Проф. др Чедомир Чупић, дипломирао 1972, магистрирао 1984. и докторирао 1990. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. За асистента-приправника изабран 1981. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, у звање редовног професора изабран 2002. године.

Предаје предмете: Социологија, Политичка антропологија и Медијска етика на основним студијама на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На последипломским студијама на Факултету политичких наука предаје предмете: Културна антропологија и Морал и политика.

На Економском факултету Универзитета у Београду од школске 2001/2002. године предаје предмет: Социологија, а од 2008/2009. Социологија слободног времена.

На Факултету политичких наука Универзитета Црна Гора у Подгорици од школске 2003/2004. предаје предмете Политичка антропологија и Морал и политика, као гостујући професор.

Пре доласка на Факултет политичких наука радио је од 1972. до 1981. године као новинар и уредник у редакцији Образовног програма Првог програма Радио Београда. Као новинар писао је за штампане медије и часописе у СФР Југославији. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду шеф је Департмана за новинарство и комуникологију у периоду од 2004. до 2006. године поново је изабран за период од 2006. до 2008. године такође изабран је и за период од 2009. до 2012. године.

Члан Савета Универзитета у Београду од 2002. до 2004. године и поново изабран за период 2006. до 2009. године.

Члан Председништва удружења за политичке науке Србије био је од 1992. до 1998. године.

Члан Председништва удружења за политичке науке Југославије био је 1998. до 2003. године.
Председник Удружења за политичке науке Србије, од 2007. до 2009. године.

Један је од оснивача и први председник Скупштине Алтернативне академске образовне мреже (1998-1999.).

Члан је и један од оснивача Удружења професора истраживача (Удружење је основано 1998.).
Стални сарадник Београдске отворене школе.

Аутор је 8 књига, уредник више зборника и аутор преко 150 чланака, есеја и огледа и преко 250 приказа књига и зборника из друштвених наука и филозофије.

Публиковани научни радови су из области: социологије, политичке антропологије, политичке теорије, политичке филозофије, етике и социологије морала.

Учесник је више међународних конференција.

Аутор је у међународном пројекту Political Culture, Democracy and Development. This research was supported by the Research Support Scheme of OSI/HESP grant No: 120/1996.

Био је члан редакције универзитетског часописа Гледишта од 1981. до 1984. године. Заменик главног и одговорног уредника часописа Гледишта био је од 1984. до 1989. године.

Члан Савета часописа Република од 1990.

Члан Редакцијског одбора Енциклопедије политичке културе (објављене 1993.)

Члан редакције часописа Еуротранзиција

Уредник библотека Политеја, Агора и Уџбеници и хрестоматије које објављује Факултет политичких наука у Београду.

Председник Управног одбора Београдске отворене школе.

Члан Савета Студентског покрета Отпор од 1998. до 2000., а 2000 до 2003. године члан Савета Народног покрета Отпор.

Члан Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије од 2001. до 2003. године.

Председник Одбора Агенције за борбу против корупције Републике Србије од 2009. године.

---

Милева Гајинов, рођена Еровић, судија Врховног суда Србије у Београду, у пензији. Рођена у Рогљеву, општина Неготин. Основну школу и гимназију завршила је у Горњем Милановцу. Дипломирала је на Правном факултету у Београду. Цео свој радни век почев од судијског приправника провела је у правосуђу. Радила је као судија Општинског суда у Новом Саду (од 1963. до 1973. године), судија Окружног суда у Новом Саду (од 1973. до 1984. године). За судију Врховног суда Војводине изабрана је 1984. године, а за судију Врховног суда Србије 1996. године и на тој дужности остала до пензионисања.

Извесно време радила је решавајући предмете у кривичној и управној материји, а највећи део свог радног века провела је обављајући судијске послове у грађанској материји, као председник већа, а извесно време налазила се на функцији председника грађанског одељења.

Урадила је више стручних радова из области радног, грађанског права и грађанско-процесног права, који су објављени у стручним часописима.

За савестан и стручан рад одликована је Орденом рада.

Члан је Савета за етичка питања Друштва судија Србије у другом мандату, изабрана након пензионисања. У том својству учествовала је у расправама и разговорима са судијама у регионалним правосудним центрима у Србији, о темама употребе и злоупотребе права, уставности и законитости, ради подизања и очувања угледа судијске професије. Објавила је стручан рад о значају судијске етике.

