Predsednik Odbora Agencije

Prof. dr Branko A. Lubarda rođen 1955. godine u Mostaru. Diplomirao (1979), magistrirao (1985) i doktorirao (1990) na Pravnom fakultetu u Beogradu. Boravio na specijalizacijama u Strasburu, Ženevi, Parizu i Londonu. Za asistenta pripravnika izabran 1981. godine, za asistenta 1986, za docenta 1992, a za vanrednog profesora 1999. godine. Prodekan za nastavu Pravnog fakulteta od 2001. do 2004. godine.

Knjige i monografije: Rešavanje kolektivnih radnih sporova - Metodi i institucije, Beograd, 1999, 307 str.; Leksikon industrijskih odnosa, Beograd, 1997, 237 str.; Kolektivni ugovori o radu - uporedno pravo, teorija i praksa" (objavljena doktorska disertacija), Beograd, 1990, 197 str.; Položaj pojedinca u savremenoj demokratiji (magistarski rad), Beograd, 1985, 157 str.; Evropsko radno pravo, CID, Podgorica, 2004, 335 str.

Odabrani članci:
"Recent trends in labor law in transitional countries", Centre studi di relationi industriali dell'Universita di Cagliari, (rad no pozivu), 2002;
"Emerging democratic and pluralistic industrial relations system in Serbia and changing contours of employment relations", podneseno za 13th World Congress of IIRA, Berlin, 2002;
"Kaznena naknada", Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (u štampi); "Osnovni ciljevi radnog zakonodavstva", Pravni život, 2001;
"Interesni kolektivni spor i predugovorna odgovornost", Zbornik radova, Budva, 2001;
"Ars boni et aequi u radnom pravu", Pravni život, 2000;
"Pravo na toleranciju u radnom pravu versus diskriminacija", Zbornik radova, Budva, 2000;
"Merila za određivanje viška zaposlenih", Radno i socijalno pravo, 2001;
"Disciplinska odgovornost i harmonizacija prava", Pravo i privreda, 2001;
"Prava radnika u slučaju insolventnosti poslodavca", Pravo i privreda, 2000;
"Ugovor o privremenom radu", Radno i socijalno pravo, 2000;
"Subordinacija kao bitno obeležje ugovora o radu", Zbornik radova, Budva, 1999;
"Pravni položaj direktora u uporednom pravu", Pravo i privreda, 1999;
"Javne službe za mirenje i posredovanje", Radno i socijalno pravo, 1998;
"Radnopravni položaj u pravu Evropske unije", Zbornik radova - Pravo Evropske unije, 1998;
"Uticaj privatizacije na kolektivna prava poslodavaca", Zbornik radova, Budva, 1998;
"O konceptu prava na štrajk u uporednom i međunarodnom radnom pravu", Radno i socijalno pravo, 1997;
"Lokaut u uporednim industrijskim odnosima", Pravni život, 1997;
"Forms of workers' participation in managing of the enterprise", Proceedings of the Workers' Participation, Ohrid, 1996;
"Savezi sindikata i udruženja poslodavaca na nivou Evropske unije", Pravo i privreda, 1996;
"Ilegalni rad", Pravo i privreda, 1995;
"Kolektivni ugovori o radu u javnom sektoru", Pravni život, 1995;
"Učešće radnika u upravljanju preduzećem u uporednom pravu", Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1994;
"Zabrana konkurencije u radnom pravu", Pravo i privreda, 1994;
"Slobodno kretanje radnika u Evropskoj uniji", Zbornik radova Pravnog fakulteta u Beogradu, 1993;
"Osnovna obeležja sistema socijalne sigurnosti u uporednom pravu", Zbornik radova Pravnog fakulteta u Beogradu, 1993;
"Otkaz poslodavca radniku iz ekonomskih razloga", Pravo i privreda, 1993;
"Udruženja poslodavaca u industrijskim odnosima", Pravo u privreda, 1992;
"Demokratija: istine i iluzije; ideje i institucije", Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1990.

Odrednice za enciklopediju: Oko sto odrednica za oblast radnog prava, međunarodnog i evropskog radnog prava za najnovije izdanje Enciklopedije prava, urednik S. Perović, Beograd; Dve odrednice u Leksikonu građanskog prava, urednik O. Stanković, Beograd, 1996.

Profesionalna udruženja: Član Izvršnog odbora Udruženja pravnika Srbije, prvi generalni sekretar Jugoslovenskog udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje, član Međunarodnog udruženja za industrijske odnose. Saradnik u izradi više zakonskih akata iz oblasti radnog i socijalnog prava. Držao predavanja po pozivu na pravnim fakultetima u zemlji i inostranstvu.

