односу на претходну годину.

Јавни функционери који подносе Извештај на захтев Агенције
Члан 70.

Редовно и ванредно пријављивање имовине и прихода (чл. 68. и 69) не примењује се на одборнике, чланове општинског и градског већа, чланове
општинских и градских изборних комисија и чланове органа јавних предузећа, привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач или члан општина, град или градска општина.
Редовно и ванредно пријављивање имовине и прихода не примењује се  и на чланове органа јавних предузећа, привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач или члан Република Србија или аутономна покрајина, ако законом, другим прописом или актом није предвиђено да јавни
функционер има право на накнаду по основу чланства.
Агенција може да затражи Извештај и од јавних функционера из ст. 1. и 2. овог члана, у року који она одреди.

Садржина Извештаја
Члан 71.

Извештај садржи следеће податке о имовини и приходима јавног
функционера и чланова породице из члана 68. став 1. овог закона:
1) име и презиме;
2) јавну функцију;
3) јединствени матични број грађана;
4) пребивалиште и боравиште;
5) број телефона и адресу електронске поште;
6) други посао, делатност и чланство у органима удружења;
7) извор и висину нето прихода јавног функционера које прима зато
што је на јавној функцији и извор и висину осталих нето прихода које прима из
буџета и других јавних извора;
8)
извор и висину нето прихода од другог посла или делатности;
9) нето приходе од научно-истраживачке,
уметничке, хуманитарне или спортске делатности;
наставне,
културно-
10) приходе од ауторских, патентних и других права интелектуалне
својине;
11) извор и висину осталих нето прихода;
12) право коришћења стана за службене потребе;
13) право својине или право закупа на непокретностима;
14) право својине или право закупа на покретним стварима које подлежу
регистрацији;
15) депозите у банкама и другим финансијским установама са називом
банке или финансијске установе, врстом и бројем рачуна и износом средстава
на рачунима;
16) закуп сефова у банкама;
17) потраживања и дуговања (главница, камата и рок отплате и
доспећа);
18) акције и уделе у правном лицу;
19) податке о правном лицу у коме правно лице из тачке 18) овог става
има више од 3% удела или акција;
20) финансијске инструменте;
21) делатност предузетника;
22) друге податке које јавни функционер сматра да су битни за примену
овог закона.
Извештај садржи и датум и место његовог сачињавања и потпис јавног
функционера који га подноси.
У Извештају се наводе имовина и приходи у земљи и у иностранству.
Извештај се подноси на обрасцу и на начин који прописује Агенцијa.

 

Регистар имовине и прихода јавних функционера
Члан 72.

Агенција сачињава и води Регистар имовине и прихода јавних функционера, који садржи податке из Извештаја.
Јавни функционери Агенције, као и запослени и радно ангажовани у Агенцији, који имају приступ подацима из Регистра имовине и прихода јавних
функционера који нису доступни јавности, не смеју те податке саопштавати, достављати, нити на било који начин омогућити приступ тим подацима.

 

Јавност података из Регистра имовине и прихода јавних функционера
Члан 73.

Подаци који су јавно доступни из Регистра имовине и прихода јавних функционера су:
1) име и презиме јавног функционера;
2) јавна функција коју врши;
3) извор и висина нето прихода јавног функционера које прима из буџета и других јавних извора;
4) право коришћења стана за службене потребе, изузев адресе на којој се стан налази;
5) право својине или право закупа на непокретности, изузев адресе на којој се непокретност налази;
6) право својине или право закупа јавног функционера на покретним стварима које подлежу регистрацији, изузев њиховог регистарског броја;
7) депозити у банкама и другим финансијским установама без назива банке или друге финансијске установе и без навођења врсте и броја рачуна и
износа средстава на рачунима;
8) акцијама и уделима у правном лицу;
9) правном лицу у коме правно лице из тачке 8) овог става има више од 3% удела или акција;
10) делатност предузетника.
Изузетно, подаци из Извештаја јавних функционера у државним органима одређеним законима којима се уређује организација и надлежност државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције нису доступни јавности док не истекну две године од престанка јавне функције.

