Агенција поднела Скупштини годишњи Извештај о раду за 2019.
31/03/2020
Поступање Агенције по пријавама против функционера
13/05/2020

Реаговање Агенције

print

Током протекле недеље у неколико ауторских текстова и интервјуа поменута је Агенција за борбу против корупције и у вези са њеним радом изнето је низ неистинитих ставова.
Необјективно приказивање активности Агенције, приписивање шире улоге од оне, која је законом установљена, нестручно и својевољно тумачење законских одредби збуњују јавност и не доприносе борби против корупције и владавини права.
Забрињавајуће је да у томе учествују и поједини представници организација, које јесу или би требало да буду посвећене подизању свести грађана о актуелној ситуацији на пољу борбе против корупције у Србији. Они су уједно и партнери Агенције на многим пројектима, којима су надлежност и законски оквири њеног поступања добро познати, или би морали бити познати, а као саговорници или аутори оваквих текстова, износе или подржавају неутемељен критички став према овом органу.
Посвећеност јачању интегритета носилаца јавних функција, али и интегритета Агенције и органа Републике Србије нас обавезује да на конкретне неосноване оптужбе и одговоримо.
Неутемељено је тумачење законских норми у последњем броју једног недељника и новинарском чланку о потенцијалном сукобу интереса министарке правде у Влади Републике Србије. Уз наводе да је по Закону о Агенцији за борбу против корупције, функционер дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, у року од осам дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има, аутор текста износи сумњу „да ли је министарка пријавила ово Агенцији и да ли је Агенција уопште проверавала да ли би послови супруга министарке спадали у овом случају у недозвољене“.
Ради правилног и истинитог информисања јавности, указујемо да навођење садржине члана 32. Закона о Агенцији, који регулише обавезу пријављивања сукоба интереса функционера, у овом контексту и конкретном случају није адекватно, јер сама ситуација у којој ни функционер, нити орган у коме врши функцију, не одлучује о правима повезаног лица, не представља сукоб интереса односно јавни интерес није подређен приватном, а самим тим не установљава ни обавезу пријављивања Агенцији.
Агенција од оснивања није одступила од законитог, савесног и одговорног приступа сваком појединачном случају и поступку.
Сваки конкретни случај решава се искључиво и само на основу одредби закона, о чему сведочи висок проценат потврђених одлука од стране судова. Податак да је током 2019. године Агенција покренула већи број поступака по службеној дужности у односу на ранији период и само у домену утврђивања сукоба интереса изрекла мере против 82 функционера несумњиво говори у прилог томе да не постоји селективан и произвољан приступ оцени постојања сукоба интереса.
Одредбе Закона су јасне и обавезујуће. Поступак утврђивања повреде Закона о Агенцији има свој ток, фазе и рокове који обавезују функционере, али и Агенцију. Поштујући начело правне сигурности, Агенција не износи појединости током трајања поступака, било да је реч о локалном функционеру или министру.

То је уједно и једини разлог зашто о случајевима, која тренутно окупирају пажњу јавности, Агенција не пружа одговоре и информације у складу са неким очекивањима.
Иако је у поступцима пред Агенцијом јавност искључена, коначне одлуке односно исходи поступака су јавни и доступни у складу са законом, а збирно и по врстама идентификованих повреда закона, у Годишњем извештају Агенције.