Zlata Djorđević, zamenik glavnog i odgovornog urednika Novinske agencije Beta. U novinarstvu od 1992. godine. Oblast borbe protiv korupcije intezivno prati od 2001. godine. Objavila niz tektova u antikorupcijskim veb portalima "Čiste ruke" i "Argus".

Završila više stručnih obuka iz oblasti borbe protiv korupcije, izgradnje transparentnih institucija, uloge medija u borbu protiv korupcije (Izgradnja i organizacija transparentnih institucija, Oslo 2002; Standardi u javnim institucijama, London 2004; Uloga medija u borbi protiv korupcije, Istambul 2004, Sarajevo, 2007, Brisel (EU) 2008; Sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, Ajova i Ilinois, 2010).

Tokom proteklih 10 godina kao organizator i predavač učestvovala u nizu seminara i radionica iz oblasti primene antikorupcijskih propisa, u organizaciji Misije OEBS i nevladine organizacije za borbu protiv korupcije Transparentnodt Srbija.

Članovi

Prof. dr Radmila Vasić je rođena (1950) i školovala se u Beogradu. Na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala se 1969. i diplomirala 1973. godine. U stalni radni odnos na Pravni fakultet u Beogradu primljena je 1975. godine za predmet Uvod u pravo, gde i sada obavlja nastavu na osnovnim akademskim, master i doktorskim studijama. Od 2005. godine rukovodi nastavom iz predmeta Pisanje pravnih dokumenata, a od 2006. godine obavlja nastavu iz predmeta Pravna etika.

Magistrirala je 1981. godine sa temom Pojam prava u teoriji Djorđa Tasića. Doktorsku disertaciju pod nazivom Pravna obaveznost običaja odbranila je 1989. godine. U zvanje redovnog profesora izabrana je 2005. godine. Obavljala je nastavu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i odeljenju Pravnog fakulteta u Užicu. U periodu od 1996. do 1999. godine bila je angažovana kao profesor za predmet Uvod u pravo, a zatim Osnovi prava na Fakultetu političkih nauka. Od 2007. godine ponovo predaje na Fakultetu političkih nauka predmet Osnovi prava. Rukovodila je obrazovnim dodiplomskim i poslediplomskim programima u okviru Alternativne akademske obrazovne mreže i Beogradske otvorene škole. Školske 2004/05. učestvovala je u izvođenju poslediplomskog programa „Studije prevođenja“ na Fakultetu političkih nauka sa temom Uvod u pravo, a zatim i školske 2007/08. godine, sada u organizaciji Centra za obrazovne politike. Dva puta je, 1982. i 1986, obavljala stručni staž u Strazburu, od kojih je prvi bio organizovan kao međunarodni seminar posvećen ljudskim pravima, a drugi je bio istraživački u pripremi doktorske teze. Bila je član Stručne grupe za teoriju prava SANU, član Jugoslovenskog udruženja za teoriju, filozofiju i sociologiju prava, Jugoslovenskog udruženja za političke nauke i Jugoslovenskog Udruženja za ustavno pravo. Sada je član Srpskog udruženja za ustavno pravo i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju. Na Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova bila je 2006. i 2007. godine predavač sa temom Reforma pravosuđa. Od 2006. godine predaje na specijalističkim studijama Pravnog fakulteta u Beogradu „Terorizam, organizovani kriminalitet i korupcija“ temu Nacionalna strategija i planovi integriteta. Školske 2007/08. godine bila je autor (u saradnji sa OEBS-om) i upravnik kursa „Zakon, zakonodavstvo i zakonodavna politika“. Sada učestvuje u OEBS-ovom projektu „Metodologija izrade pravnih propisa“. Od školske 2010/11. učestvuje u izvođenju TEMPUS projekta Fakulteta organizacionih nauka „Conversion Courses for Unemployed University Graduates in Serbia“. Bila je član upravnog odbora Alternativne akademske obrazovne mreže. Obavljala je poslove izvršnog direktora Centra za unapređivanje pravnih studija. Od 2003. do 2009. godine bila je član je Saveta za borbu protiv korupcije, a od 2004. do 2006. godine bila je član je Komisije za društvene nauke Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Bila je član Saveta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u tri mandata. Za predsednika Komisije za pomilovanje predsednika Republike Srbije imenovana je 2005. godine, a za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabrana je 2009. godine.

Učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim stručnim skupovima.