Коришћење података из Извештаја
Члан 74.

Подаци из Извештаја који нису доступни јавности користе се само код провере Извештаја и у поступку у коме се одлучује о постојању повреде овог закона.
Податке који нису доступни јавности Агенција доставља суду, јавном тужилаштву, министарству надлежном за унутрашње послове, Управи за спречавање прања новца, Пореској управи и другим надлежним органима, у складу са законом.

Провера Извештаја
Члан 75.

Агенција проверава тачност и потпуност података у Извештају, као и благовременост достављања Извештаја, према годишњем плану провере који доноси директор.
Годишњи план провере доноси се на основу претходне анализе Агенције, при чему се нарочито води рачуна о категорији јавних функционера, висини њихових примања и висини финансијских средстава из буџета којима располажу органи јавне власти у којима су јавни функционери на јавној функцији.
Агенција ванредно проверава тачност и потпуност података из Извештаја, ако посумња да у Извештају нису пријављени тачни и потпуни подаци.

Праћење имовинског стања
Члан 76.

У поступку провере имовинског стања, Агенција оцењује да ли постоји несагласност између података из Извештаја и стварног стања или несагласност
између увећане вредности имовине и пријављених прихода.                                                                                                                                                                                       У случају да постоји несагласност, Агенција позива јавног функционераили лица из члана 68. став 1. овог закона да се, у року од 15 дана, изјасне о
разлозима несагласности. Ако при провери Извештаја посумња да јавни функционер прикрива стварну вредност своје имовине или прихода, Агенција може захтевати да јој повезана лица непосредно поднесу податке о својој имовини и приходима, у року од 30 дана од дана пријема захтева.
Кад утврди да постоји несагласност, Агенција обавештава надлежни орган, ради предузимања мера из његове надлежности.
Орган из става 4. овог члана дужан је да, у року од три месеца од дана пријема обавештења, упозна Агенцију о предузетим мерама.

VIII. ПОСТУПАК У КОМЕ СЕ ОДЛУЧУЈЕ О ПОСТОЈАЊУ
ПОВРЕДЕ ОВОГ ЗАКОНА
Основна одредба
Члан 77.

Агенција одлучује о повреди овог закона.
Поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона води се у случају сумње у постојање сукоба интереса (чл. 40 – 44), постојање неспојивости (чл. 45 – 55), кумулацију јавних функција (члан 56), пријема поклона (чл. 57 – 66) и пријављивања имовине и прихода (чл. 67 – 76).

Покретање поступка
Члан 78.

Поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона покреће Агенција по службеној дужности.
Агенција може да покрене поступак по захтеву органа јавне власти који је јавног функционера изабрао, поставио или именовао или у коме је јавни функционер на јавној функцији или по пријави физичког или правног лица.
Агенција може да покрене поступак по службеној дужности и на основу пријаве физичког или правног лица.
Захтев или пријава мора да буде у писменом облику и да садржи:
1) пријаве; назив и седиште, односно име и презиме и адресу подносиоца
2) име и презиме јавног функционера, јавну функцију на којој се налази и орган јавне власти у коме је јавни функционер;
3) чињенице из којих произлази сумња да постоји повреда овог закона;
4) потпис подносиоца пријаве, односно потпис овлашћеног лица.
Изузетно од става 4. овог члана, пријава може да буде и анонимна.
Анонимна пријава мора да садржи податке из става 4. тач. 2) и 3) овогчлана.
Ако је поднета пријава за покретање поступка, Агенција може да захтева од подносиоца пријаве да достави документа и информације којима располаже,
а који су значајни за одлучивање о покретању поступка.
Агенција штити идентитет подносиоца пријаве, тако што податке о њему не може доставити никоме изузев суду, ради доношења одлуке о томе да ли
идентитет подносиоца пријаве може бити откривен у циљу очувања јавног интереса или заштите права трећих лица.

Изјашњење јавног функционера
Члан 79.

