Agencija podnela Skupštini godišnji Izveštaj o radu za 2019.
31/03/2020
Postupanje Agencije po prijavama protiv funkcionera
13/05/2020

Reagovanje Agencije

print

Tokom protekle nedelje u nekoliko autorskih tekstova i intervjua pomenuta je Agencija za borbu protiv korupcije i u vezi sa njenim radom izneto je niz neistinitih stavova.
Neobjektivno prikazivanje aktivnosti Agencije, pripisivanje šire uloge od one, koja je zakonom ustanovljena, nestručno i svojevoljno tumačenje zakonskih odredbi zbunjuju javnost i ne doprinose borbi protiv korupcije i vladavini prava.
Zabrinjavajuće je da u tome učestvuju i pojedini predstavnici organizacija, koje jesu ili bi trebalo da budu posvećene podizanju svesti građana o aktuelnoj situaciji na polju borbe protiv korupcije u Srbiji. Oni su ujedno i partneri Agencije na mnogim projektima, kojima su nadležnost i zakonski okviri njenog postupanja dobro poznati, ili bi morali biti poznati, a kao sagovornici ili autori ovakvih tekstova, iznose ili podržavaju neutemeljen kritički stav prema ovom organu.
Posvećenost jačanju integriteta nosilaca javnih funkcija, ali i integriteta Agencije i organa Republike Srbije nas obavezuje da na konkretne neosnovane optužbe i odgovorimo.
Neutemeljeno je tumačenje zakonskih normi u poslednjem broju jednog nedeljnika i novinarskom članku o potencijalnom sukobu interesa ministarke pravde u Vladi Republike Srbije. Uz navode da je po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioner dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima, autor teksta iznosi sumnju „da li je ministarka prijavila ovo Agenciji i da li je Agencija uopšte proveravala da li bi poslovi supruga ministarke spadali u ovom slučaju u nedozvoljene“.
Radi pravilnog i istinitog informisanja javnosti, ukazujemo da navođenje sadržine člana 32. Zakona o Agenciji, koji reguliše obavezu prijavljivanja sukoba interesa funkcionera, u ovom kontekstu i konkretnom slučaju nije adekvatno, jer sama situacija u kojoj ni funkcioner, niti organ u kome vrši funkciju, ne odlučuje o pravima povezanog lica, ne predstavlja sukob interesa odnosno javni interes nije podređen privatnom, a samim tim ne ustanovljava ni obavezu prijavljivanja Agenciji.
Agencija od osnivanja nije odstupila od zakonitog, savesnog i odgovornog pristupa svakom pojedinačnom slučaju i postupku.
Svaki konkretni slučaj rešava se isključivo i samo na osnovu odredbi zakona, o čemu svedoči visok procenat potvrđenih odluka od strane sudova. Podatak da je tokom 2019. godine Agencija pokrenula veći broj postupaka po službenoj dužnosti u odnosu na raniji period i samo u domenu utvrđivanja sukoba interesa izrekla mere protiv 82 funkcionera nesumnjivo govori u prilog tome da ne postoji selektivan i proizvoljan pristup oceni postojanja sukoba interesa.
Odredbe Zakona su jasne i obavezujuće. Postupak utvrđivanja povrede Zakona o Agenciji ima svoj tok, faze i rokove koji obavezuju funkcionere, ali i Agenciju. Poštujući načelo pravne sigurnosti, Agencija ne iznosi pojedinosti tokom trajanja postupaka, bilo da je reč o lokalnom funkcioneru ili ministru.

To je ujedno i jedini razlog zašto o slučajevima, koja trenutno okupiraju pažnju javnosti, Agencija ne pruža odgovore i informacije u skladu sa nekim očekivanjima.
Iako je u postupcima pred Agencijom javnost isključena, konačne odluke odnosno ishodi postupaka su javni i dostupni u skladu sa zakonom, a zbirno i po vrstama identifikovanih povreda zakona, u Godišnjem izveštaju Agencije.