Najčešće postavljana pitanja

Održani okrugli stolovi “Institucionalni integritet” u Vrnjačkoj Banji i Užicu
26/05/2011
DSCN2706
Narodnoj skupštini predat Izveštaj o radu Agencije za 2013. godinu
31/03/2014

Najčešće postavljana pitanja

print

 

  1. Kako se podnosi predstavka?

Predstavke se predaju Agenciji neposredno ili šalju poštom pismeno kao i elektronskim putem (putem elektronske pošte). Na sajtu Agencije nalazi se obrazac predstavke koji se može popuniti ali je forma predstavke slobodna. Predstavka bi pored označenja organa kome se upućuje trebalo da sadrži i jasno preciziranje koruptivnog ponašanja (navođenjem fizičkog lica protiv koga se podnosi predstavka, organa u kojem je došlo do korupcije, oblasti u kojoj je došlo do korupcije (sudski postupak, javne nabavke, privatizacija, građevinarstvo i urbanizam, obrazovanje i dr), kratak opis slučaja i dokaze ukoliko se istima raspolaže a koji se odnose na navode predstavke, kao i ime i prezime podnosioca predstavke, potpis i adresu stanovanja.

  1. Kada građani treba da podnose predstavke Agenciji?

Građani treba da podnesu predstavke Agenciji uvek kada postoji sumnja na koruptivnu aktivnost u organu javne vlasti, odnosno sumnja da je učinjena povreda Zakona o Agenciji. Ono što je pogrešno i u čemu građani često greše je da se Agencija smatra poslednjom instancom kojoj se građani obrate, posle bezuspešnog obraćanja brojnim institucijama ili korišćenja nekih drugih puteva kako bi se rešili određeni problemi. Ovde se podnosici predstavke pozivaju na činjenicu da svoje probleme nisu mogli da reše upravo zbog postojanja „korupcije“. To istovremeno znači da uslov za postupanje Agencije nije da je prethodno podnosilac predstavke pokušao da zaštiti prava raspoloživim pravnim sredstvima, već koruptivno postupanje u organu javne vlasti u bilo kojoj fazi ostvarivanja nekog prava.

  1. Na koji način Agencija postupa po predstavkama?

Agencija predstavke obrađuje i vrši njihovu analizu. Prilikom obrade predstavke Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju. Nakon obrade predstavke Agencija predstavku upućuje državnim institucijama u čijoj je nadležnosti predmet predstavke. Predstavke u kojima se ukazuje na koruptivne radnje, nezakonite radnje, lošu upravu i zloupotrebu položaja koju je počinio neki funkcioner ili državni službenik prosleđuju se odgovarajućoj kontrolnoj instituciji. Na kontrolnoj instituciji je da odgovara za svaku radnju koju je preduzela ili radnju koju nije preduzela. Kada su u pitanju povrede Zakona o Agenciji postoji obaveza Agencije da prikuplja dokaze u cilju dokazivanja povreda zakona.

Kako bi prikupila potrebne podatke za rad po predstavci Agencija, na osnovu člana 25. Zakona o Agenciji, sarađuje sa svim državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim pravnim licima. Postoji i obaveza pomenutih organa, propisana odredbom stava 2. istog člana da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti. Kako se obično radi o složenim predmetima u kojima postupanje od organa zahteva obiman posao rokovi za postupanje Agencije po predstavkama nisu određeni zakonom. Obaveza Agencije je da odgovori podnosiocu predstavke o ishodu postupka po predstavci.

  1. Kakvu saradnju Agencija ima sa drugim institucijama?

Kako Agencija nema istražnih ovlašćenja od posebne važnosti je saradnja sa policijom i tužilaštvom. Agencija ima dobru saradnju i sa svim drugim državnim organima u čijoj je nadležnosti nadzor nad primenom određenog zakona.

5. Šta građani mogu da očekuju nakon podnošenja predstavki, šta su institucije dužne da učine?

Građani mogu da očekuju da će svaka njihova predstavka koja ukazuje na korupciju biti sa pažnjom razmotrena i biti preduzete odgovarajuće radnje da se koruptivno ponašanje sankcioniše. Ukoliko je predstavka prosleđena kontrolnim institucijama one odgovaraju u okvirima svojih nadležnosti za svaku radnju koju su preduzele o čemu su dužne da obaveste i samog podnosioca predstavke.

6. Da li građani mogu imati štetne posledice zbog prijave korupcije?

Lica na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno druga lica koja daju izjave u postupku koji vodi Agencija po službenoj dužnosti radi odlučivanja da li postoji povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, ne mogu zbog toga da snose štetne posledice.

Na osnovu člana 56. stav 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije državni službenik, odnosno zaposleni u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno organima privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji u dobroj nameri Agenciji podnese prijavu ako opravdano veruje da postoji korupcija u organu u kome radi, ne može zbog toga da trpi štetne posledice. Na osnovu navedene odredbe lice se može obratiti Agenciji sa zahtevom za zaštitu lica koje prijavi sumnju na korupciju.

7. Koja je svrha predstavke?

Svrha predstavke je dvojaka: da se utvrdi povreda Zakona o Agenciji i da se identifikuju trendovi i problemi koji dovode do koruptivnih radnji u okviru javnog sektora u Srbiji.