Агенција обавештава јавног функционера да је против њега покренут поступак и позива га да се у року од 15 дана од дана пријема обавештења писмено изјасни.
Обавештење садржи наводну повреду овог закона због које је покренут поступак и чињенице из којих произлази да је учињена повреда.
Неизјашњење јавног функционера не задржава вођење поступка.
Јавни функционер задржава право да се, све до доношења одлуке, изјасни о чињеницама и доказима који га терете и да изнесе чињенице и доказе који му иду у корист.

Одлуке и правна средства
Члан 80.

Одлуку којом се утврђује повреда овог закона и изриче мера или обуставља поступак доноси директор Агенције.
Поступак се обуставља када се утврди да не постоји повреда овог закона.
Против одлуке директора Агенције може да се изјави жалба Већу Агенције, у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Одлука Већа Агенције је коначна и против ње може да се покрене управни спор.
У управном спору суд је дужан да пресудом реши управну ствар.

Јавност у поступку
Члан 81.

Јавности је доступан само податак о томе да ли је против јавног функционера покренут поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона и исход поступка.                                                                                                                                                                                                                                                                         Ако поступак буде обустављен, подаци из списа предмета, изузев о исходу поступка и података који су доступни јавности према другим прописима,
не могу постати доступни јавности без сагласности јавног функционера.
Агенција је дужна да обавести подносиоца пријаве о исходу поступка покренутом на основу захтева или пријаве.

Врсте мера
Члан 82.

Јавном функционеру може се изрећи мера опомене или мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције.
Изузетно од става 1. овог члана, јавном функционеру који је изабран непосредно од грађана, као и лицу коме је престала јавна функција, може да се
изрекне мера опомене или мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона.
При изрицању мере узимају се у обзир све околности случаја, нарочито тежина и последица повреде овог закона и могућност отклањања повреде.

Услови за изрицање мера
Члан 83.

Мера опомене изриче се ако је јавни функционер лакше повредио овај закон.
Лакша повреда закона је таква повреда која није утицала на објективно обављање јавне функције.
Мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона изричу се због теже
повреде овог закона.
Тежом повредом овог закона сматра се таква повреда која је утицала на објективно обављање јавне функције, као и на углед и поверење грађана на
јавног функционера и јавну функцију коју врши.

Поступање после коначности препоруке за разрешење са
јавне функције
Члан 84.

После коначности одлуке којом је изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције, Агенција доставља одлуку органу
јавне власти надлежном за разрешење, у року од осам дана од коначности одлуке.
Орган јавне власти обавештава Агенцију о мерама које је предузео на основу коначне одлуке, у року од 60 дана од дана пријема одлуке.

Јавно објављивање одлука
Члан 85.

Изрека и сажето образложење коначне одлуке којом је јавном функционеру изречена мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона објављују се на интернет страници Агенције и у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Пријављивање повреда закона надлежним органима
Члан 86.

Кад у току поступка нађе да постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или прекршај или повреда дужности из радног односа, Агенција подноси надлежном органу кривичну пријаву, захтев за покретање прекршајног поступка или иницијативу за
покретање дисциплинског поступка.
Надлежни орган је дужан да, у року од 90 дана од пријема кривичнe пријавe, захтевa за покретање прекршајног поступка или иницијативe за покретање дисциплинског поступка, обавести Агенцију о томе штa је предузео.
Одлуке Агенције не утичу на кривичну и материјалну одговорност јавног функционера.

IX. ПОСТУПАЊЕ ПО ПРЕДСТАВКАМА
Појам представке
Члан 87.

Представка је писмено обраћање физичког или правног лица Агенцији у коме се износе чињенице које изазивају сумњу у корупцију.
Ако Агенција није надлежна да поступа по представци, прослеђује представку надлежном органу и о томе обавештава подносиоца представке.
Агенција штити идентитет подносиоца пријаве, тако што податке о њему не може доставити никоме изузев суду, ради доношења одлуке о томе да ли
идентитет подносиоца представке може бити откривен у циљу очувања јавног интереса или заштите права трећих лица.