За члана Одбора Агенције за борбу против корупције изабрана је на предлог Врховног суда Србије.

 

---

Проф. др Радмила Васић је рођена (1950) и школовала се у Београду. На Правни факултет Универзитета у Београду уписала се 1969. и дипломирала 1973. године. У стални радни однос на Правни факултет у Београду примљена je 1975. године за предмет Увод у право, где и сада обавља наставу на основним академским, мастер и докторским студијама. Од 2005. године руководи наставом из предмета Писање правних докумената, а од 2006. године обавља наставу из предмета Правна етика.

Магистрирала је 1981. године са темом Појам права у теорији Ђорђа Тасића. Докторску дисертацију под називом Правна обавезност обичаја одбранила је 1989. године. У звање редовног професора изабрана је 2005. године. Обављала је наставу на Правном факултету у Крагујевцу и одељењу Правног факултета у Ужицу. У периоду од 1996. до 1999. године била је ангажована као професор за предмет Увод у право, а затим Основи права на Факултету политичких наука. Од 2007. године поново предаје на Факултету политичких наука предмет Основи права. Руководила је образовним додипломским и последипломским програмима у оквиру Алтернативне академске образовне мреже и Београдске отворене школе. Школске 2004/05. учествовала је у извођењу последипломског програма „Студије превођења“ на Факултету политичких наука са темом Увод у право, а затим и школске 2007/08. године, сада у организацији Центра за образовне политике. Два пута је, 1982. и 1986, обављала стручни стаж у Стразбуру, од којих је први био организован као међународни семинар посвећен људским правима, а други је био истраживачки у припреми докторске тезе. Била је члан Стручне групе за теорију права САНУ, члан Југословенског удружења за теорију, филозофију и социологију права, Југословенског удружења за политичке науке и Југословенског Удружења за уставно право. Сада је члан Српског удружења за уставно право и Српског удружења за правну и социјалну филозофију. На Дипломатској академији Министарства иностраних послова била је 2006. и 2007. године предавач са темом Реформа правосуђа. Од 2006. године предаје на специјалистичким студијама Правног факултета у Београду „Тероризам, организовани криминалитет и корупција“ тему Национална стратегија и планови интегритета. Школске 2007/08. године била је аутор (у сарадњи са ОЕБС-ом) и управник курса „Закон, законодавство и законодавна политика“. Сада учествује у ОЕБС-овом пројекту „Методологија израде правних прописа“. Од школске 2010/11. учествује у извођењу ТЕМПУС пројекта Факултета организационих наука „Conversion Courses for Unemployed University Graduates in Serbia“. Била је члан управног одбора Алтернативне академске образовне мреже. Обављала је послове извршног директора Центра за унапређивање правних студија. Од 2003. до 2009. године била је члан је Савета за борбу против корупције, а од 2004. до 2006. године била је члан је Комисије за друштвене науке Министарства науке и заштите животне средине. Била је члан Савета Правног факултета Универзитета у Београду у три мандата. За председника Комисије за помиловање председника Републике Србије именована је 2005. године, а за члана Одбора Агенције за борбу против корупције изабрана је 2009. године.

Учествовала је на бројним домаћим и међународним стручним скуповима.

---

Др Слободан Бељански рођен 1941. године. Дипломирао на Правном факултету у Новом Саду, на коме је и докторирао из области кривичног процесног права.

Од 1969. године непрекидно ради као адвокат у Новом Саду.

Био је председник Адвокатске коморе Војводине, члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије, председник Удружења за кривично право и криминологију Војводине, председник испитног одбора за полагање правосудног испита и председник невладине организације за промоцију правних вредности Forum iuris. Био је главни и одговорни уредник часописа за правну теорију и праксу Гласник АКВ, члан редакције Ревије за кримологију и кривично право, члан савета Архива за друштвене и правне науке и члан Етичког комитета Удружења правника Србије.

Члан је Управног одбора Међународне уније адвоката (Брисел - Париз) и представник ове организације у Србији.

Био је члан и председник првог сазива Савета за борбу против корупције који је 2001. године основала Влада Републике Србије и члан, а у последње две године мандата и председник, Републичког одбора за решавање о сукобу интереса (2005 - 2010). На предлог Адвокатске коморе Србије изабран је за члана Одбора Агенције за борбу против корупције (2010).

