Најчешће постављана питања

Одржани округли столови “Институционални интегритет” у Врњачкој Бањи и Ужицу
26/05/2011
DSCN2706
Народној скупштини предат Извештај о раду Агенције за 2013. годину
31/03/2014

Најчешће постављана питања

print

 

  1. Како се подноси представка?

Представке се предају Агенцији непосредно или шаљу поштом писмено као и електронским путем (путем електронске поште). На сајту Агенције налази се образац представке који се може попунити али је форма представке слободна. Представка би поред означења органа коме се упућује требало да садржи и јасно прецизирање коруптивног понашања (навођењем физичког лица против кога се подноси представка, органа у којем је дошло до корупције, области у којој је дошло до корупције (судски поступак, јавне набавке, приватизација, грађевинарство и урбанизам, образовање и др), кратак опис случаја и доказе уколико се истима располаже а који се односе на наводе представке, као и име и презиме подносиоца представке, потпис и адресу становања.

  1. Када грађани треба да подносе представке Агенцији?

Грађани треба да поднесу представке Агенцији увек када постоји сумња на коруптивну активност у органу јавне власти, односно сумња да је учињена повреда Закона о Агенцији. Оно што је погрешно и у чему грађани често греше је да се Агенција сматра последњом инстанцом којој се грађани обрате, после безуспешног обраћања бројним институцијама или коришћења неких других путева како би се решили одређени проблеми. Овде се подносици представке позивају на чињеницу да своје проблеме нису могли да реше управо због постојања „корупције“. То истовремено значи да услов за поступање Агенције није да је претходно подносилац представке покушао да заштити права расположивим правним средствима, већ коруптивно поступање у органу јавне власти у било којој фази остваривања неког права.

  1. На који начин Агенција поступа по представкама?

Агенција представке обрађује и врши њихову анализу. Приликом обраде представке Агенција може од подносиоца представке да затражи додатне информације, објашњења и документацију. Након обраде представке Агенција представку упућује државним институцијама у чијој је надлежности предмет представке. Представке у којима се указује на коруптивне радње, незаконите радње, лошу управу и злоупотребу положаја коју је починио неки функционер или државни службеник прослеђују се одговарајућој контролној институцији. На контролној институцији је да одговара за сваку радњу коју је предузела или радњу коју није предузела. Када су у питању повреде Закона о Агенцији постоји обавеза Агенције да прикупља доказе у циљу доказивања повреда закона.

Како би прикупила потребне податке за рад по представци Агенција, на основу члана 25. Закона о Агенцији, сарађује са свим државним органима и организацијама, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним службама и другим правним лицима. Постоји и обавеза поменутих органа, прописана одредбом става 2. истог члана да на захтев Агенције, у року од 15 дана, доставе сва документа и информације које су Агенцији потребне за обављање послова из њене надлежности. Како се обично ради о сложеним предметима у којима поступање од органа захтева обиман посао рокови за поступање Агенције по представкама нису одређени законом. Обавеза Агенције је да одговори подносиоцу представке о исходу поступка по представци.

  1. Какву сарадњу Агенција има са другим институцијама?

Како Агенција нема истражних овлашћења од посебне важности је сарадња са полицијом и тужилаштвом. Агенција има добру сарадњу и са свим другим државним органима у чијој је надлежности надзор над применом одређеног закона.

5. Шта грађани могу да очекују након подношења представки, шта су институције дужне да учине?

Грађани могу да очекују да ће свака њихова представка која указује на корупцију бити са пажњом размотрена и бити предузете одговарајуће радње да се коруптивно понашање санкционише. Уколико је представка прослеђена контролним институцијама оне одговарају у оквирима својих надлежности за сваку радњу коју су предузеле о чему су дужне да обавесте и самог подносиоца представке.

6. Да ли грађани могу имати штетне последице због пријаве корупције?

Лица на основу чије пријаве је покренут поступак, односно друга лица која дају изјаве у поступку који води Агенција по службеној дужности ради одлучивања да ли постоји повреда Закона о Агенцији за борбу против корупције, не могу због тога да сносе штетне последице.

На основу члана 56. став 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције државни службеник, односно запослени у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органима јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, односно органима привредних друштава чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који у доброј намери Агенцији поднесе пријаву ако оправдано верује да постоји корупција у органу у коме ради, не може због тога да трпи штетне последице. На основу наведене одредбе лице се може обратити Агенцији са захтевом за заштиту лица које пријави сумњу на корупцију.

7. Која је сврха представке?

Сврха представке је двојака: да се утврди повреда Закона о Агенцији и да се идентификују трендови и проблеми који доводе до коруптивних радњи у оквиру јавног сектора у Србији.