Уредност представке
Члан 88.

Представка садржи чињенице које изазивају сумњу у корупцију, назив органа јавне власти, име и презиме лица против кога се подноси, односно податке из којих се може утврдити идентитет тог лица, време, место и опис коруптивне радње или коруптивног понашања, као и потпис и податке о подносиоцу представке, изузев ако је представка анонимна.
Представка је неуредна ако има недостатке који Агенцију спречавају да поступа по њој, ако није разумљива или потпуна. Ако је представка неуредна,
Агенција обавештава подносиоца како да уреди представку у року од 15 дана од дана пријема обавештења.
Ако представка не буде уређена у року, сматра се да је подносилац одустао од представке.
Поступање Агенције по представкама ближе се уређује актом директора.

Предлог за надзор
Члан 89.

Ако су током поступања по представци утврђене чињенице и изведени докази који изазивају сумњу да постоје неправилности у раду органа јавне власти, Агенција подноси образложени предлог за надзор органу који надзире рад органа јавне власти против кога је представка поднета.
Ако одбије предлог Агенције, орган који надзире рад органа јавне власти је дужан да, најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога, Агенцији
писмено образложи разлоге за одбијање.

Исход поступања по представци
Члан 90.

Ако Агенција у поступању по представци оцени да у раду органа јавне власти постоје околности које могу да доведу до корупције, Агенција даје препоруке органу јавне власти са мерама ради отклањања стања, са роком за њихово предузимање.
Орган јавне власти у року од 30 дана од дана пријема препоруке дужан је да писмено обавести Агенцију о предузетим мерама из препоруке.
Кад у поступку по представци нађе да постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или прекршај или
повреда дужности из радног односа, Агенција подноси надлежном органу кривичну пријаву, захтев за покретање прекршајног поступка или иницијативу за покретање дисциплинског поступка.
Надлежни орган је дужан да, у року од 90 дана од пријема кривичнe пријавe, захтевa за покретање прекршајног поступка или иницијативe за покретање дисциплинског поступка, обавести Агенцију о томе штa је предузео.
Агенција је дужна да о исходу поступања по представци обавести подносиоца представке.

Поступање по анонимним представкама
Члан 91.

Агенција поступа по анонимним представкама ако наводи из представке и приложени докази изазивају сумњу у корупцију.

Поступање Агенције по службеној дужности
Члан 92.

Агенција је дужна да по службеној дужности покрене поступак у коме се испитује постојање корупције у органу јавне власти, ако располаже сазнањима
која изазивају сумњу у корупцију.
У поступку из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује поступање по представци.

X. ЈАЧАЊЕ ИНТЕГРИТЕТА
Појам интегритета и план интегритета
Члан 93.

Интегритет је скуп вредности и поступања органа јавне власти, других организација и правних лица који омогућавају да јавни функционери, запослени
и радно ангажовани у органима јавне власти поштују законе, кодексе понашања и етички делују са циљем избегавања корупције и побољшања рада.
План интегритета се доноси после процене сопственог интегритета и спроводи ради побољшања процењеног интегритета.

Садржина плана интегритета
Члан 94.

План интегритета обавезно садржи:
1) области и процесе који су нарочито ризични за настанак корупције и процену степена ризика од корупције;
2) превентивне мере којима се отклањају ризици од корупције и роковеза њихово предузимање;
3) податке о лицима одговорним за спровођење мера из плана интегритета.

Обавеза доношења и спровођења плана интегритета
Члан 95.

План интегритета доносе и спроводе органи Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, установе и јавна предузећа и друга правна лица чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина, који имају више од 30 запослених (у даљем тексту: обвезник доношења плана
интегритета).
Агенција доноси Упутство за израду и спровођење плана интегритета, које садржи начин израде и ближу садржину плана интегритета, рокове за
доношење и спровођење плана интегритета, рокове за достављање извештаја о спровођењу плана интегритета Агенцији и начин вршења надзора од стране
Агенције над доношењем и спровођењем планова интегритета.                                                                                                                                                                     Обвезник доношења плана интегритета дужан је да Агенцији доставиплан интегритета и извештај о спровођењу плана интегритета, у року и на начин
који су прописани упутством из става 2. овог члана.

