Други пишу: Извештај ЕК о напретку Србије за 2015.

Агенција и Савет подржавају добитнике награде за борбу против корупције
12/11/2015
Плате запослених у Агенцији
16/11/2015

Други пишу: Извештај ЕК о напретку Србије за 2015.

print
transparЕвропска комисија је оценила да је Србија начинила „одређени напредак“, а тај напредак је опажен у „примени постојећих прописа и доношењу Закона о заштити узбуњивача“. Међутим, истовремено указује ЕК, корупција је остала раширена, а „снажан политички подстицај тек треба да се преточи у одрживе резулате“. ЕК посебно тражи од Србије да наредне године реши следеће недостатке:

  • постизање резултата у кривичним истрагама, оптужницама и коначним пресудама за корупцију на високом нивоу;
  • стварање робустног система за координацију и праћење препорука из националне антикоурпцијске стратегије и акционог плана, уз обезбеђење да све кључне институције имају довољне капацитете и ресурсе да испуне своје дужности;
  • хитна допуна Кривичног законика у области привредног криминала и корупције, како би се обезбедио предвидљив правни оквир;
  • брзо доношење новог Закона о Агенцији за борбу против корупције, како би се ојачала улога овог органа, као кључног за делотворнију борбу против корупције.

ЕК каже да постоје резултати у гоњењу корупције, али да не дотичу ону на високом нивоу. Од доносилаца одлука се тражи да обезбеде пуну непристрасност и делотворност рада истражних органа. Као области рањиве од корупције су истакнуте, здравство, образовање, грађевинарство и просторно планирање, инфраструктурне пројекте и приватизацију предузећа.

ЕК указује на недовољно развијен надзор и капацитете за рано откривање неправилности и сукоба интереса у управљању државним фирмама, приватизацији, јавно-приватним партнерствима и у јавним набавкама. Посебно се тражи већа одговорност и транспарентност у управљању јавним предузећима. Интерне контроле су неразвијене. Финансијске истраге се још не покрећу.

Као једну од замерки ЕК износи и то што министри и народни посланици коментаришу текуће корупционашке предмете. „Цурење информација о истрагама у медијима и кршење претпоставке невиности, разлог су за озбиљну забринутост.“ Ови случајеви нису испитани. С друге стране, „бројни случајеви корупције високог профила, укључујући о оне који су представљени у медијима, нису били озбиљно испитани“.

И даље не постоје резултати судског поступања у случајевима које је покренула Агенција за борбу против корупције у областима финансирања партија, сукоба интереса и контроле извештаја о имовини.

ЕК каже да „анализа показује да се украћују информације по захтевима за приступ углавном у области приватизације, концесија, јавно-приватног партнерства и других питања у вези са јавним финансијама.“

У детаљнијем приказу појединих институција, извештај ЕК каже да ресурси недостају Агенцији за борбу против корупције, као и Владином Савету за борбу против корупције. Влада не поступа „довољно често“ по препорукама Савета. Није обезбеђено поступање по одлукама Повереника за информације.

Тужиоци, судије и полиција немају довољно средстава за борбу против корупције, немају заједнички приступ у тој борби, немају безбедну платформу за размену информација и нису довољно проактивни.

ЕК инсистира на томе да би требало побољшати Кривични законик. Констатује озбиљно кашњење у изменама Закона о Агенцији. Те измене су потребне како би се ојачала улога ове институције. Примећује се да лобирање није уређено и даље, и да би правила о сукобу интереса требало да се допуне.

Каже се такође да је „Србија изабрала да не криминализује „незаконито богаћење“, да су антикорупција стратегија и акциони план примењени, али је „неколико мера одложено“. Интерминистарска група за координацију борбе против корупције, на чијем челу је премијер, успостављена у 2014, састала се само једном и стога није имала жељени ефекат“.

Каже се и да се кривични законик не примењује доследно, да треба да се побољша правни оквир за финансирање политичких субјеката и да санкције буду одвраћајуће.

Тражи се боља сарадња Министарства правде и других органа, нарочито Агенције за борбу против корупције. Говори се и о Стратегији за реформу јавне управе и Стратегији финансијских истрага, али и о томе да треба обезбедити адекватне ресурсе за њихову примену.

Извештај ЕК о напретку Србије за 2015. годину можете видети овде.