Интервју директорке Агенције за борбу против корупције Татјане Бабић агенцији Бета

Скупштина Републике Србије alt
Seminar for New Deputies
03/07/2014

Интервју директорке Агенције за борбу против корупције Татјане Бабић агенцији Бета

print
Можете ли да прокоментаришете Нацрт закона о узбуњивачима и да га упоредите са већ постојећим који сте подржали, а који је предложио Повереник за информације од јавног значаја?

– Оцену Нацрта Закона о заштити узбуњивача, као и одговор на питање у којој мери се он разликује од Модела закона о узбуњивању и заштити узбуњивача који је подржала Агенција, као изузетно квалитетан, моћи ћемо да дамо тек када урадимо анализу тог Нацрта. Штета је што је пропуштена прилика да овај важан закон добијемо и раније, за шта се Агенција залагала, а што је могло бити учињено стављањем тог Модела у формалну процедуру одмах након што је достављен надлежном министарству, односно Влади, али ту смо где смо. Важно је да постоји велико интересовање и стручне и шире јавности за тежак положај узбуњивача, који су једно од најмоћнијих средстава у борби против корупције.

Колико је узбуњивача под заштитом Агенције?

– Закључно са 4. децембром 2013. године Агенција је примила 142 захтева, а статус узбуњивача добило је 81 лице. Заштита није пружена у 49 случајева, једном лицу је статус одузет (јер сумњу на корупцију није пријавио у доброј вери), а одлука није донета у 10 случајева.
Број захтева за заштиту расте из године у годину. Само 2013. године Агенција је примила 101 захтев, а статус узбуњивача је добило 66 лица. Узбуњивачи најчешће указују на корупцију у јавној управи, правосуђу, здравству и просвети.

Како се држава борила са корупцијом ове године и да ли је учињен напредак?

– Иницијални напредак у борби против корупције је остварен, али је потребно радити на јачању институција, у којима читав процес треба да почиње и да се завршава. Оно чему треба да тежимо је систем за борбу против корупције који функционише независно од политичке воље. Србији тек следи најзахтевнија фаза у којој је одлучујући рад професионалаца у институцијама. Важно је да сви спорни случајеви буду препознати, процесуирани и да буду донете правоснажне пресуде, јер тек тада су видљиви конкретни резултати свих нормативних и институционалних реформи.

Шта је по вашем мишљењу најважнија ствар која нас очекује следеће године, а предвиђена је Акционим планом?

– Акционим планом се предвиђа доношење, као и измене и допуне више закона и подзаконских аката, укључујући и измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције и Закона о финансирању политичких активности. Поред ових закона, за Агенцију је од посебног значаја доношење Закона о заштити узбуњивача. Издвојила бих и предвиђене измене Пословника Народне скупштине, које подразумевају увођење обавезне анализе ризика на корупцију у образложења предлога закона, као и измене Пословника Владе, који ће Владу обавезивати да даје предлоге закона на мишљење Агенцији и да мишљење Агенције приложи уз предлог закона приликом достављања Народној скупштини. Полазећи од својих искустава у примени Закона о Агенцији за борбу против корупције, Агенција је у марту ове године Министарству правде и државне управе, као и надлежним одборима Народне скупштине упутила Иницијативу за измене и допуне овог закона, која има за циљ да се пропишу јаснија и строжа правила о одговорности функционера, да се рад Агенције учини ефикаснијим и да се ојача њена независност.