Извештај о спровођењу плана интегритета
Члан 96.

Извештај о спровођењу плана интегритета садржи:
1) податке о томе да ли су мере из плана интегритета спроведене;
2) разлоге због којих мере нису спроведене.
Уз извештај о спровођењу плана интегритета обавезно се прилаже одлука о усвајању извештаја.

Одговорност за доношење, спровођење и извештавање о
спровођењу плана интегритета
Члан 97.

За доношење, спровођење и извештавање о спровођењу плана интегритета одговоран је руководилац обвезника доношења плана интегритета.
Руководилац из става 1. овог члана дужан је да одреди лице које ће обављати послове координације у вези са доношењем, спровођењем и извештавањем о спровођењу плана интегритета.

Доношење плана интегритета од других организација и
правних лица
Члан 98.

План интегритета могу донети и правна лица и организације која нису обвезници доношења плана интегритета, према Упутству за израду и спровођење плана интегритета.
На њихов предлог и о њиховом трошку, Агенција може да одреди области и процесе нарочито ризичне за настанак корупције и да процени степен ризика од корупције.

Обука у области спречавања корупције и јачања интегритета
Члан 99.

Агенција доноси и објављује програм обуке у области спречавања корупције и јачања интегритета, као и упутство за спровођење обуке.
Агенција стручно оспособљава лица која ће спроводити обуку.
Органи јавне власти дужни су да спроводе обуку запослених и руководилаца, у складу са програмом обуке и упутством за обуку и да писмено известе Aгенцију о спровођењу обуке.
Агенција прати спровођење обуке у органима јавне власти.
Агенција може да спроводи обуке запосленима у предузећима, другим правним лицима и удружењима, у складу са годишњим програмом обуке.

XI. ЕВИДЕНЦИЈE
Члан 100.

Агенција води следеће евиденције:
1) Регистар јавних функционера;
2) Регистар имовине и прихода јавних функционера;
3) евиденцију правних лица у којима јавни функционер или члан породице има удео или акције више од 20%, која учествују у поступцима јавних набавки, приватизације или другом поступку, а чији је исход закључивање уговора са органом јавне власти – корисником буџета или другим правним лицем у коме је више од 20% капитала у својини Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине;
4)Каталог поклона.
Подаци из евиденција, изузев из Каталога поклона, престају да се објављују на интернет страници Агенције када истекну три године од престанка
јавне функције.
Начин вођења и чувања евиденција прописује Агенција.
Агенција може да води и друге евиденције, у складу са законом.

XII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Кривично дело
Непријављивање имовине или давање лажних података о
имовини
Члан 101.

Jавни функционер који супротно одредбама овог закона не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Правне последице осуде
Члан 102.

Осудом на казну затвора за кривично дело из члана 101. овог закона, даном правноснажности пресуде, наступају следеће правне последице:
1) престанак јавне функције, односно престанак радног односа;
2) забрана стицања јавне функције у трајању од десет година од дана правноснажности пресуде.