Prof. dr Evica Petrović rođena je 1955. godine u Beloljinu, opština Prokuplje. Diplomirala je 1978. godine na Ekonomskom fakultetu Niš, magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1984), a doktorsku disertaciju: "Raspodela dohotka i politika investicija u preduzeću" odbranila je 1991. godine na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Nastavničke aktivnosti započela je kao asistent pripravnik (1979), zatim kao asistent, docent, pa kao vanredni profesor (1997), a od 2002. godine redovni je profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu.

Učešće na projektima u zemlji:

Ključne kvalifikacije: Finansijski menadzment, rizik, rad na proceni vrednosti kapitala, investicionim projektima po UNIDO metodologiji, metodologiji Svetske banke za obnovu i razvoj, biznis planovi, finansijsko veštačenje kao sudski veštak

Specifično iskustvo: servis provajder Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća Niš, Regionalne agencije za ekonomski razvoj i preduzetništvo REEDA Leskovac, humanitarne organizacije Mercy Corps

Objavljene knjige:
• Poslovne finansije-dugoročni aspekt finansijskih ulaganja, udzbenik, Ekonomski fakultet, Niš, 2007. god., str. 330 (koautor Ksenija Denčić-Mihailov)
• Rizik i rentabilnost-ciljevi finansijskog upravljanja, monografija, Ekonomski fakultet, Niš, 2002. god., str. 154
• Investicione odluke u uslovima rizika, monografija, Ekonomski fakultet, Niš, 1996. god., str. 117

Strani jezici: francuski i engleski.

Prof. dr Zoran Stojiljković je vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde predaje na predmetima Politička sociologija savremenog društva, Savremena država, Partije i partijski sistemi i Civilno društvo,sindikati i politika. Uža oblast njegovog interesovanja su politički procesi i konflikti u Srbiji i društvima u tranziciji, partije i partijski sistemi, kontrola i nadzor finansiranja političkih stranaka, sindikati i socijalni dijalog, odnosno politička participacija i civilni pokreti i inicijative.

Pored teorijskog i istraživačkog rada, Stojiljković je bio i praktično angažovan kao potpredsednik UGS Nezaviosnost, član Socijalno-ekonomskog saveta republike Srbije i Republičkog Saveta za zapošljavanje, član UO PIO Fonda i UO Politika A.D. Aprila 2009.godine izabran je za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.Nakon izbora za člana Odbora Agencije dao je ostavku na prethodne funkcije. Nije član nijedne političke stranke.
Objavio je, pored više od osamdeset radova i kraćih monografija, i knjige "Rečnik demokratije" (1998), "Partijski sistem Srbije" (2006,i drugo,izmenjeno i dopunjeno izdanje2008) i "Konflikt i/ili dijalog" (2008). Član je predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i redakcije časopisa "Nova Srpska politička misao".

U oblasti studija države, demokratije i civilnog društva Stojiljković je zajedno sa prof.drVukašinom Pavlovićem, uredio zbornike Savremena država i Savremena država - struktura i funkcije.U toku 2010. godine u Crnoj Gori učestvovao je u istraživanju korupcije i korupcije u obrazovanju i nalaze istraživanja, kao i uvodnu studiju objavio u dva zbornika radova.
Kao član istraživačkog tima CESID-a učestvovao u brojnim empirijskim istraživanjima i objavio sledeće radove:

- Civilno društvo i država u tranzicionom ključu, u: Nevladine organizacije u demokratskom društvu, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Beograd 2002; Za socijalnu državu, u : Socijaldemokratija u Srbiji - stvarnost i mogućnosti, SDP, Beograd 2003; Demokratija (još) ne stanuje ovde, u: 21 priča o demokratiji, Centar za građansko obrazovanje, Podgorica, 2005. godine; Građani Srbije i demokratija, u: Birači i apstinenti, FES, Beograd, 2007. godine; Izborna apstinencija, u: Probuđene nade izneverena očekivanja, Fondacija Heinrich Boll, Beograd, 2007; Civilno društvo i konsolidovanje demokratije, u: Budućnost civilnog društva, MilenijuM, Niš, 2007).

U oblasti studija sindikata, industrijskih odnosa i socijalnog dijaloga uredio je zbornik "Uloga sindikata u tranziciji" (Centar za proučavanje alternativa, 1999, Beograd), učestovovao u desetak istraživanja i objavio više od dvadeset radova i kraćih monografija.

