Агенција представља извештај Пола Стивенсона о узбуњивачима у Србији

Бачка Топола – Избори за одборнике
21/06/2012
Чукарица (Београд) – Избори за одборнике
21/06/2012

Агенција представља извештај Пола Стивенсона о узбуњивачима у Србији

print

Ефикасан и свеобухватан систем заштите узбуњивача подразумева координирану акцију низа државних органа и сарадњу са организацијама цивилног друштва. Агенција за борбу против корупције, захваљујући подршци Канцеларије УНДП у Србији, представља јавности извештај „Заштита узбуњивача у Србији“ истакутог британског стручњака Пола Стивеносна који је почетком јуна 2012. године боравио у Београду.

Пол Стивенсон је саветник угледне консултантске куће Public Concern at Work, бивши члан делегације Групе земаља за борбу против корупције (ГРЕКО) и аутор студије „Заштита узбуњивача – студија о резултатима евалуације ГРЕКО-а“ и студије „Заштита узбуњивача“ на основу које ће Савет Европе донети међународни документ о заштити узбуњивача. Приликом недавне посете Београду Пол Стивнесон имао је серију радних састанка са представницима државних органа (Министарства правде; МУП; Министарства рада и социјалне политике; Министарства за људска и мањинска права, државну управу, локалну самоуправу; Републичког јавног тужилаштва, Заштитника грађана, Повереника за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности; Државне ревизорске институције итд.) као и представницима невладиних организација и медија.

Извештај: Заштита узбуњивача у Србији

Report: Protection of Whistleblowers in Serbia

Анализирајући ситуацију у којој се налазе узбуњивачи као и постојећу регулативу и праксу, Пол Стивенсон је у извештају изнео и низ закључака и препорука. Такође, предложио је да будући закон свим запосленима који пријаве злоупотребе, без обзира да ли раде у јавном или приватном сектору, омогући да поднесу захтев за накнаду штете против послодаваца уколико претрпе одмазду због својих поступака. У извештају Стивенсон предлаже и мере како би се постигле културолошке промене, а за које није неопходан нови закон.

„Ово подразумева акције чија је сврха подстицање послодаваца да уводе сопствену политику која ће јасно ставити до знања да су пријаве злоупотребе добродошле. Агенција за борбу против корупције може да одигра важну улогу у овоме, са својим овлашћењем да препоручује планове интегритета и у јавном и у приватном сектору. Још једна, битна, улога Агенције јесте пружање савета (потенцијалним и стварним) узбуњивачима у јавном и у приватном сектору о томе како покренути питања у вези са корупцијом. Циљ ће бити провера да ли постоји начин да се питање покрене интерно, а уколико не постоји, да се пружи помоћ узбуњивачу у припремама да се изнесе проблем пред неку сродну агенцију“, наводи се у извештају „Заштита узбуњивача у Србији“.

Поступајући у оквиру законских могућности, Агенција за борбу против корупције усвојила је Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију почетком јула 2011. године и размотрила је 32 захтева за заштиту узбуњивача.