2. Прекршаји
Прекршаји јавних функционера
Члан 103.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни функционер ако:
1) се не одазове на позив Агенције (члан 37);
2) у прописаном року не обавести Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса који он или са њиме повезано лице има (члан 42. став 1);
3) у прописаном року не обавести Агенцију о обављању другог посла или делатности (члан 45. став 1);
4) обавља други посао или делатност супротно члану 46. овог закона;
5) саветује правна и физичка лица супротно члану 47. овог закона;
6) за време вршења јавне функције оснује привредно друштво, односно јавну службу или започне обављање самосталне делатности (члан 48. став 1);
7) за време вршења јавне функције постане заступник или члан органа правног лица у приватној својини или врши управљачка права (члан 48. став 2);
8) закона; постане члан или заступник удружења супротно члану 49. овог
9) врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и учествује у њиховим политичким активностима супротно члану 50. овог закона;
10) не пренесе управљачка права у прописаном року (члан 51. став 1);
11) не достави податке Агенцији у прописаном року (члан 51. став 2);
12) врши другу јавну функцију супротно члану 56. овог закона;
13) прими поклон супротно члану 58. овог закона;31
14) не преда пригодни или протоколарни поклон у прописаном року (члан 59. став 4);
15) задржи у својину протоколарни или пригодни поклон супротно члану 60. овог закона;
16) не обавести орган јавне власти о примљеном поклону на прописан начин и у прописаном року (члан 62);
17) не пријави имовину и приход у прописаном року (чл. 68. и 69).
За прекршај из става 1. тачка 1) овог члана казниће се запослени и други радно ангажовани у органу јавне власти новчаном казном у износу од 50.000 до
150.000 динара.
За прекршај из става 1. тач. 13) и 15) овог члана казниће се члан породице јавног функционера новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара.
За прекршај из става 1. тачка 17) овог члана казниће се лице коме је престала јавна функција новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Прекршаји одговорног лица у органу јавне власти
Члан 104.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу јавне власти ако орган јавне власти:
1) Агенцији не омогући непосредан увид у податке и документа,односно ако у прописаном року не достави Агенцији документа и информације којима располаже (члан 36. ст. 1. и 2);
2) у прописаном року не донесе одлуку о престанку функције (члан 56.став 8);
3) не води евиденцију поклона у складу са чланом 63. овог закона;
4) не преда Агенцији копију евиденције поклона за претходну календарску годину у прописаном року (члан 64. став 1);
5) у прописаном року не обавести Агенцију о избору, постављењу или именовању јавног функционера, односно о престанку јавне функције (члан 67.
став 1);
6) у прописаном року од пријема кривичнe пријавe, захтевa за покретање прекршајног поступка или иницијативe за покретање дисциплинског
поступка не обавести Агенцију о томе штa је предузео (члан 86. став 2. и члан 90. став 4);
7) не достави Агенцији план интегритета и извештај о спровођењу плана интегритета (члан 95. став 3);
8) не одреди лице које ће обављати послове координације у вези са доношењем, спровођењем и извештавањем о спровођењу плана интегритета
(члан 97. став 2);
9) не спроводи обуку запослених и руководилаца, у складу са програмом обуке и упутством за обуку и писмено не извести Aгенцију о спровођењу обуке (члан 99. став 3).
За прекршај из става 1. тачка 1) овог члана казниће се лице које врши јавна овлашћења новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Прекршај правног лица
Члан 105.

Новчаном казном у износу од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:
1) Агенцији не омогући непосредан увид у податке и документа, односно ако у прописаном року не достави Агенцији документа и информације којима располаже (члан 36. ст. 1. и 2);
2) не достави обавештење у складу са чланом 53. овог закона.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Прекршаји физичког лица
Члан 106.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице које се не одазове на позив Агенције (члан 37).
Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице коме је престала јавна функција ако заснује радни однос, односно пословну сарадњу супротно члану 55. овог закона.
Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице које не поднесе Агенцији податке о својој имовини и приходима у
прописаном року (члан 76. став 3).

Застаревање
Члан 107.

Прекршајни поступак за прекршаје прописане овим законом не може се покренути ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

Споразум о признању прекршаја
Члан 108.

За прекршаје прописане овим законом Агенција може са учиниоцем прекршаја да закључи споразум о признању прекршаја.
Услови закључења споразума из става 1. овог члана, поступак преговарања о закључењу споразума и поступак закључења споразума, ближе се уређују актом директора Агенције.

XIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Окончање покренутих поступака
Члан 109.

Поступци започети по одредбама Закона о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11 –УС, 67/13 –УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15 –УС), који нису окончани до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Доношење прописа
Члан 110.