Najznačajniji radovi iz ove oblasti objavljeni u poslednjih nekoliko godina:
- Zašto je Srbiji potreban efektivni socijalni dijalog, u : Postkomunizam i demokratske promene, Beograd, Fakultet političkih nauka, 2002; Kako uvećati uticaj sindikata i zaposlenih, u: Kako preživeti tranziciju, FES i UGS Nezavisnost, Beograd, 2002; Budućnost socijalnog dijaloga u Srbiji, u: Promene vrednosti i tranzicija u Srbiji, FES i IDN, Beograd 2003; U potrazi za strategijom političkog nastupa sindikata; Socijalni dijalog u Srbiji - između potreba i mogućnosti; Zaposleni i sindikati u vrtlogu privatizacije, u: Mihailović, Stojiljković, Ivanić, Sindikat u promenama - promene u sindikatima UGS Nezavisnot, Beograd 2004; Socijalni dijalog u Srbiji, u: Stojiljković Z., Luković S., Socijalni dijalog, UGS Nezavisnost, Beograd 2004; Socijalni dijalog i put ka evropskim integracijama, u: Priručnik za školu evropskih integracija, Evropski pokret u Crnoj Gori, Podgorica 2005; Mihailović S. i Stojiljković Z., Socijalni dijalog na lokalnom nivou, SLA, Beograd 2006.

Najzad, u oblasti političkog organizovanja i političkih ideologija, pored knjige Partijski sistem Srbije, poslednjih nekoliko godina, Stojiljković je objavio sledeće relevantne radove:

- Struktura, modeli i praksa unutarpartijaskih odnosa, u: Političke stranke u Srbiji-struktura i funkcionisanje, FES, Beograd, 2005; Partijska scena Srbije: solisti, statisti, posmatrači i šaptači, u : Pet godina tranzicije u Srbiji, FES, Beograd, 2005; Izborni inžinjering i transformisanje partijskog sistema, u: Kako do boljeg izbornog sistema, CESID, Beograd, 2006; Izborne koalicije i proces formiranja vlasti, u: Izbori i izborne kaolicije, IDES, Bjeljina, 2006,
- Socijalni rascepi i linije političkih podela u Srbiji, u: Političke stranke i birači u državama bivše Jugoslavije, FES, Beograd, 2006; Marković Brana, Stojiljković Zoran, Socijaldemokratija i socijaldemokratske stranke, Službeni glasnik, Beograd, 2007; Socijaldemokratija u Srbiji, u: Ideologija i političke stranke u Srbiji, FES, Beograd, 2007; Parties and Democracy in Serbia, in: Parties and Democracy, KAS, Berlin, 2007; Novac i politika, u: Finansiranje političkih partija - između norme i prakse, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2008; Predsednički izbori kao institucionalizovani i stilizovani politički konflikt, u; Predsednički izbori 2008 - okolnosti i rezultati, CESID - Službeni glasnik, Beograd, 2008; Hoće li kriza iznedriti demokratsku levicu u Srbiji, u: Probuditi san: razgovori o levici u Srbiji FES, Beograd, 2009.

Prof. dr Božo Drašković rođen 1954. godine u Oštroj Stijeni, opština Prijepolje. Stalno zaposlen u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu. Pored naučnoistraživačkog rada bio je i direktor Instituta ekonomskih nauka.

Srednje školi završio u Prijepolju. Fakultet političkih nauka u Beogradu završio 1977. godine. Na istom fakultetu 1981. godine završio poslediplomske studije i odbranio magistarski rad pod nazivom "Teorijske koncepcije ekonomije prelaznog perioda N. I. Buharina". Na Univerzitetu u Beogradu., 1990. godine odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom "Zakonitosti i tendencije ekonomije prelaznog perioda". Od 1980. do 1990. godine radio u institucijama grada Beograda, i SFRJ. Od 1990. godine radi kao istraživač u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.

Objavio više naučnih i stručnih radova, poglavlja u monografijama, kao i stranim i domaćim naučnim časopisima. Uredio više monografija. Rukovodio i učestvovao u izradi više desetina istraživačkih projekata iz oblasti ekonomske teorije, ekonomske politike, restruktuiranja preduzeća, istraživanja tržišta, procene vrednosti kapitala, stranih direktnih ulaganja, odnosa ekonomije i ekologije.

Predaje Mikroekonomiju na Fakultetu za bankarstvo osiguranje i finasije, Univerziteta Union u Beogradu.

Predavao je kao honorarni saradnik predmet Ekonomija ekologije, na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, Univerziteta Singidunum u Beogradu. Bio je gostujući profesor u Podgorici, kao i na Ekonomskom fakultetu u Nišu.

Članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije u periodu 2009 - 2013. godine