Објавио је преко стотину огледа и стучних и научних радова из области кривичног права, теорије права и правне антропологије. Аутор је књига: Поетика права - политика филозофије (Нови Сад, 1999), Право и илузија (Београд, 1999), Међународни правни стандарди о кривичном поступку (Београд, 2001) и Хроника узалудног отпора (Београд, 2003). Коаутор је књига: Регионализам као пут ка отвореном друштву (Нови Сад, 1994), Нове установе и нова решења у Законику о кривичном поступку (Београд, 2002) и Модел ревизије Законика о кривичном поступку (Нови Сад, 2003). Састављач је важећег Кодекса професионалне етике адвоката.

Бави се књижевним радом и публицистиком. Један је од оснивача Независног друштва новинара Војводине (1989-1990). Члан је Друштва књижевника Војводине. По позиву предавао је правну етику на Правном факултету у Новом Саду, Правном факултету у Београду и Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Председавао је у радној групи за израду Законика о кривичном поступку из 2001. године, а члан је радне групе за израду новог ЗКП.

Добитник је више домаћих и страних признања.

---

председник Одбора Агенције

Проф. др Зоран Стојиљковић је ванредни професор на Факултету политичких наука у Београду, где предаје на предметима Политичка социологија савременог друштва,Савремена држава,Партије и партијски системи и Цивилно друштво,синдикати и политика. Ужа област његовог интересовања су политички процеси и конфликти у Србији и друштвима у транзицији, партије и партијски системи, контрола и надзор финансирања политичких странака, синдикати и социјални дијалог, односно политичка партиципација и цивилни покрети и иницијативе.

Поред теоријског и истраживачког рада, Стојиљковић је био и практично ангажован као потпредседник УГС Незавиосност, члан Социјално-економског савета републике Србије и Републичког Савета за запошљавање, члан УО ПИО Фонда и УО Политика А.Д. Априла 2009.године изабран је за члана Одбора Агенције за борбу против корупције.Након избора за члана Одбора Агенције дао је оставку на претходне функције. Није члан ниједне политичке странке.
Објавио је, поред више од осамдесет радова и краћих монографија, и књиге "Речник демократије" (1998), "Партијски систем Србије" (2006,и друго,измењено и допуњено издање2008) и "Конфликт и/или дијалог" (2008). Члан је председништва Удружења за политичке науке Србије и редакције часописа "Нова Српска политичка мисао".

У области студија државе, демократије и цивилног друштва Стојиљковић је заједно са проф.дрВукашином Павловићем, уредио зборнике Савремена држава и Савремена држава - структура и функције.У току 2010. године у Црној Гори учествовао је у истраживању корупције и корупције у образовању и налазе истраживања, као и уводну студију објавио у два зборника радова.
Као члан истраживачког тима ЦЕСИД-а учествовао у бројним емпиријским истраживањима и објавио следеће радове:

- Цивилно друштво и држава у транзиционом кључу, у: Невладине организацијe у демократском друштву, Центар за развој непрофитног сектора, Београд 2002; За социјалну државу, у : Социјалдемократија у Србији - стварност и могућности, СДП, Београд 2003; Демократија (још) не станује овде, у: 21 прича о демократији, Центар за грађанско образовање, Подгорица, 2005. године; Грађани Србије и демократија, у: Бирачи и апстиненти, ФЕС, Београд, 2007. године; Изборна апстиненција, у: Пробуђене наде изневерена очекивања, Фондација Heinrich Boll, Београд, 2007; Цивилно друштво и консолидовање демократије, у: Будућност цивилног друштва, МиленијуМ, Ниш, 2007).

У области студија синдиката, индустријских односа и социјалног дијалога уредио је зборник "Улога синдиката у транзицији" (Центар за проучавање алтернатива, 1999, Београд), учестововао у десетак истраживања и објавио више од двадесет радова и краћих монографија.