Подзаконски акти предвиђени овим законом донеће се у року од 90 дана од дана почеткa примене овог закона, изузев прописа из члана 23. ст. 4. и 13.33
овог закона који ће се донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о Агенцији за борбу против корупције („Службени
гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11–УС, 67/13–УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15–УС), ако нису у супротности са одредбама овог
закона.

Наставак рада Агенције
Члан 111.

Даном почетка примене овог закона Агенција за борбу против корупције основана у складу са Законом о Агенцији за борбу против корупције („Службени
гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11–УС, 67/13–УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15–УС), наставља са радом као Агенција за
спречавање корупције.
Директор и заменик директора Агенције за борбу против корупције који су изабрани према Закону о Агенцији за борбу против корупције („Службени
гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11–УС, 67/13–УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15–УС) настављају да обављају те функције до истека мандата на који су изабрани.
Чланови Одбора Агенције за борбу против корупције који су изабрани према Закону о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр.
97/08, 53/10, 66/11–УС, 67/13–УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15–УС) настављају да обављају те функције до дана почетка
примене овог закона.

Рок за избор чланова Већа Агенције
Члан 112.

Чланови Већа Агенције биће изабрани до дана почетка примене овог закона, а на функцију ступају даном почетка примене закона.

Престанак важења ранијег закона
Члан 113.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за борбу против корупције („Службени гласник РС”, бр. 97/08, 53/10, 66/11–УС,
67/13–УС, 108/13 – др. закон, 112/13 – аутентично тумачење и 8/15–УС).

Ступање на снагу и почетак примене закона
Члан 114.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. септембра 2020. године, изузев одредаба члана 20. став 2. и чл. 21. до 25. овог закона, који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

========================================================================================================

З А К О Н
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О
СПРЕЧАВАЊУ КОРУПЦИЈЕ
Члан 1.

У Закону о спречавању корупције („Службени гласник РСˮ, број 35/19), у члану 2. после тачке 4) додаје се тачка 4а) која гласи:
„4а) „јавни ресурс” је непокретност, покретна ствар и свако друго добро којe је у јавној својини, односно у другом облику својине којe користе органи Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, привредна друштва, установе и друге организације чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;ˮ.

Члан 2.

У члану 50. став 2. мења се и гласи:
„Јавни функционер не може да користи јавне ресурсе за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење јавних ресурса у сврху јавног представљања учесника у изборима и њихових изборних програма, позивања бирача да за њих гласају на изборима, oдносно да бојкотују изборе, као и коришћење јавних ресурса за друге видове политичких активности, као што су рад са бирачима и чланством, организовање и одржавање скупова и промоција, израда и подела рекламног материјала, брошура, лифлета и публикација, политичко оглашавање, истраживање јавног мњења, медијске, маркетиншке и консултантске услуге и спровођење обука за страначке активности.ˮ.
После става 4. додаје се нови став 5. који гласи:
„Јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политичких
странака, односно политичких субјеката, под чиме се посебно подразумева коришћење тих јавних скупова и сусрета за јавно представљање учесника у
изборима и њихових изборних програма, позивање бирача да за њих гласају на одређеним изборима, oдносно да бојкотују изборе.ˮ.
Досадашњи став 5. постаје став 6.
После става 6. додаје се став 7. који гласи:
„У току изборне кампање, у поступку из члана 78. ст. 1. и 2. овог закона, у коме одлучује да ли постоји повреда из ст. 1, 2, 4. и 5. овог члана, Агенција
одлучује у року од пет дана од дана покретања поступка по службеној дужности, односно од дана пријема пријаве правног или физичког лица.ˮ.

Члан 3.

У члану 103. став 1. тачка 9) брише се.
После става 1. додаје се нови став 2. који гласи:
„Новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај  јавни функционер ако врши функцију у политичкој странци, односно политичком субјекту и учествује у њиховим политичким активностима супротно члану 50. ст. 1, 2, 4. и 5. овог закона.ˮ.
Досадашњи ст. 2. до 4. постају ст. 3. до 5.

Члан 4.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, а примењује се од 1. септембра 2020. године.