Најзначајнији радови из ове области објављени у последњих неколико година:
- Зашто је Србији потребан ефективни социјални дијалог, у : Посткомунизам и демократске промене, Београд, Факултет политичких наука, 2002; Како увећати утицај синдиката и запослених, у: Како преживети транзицију, ФЕС и УГС Независност, Београд, 2002; Будућност социјалног дијалога у Србији, у: Промене вредности и транзиција у Србији, ФЕС и ИДН, Београд 2003; У потрази за стратегијом политичког наступа синдиката; Социјални дијалог у Србији - између потреба и могућности; Запослени и синдикати у вртлогу приватизације, у: Михаиловић, Стојиљковић, Иванић, Синдикат у променама - промене у синдикатима УГС Независнот, Београд 2004; Социјални дијалог у Србији, у: Стојиљковић З., Луковић С., Социјални дијалог, УГС Независност, Београд 2004; Социјални дијалог и пут ка европским интеграцијама, у: Приручник за школу европских интеграција, Европски покрет у Црној Гори, Подгорица 2005; Михаиловић С. и Стојиљковић З., Социјални дијалог на локалном нивоу, СЛА, Београд 2006.

Најзад, у области политичког организовања и политичких идеологија, поред књиге Партијски систем Србије, последњих неколико година, Стојиљковић је објавио следеће релевантне радове:

- Структура, модели и пракса унутарпартијаских односа, у: Политичке странке у Србији-структура и функционисање, ФЕС, Београд, 2005; Партијска сцена Србије: солисти, статисти, посматрачи и шаптачи, у : Пет година транзиције у Србији, ФЕС, Београд, 2005; Изборни инжињеринг и трансформисање партијског система, у: Како до бољег изборног система, ЦЕСИД, Београд, 2006; Изборне коалиције и процес формирања власти, у: Избори и изборне каолиције, ИДЕС, Бјељина, 2006,
- Социјални расцепи и линије политичких подела у Србији, у: Политичке странке и бирачи у државама бивше Југославије, ФЕС, Београд, 2006; Марковић Брана, Стојиљковић Зоран, Социјалдемократија и социјалдемократске странке, Службени гласник, Београд, 2007; Социјалдемократија у Србији, у: Идеологија и политичке странке у Србији, ФЕС, Београд, 2007; Parties and Democracy in Serbia, in: Parties and Democracy, KAS, Берлин, 2007; Новац и политика, у: Финансирање политичких партија - између норме и праксе, Фонд за отворено друштво, Београд, 2008; Председнички избори као институционализовани и стилизовани политички конфликт, у; Председнички избори 2008 - околности и резултати, ЦEСИД - Службени гласник, Београд, 2008; Хоће ли криза изнедрити демократску левицу у Србији, у: Пробудити сан: разговори о левици у Србији ФЕС, Београд, 2009.

Зоран Стојиљковић је рођен 1953. године у Пожеги, Србија. Живи у Београду. Ожењен је и отац две кћерке.

---

Проф. др Бранко А. Лубарда рођен 1955. године у Мостару. Дипломирао (1979), магистрирао (1985) и докторирао (1990) на Правном факултету у Београду. Боравио на специјализацијама у Страсбуру, Женеви, Паризу и Лондону. За асистента приправника изабран 1981. године, за асистента 1986, за доцента 1992, а за ванредног професора 1999. године. Продекан за наставу Правног факултета од 2001. до 2004. године.

Књиге и монографије: Решавање колективних радних спорова - Методи и институције, Београд, 1999, 307 стр.; Лексикон индустријских односа, Београд, 1997, 237 стр.; Колективни уговори о раду - упоредно право, теорија и пракса" (објављена докторска дисертација), Београд, 1990, 197 стр.; Положај појединца у савременој демократији (магистарски рад), Београд, 1985, 157 стр.; Европско радно право, ЦИД, Подгорица, 2004, 335 стр.

Одабрани чланци: "Recent trends in labor law in transitional countries", Centre studi di relationi industriali dell'Universita di Cagliari, (рад но позиву), 2002; "Emerging democratic and pluralistic industrial relations system in Serbia and changing contours of employment relations", поднесено за 13th World Congress of IIRA, Берлин, 2002; "Казнена накнада", Анали Правног факултета у Београду (у штампи); "Основни циљеви радног законодавства", Правни живот, 2001; "Интересни колективни спор и предуговорна одговорност", Зборник радова, Будва, 2001; "Ars boni et aequi у радном праву", Правни живот, 2000; "Право на толеранцију у радном праву версус дискриминација", Зборник радова, Будва, 2000; "Мерила за одређивање вишка запослених", Радно и социјално право, 2001; "Дисциплинска одговорност и хармонизација права", Право и привреда, 2001; "Права радника у случају инсолвентности послодавца", Право и привреда, 2000; "Уговор о привременом раду", Радно и социјално право, 2000; "Субординација као битно обележје уговора о раду", Зборник радова, Будва, 1999; "Правни положај директора у упоредном праву", Право и привреда, 1999; "Јавне службе за мирење и посредовање", Радно и социјално право, 1998; "Радноправни положај у праву Европске уније", Зборник радова - Право Европске уније, 1998; "Утицај приватизације на колективна права послодаваца", Зборник радова, Будва, 1998; "О концепту права на штрајк у упоредном и међународном радном праву", Радно и социјално право, 1997; "Локаут у упоредним индустријским односима", Правни живот, 1997; "Forms of workers' пarticipation in managing of the enterprise", Proceedings of the Workers' Participation, Охрид, 1996; "Савези синдиката и удружења послодаваца на нивоу Европске уније", Право и привреда, 1996; "Илегални рад", Право и привреда, 1995; "Колективни уговори о раду у јавном сектору", Правни живот, 1995; "Учешће радника у управљању предузећем у упоредном праву", Анали Правног факултета у Београду, 1994; "Забрана конкуренције у радном праву", Право и привреда, 1994; "Слободно кретање радника у Европској унији", Зборник радова Правног факултета у Београду, 1993; "Основна обележја система социјалне сигурности у упоредном праву", Зборник радова Правног факултета у Београду, 1993; "Отказ послодавца раднику из економских разлога", Право и привреда, 1993; "Удружења послодаваца у индустријским односима", Право у привреда, 1992; "Демократија: истине и илузије; идеје и институције", Анали Правног факултета у Београду, 1990.

Одреднице за енциклопедију: Око сто одредница за област радног права, међународног и европског радног права за најновије издање Енциклопедије права, уредник С. Перовић, Београд; Две одреднице у Лексикону грађанског права, уредник О. Станковић, Београд, 1996.

Професионална удружења: Члан Извршног одбора Удружења правника Србије, први генерални секретар Југословенског удружења за радно право и социјално осигурање, члан Међународног удружења за индустријске односе. Сарадник у изради више законских аката из области радног и социјалног права. Држао предавања по позиву на правним факултетима у земљи и иностранству.

 

---

заменик председника Одбора Агенције

Златко Минић, рођен 1971. године дипломирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. У новинарству од 1994. године, радио за низ домаћих и страних медијских кућа као новинар, дописник, хонорарни сарадник. Од 1999. до 2010. године у Новинској агенцији Бета био на местима новинара, уредника веб портала, уредника унутрашњополитичке редакције и заменика главног уредника. Завршио летњу школу Томсон Фондације 2001. године.

Од 2001. године интензивно пратио област борбе против корупције. Први уредник, потом координатор Бетиног антикорупцијског портала Чисте руке (касније портал Аргус).

Похађао курсеве, тренинге, семинара из области борбе против корупције у организацији IREX-а (Софија 2002), Транспаренсија Хрватска (Загреб 2003), Стине (Макарска 2004), Транспаренсија Румунија (Букурешт 2005). Предавач на тренинзима за новинаре о структури вести и основама новинског извештавања (Нови Пазар 2007), о извештавању о избеглицама и расљеним (Ниш 2007). Предавач на серијалу курсева за новинаре из Србије из области борбе против корупције у организацији Мисије ОЕБС-а у Србији (Београд, 2005-2007. године), као и на тренинзима из области борбе против корупције применом Закона о слободном приступу информацијама (2008-2009. године - Београд, Суботица, Бујановац, Нови Пазар, Крагујевац).

Учествовао у низу антикорупцијских програма и пројеката невладиних организација (мониторинг извештавања локалних медија о корупцији, медијски аспект поступања јавних тужилаца по прекршајним предметима у сегменту аниткорупцијског законодавства, народна иницијатива за измене Закона о склободном приступу информацијама и усвајање Закона о класификацији информација (тајности података)...)

Иницирао и учествовао у издавању српског превода Source book'a (Антикорупцијски приручник) Transparency International. (2004. године). Уредник интернет издања српског превода. Члан радне групе за израду Закона о Агенцији за борбу против корупције (2007-2008. године). Члан Комисије за спроводђење препорука ГРЕКО и Акционог плана (2005-2009. године). За члана Одбора изабран на предлог новинарских удружења.