Процена ризика корупције у прописима није формалност

Организације цивилног друштва као учесници у креирању и праћењу националних стратегија
22/05/2015
Разрешена директорка Специјалне болнице у Сокобањи
27/05/2015

Процена ризика корупције у прописима није формалност

print

20150525_110849Jуче, 25. маја, одржана је конференција „Транспарентност, борба против корупције и европске интеграције“ у организацији Транспарентности Србија. Ова конференција представља завршни догађај пројекта „Повећана транспарентност и ефикасност јавног сектора у областима јавних набавки, доступности информацијама, припреме прописа и јавно-приватних партнерстава“, који је организација Транспарентност – Србија спроводила у протеклих 18 месеци, уз подршку Делегације ЕУ у Србији и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије.

У уводном делу конференције говорили су заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт, в.д. директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Ксенија Миленковић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић, директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић, председник ТС проф др Владимир Гоати и програмски директор ТС Немања Ненадић. Резултате истраживања представили су Бојана Меденица и Златко Минић.

Директорка Агенције, Татјана Бабић, је своје излагање фокусирала на један важан антикорупцијски превентивни механизам који треба да унапреди квалитет јавне расправе у поступку израде и доноšења закона и других прописа, а то је Методологија за процену ризика корупције у прописима, којa је, иначе, предвиђена и Националном стратегијом за борбу против корупције за период од 2013. до 2018. године и пратећим Акционим планом. Том приликом она је истакла:

„Агенција је ову методологију усвојила и почела да примењује као интерни акт још 2013. године. Примењујући ову методологију, Агенција је у 2014. години израдила мишљења о процени ризика корупције у одредбама 17 нацрта и предлога прописа и припремила Извештај о правном оквиру и ризицима корупције у области јавно-приватног партнерства и концесија.

Број мишљења о процени ризика корупције у 2014. години мањи је у односу на 2013. из неколико разлога. Пре свега, у марту 2014. године одржани су избори за народне посланике, тако да од почетка године, па све до конституисања новог сазива Народне скупштине, у априлу 2014. године, практично није било законодавне активности. Поред тога, од конституисања садашњег сазива до септембра 2014. године, Народна скупштина донела је 50 закона, све у хитној процедури. На овај начин јавност је онемогућена да на адекватан начин учествује у доношењу нових закона, што у великој мери утиче на квалитет закона.

Иначе, сва мишљења о процени ризика корупције у прописима достављају се надлежним министарствима, Влади и надлежним скупштинским одборима и објављују на интернет презентацији Агенције. Међутим, како она тренутно нису обавезујућа за предлагаче закона и других прописа, ефекти ових анализа које ради Агенција су, нажалост, веома скромни, иако су неке од препорука Агенције у целини или делимично усвојене.

Агенција је у иницијативи за доношење новог закона о Агенцији за борбу против корупције, коју је у јулу 2014. године поднела Министарству правде, поново предложила да јој се повери да пропише и објави Методологију за процену ризика корупције у прописима, а да се предлагачи прописа обавежу да је примењују приликом припреме прописа. Како је овај механизам препознат и у међународној пракси, Стратегија и Акциони план предвиђају низ мера и активности које би требало да унапреде и појачају његове ефекте.

Тако, предвиђено је да ће Методологију бити у обавези да примењују предлагачи прописа како би се већ приликом њихове израде уклонили елементи који би могли да, приликом примене прописа, генеришу корупцију. Сваки предлог закона, у свом образложењу, садржаће анализу ризика на корупцију као доказ да је предлагач, приликом израде законског текста,  применио Методологију.

Поред тога што ће израдити Методологију, Агенција ће у том процесу проверавати да ли су предлагачи на правилан начин применили Методологију. Влада ће бити у обавези да сваки предлог закона достави Агенцији на мишљење и да, заједно са предлогом закона, Народној скупштини достави и мишљење Агенције о анализи ризика корупције у тексту предлога закона.

Уколико процена ризика корупције постане обавезни део процеса доношења закона и других прописа и уколико предлагачи прописа своје нове обавезе схвате на одговарајући начин, а не као још једну формалност у том процесу, може се очекивати да ће ова мера допринети остваривању прокламованог циља, а то је да се доношењем јасних и прецизних прописа сузи простор за настанак корупције у областима које се тим прописима уређују.“

У наставку излагања, директорка Агенције је говорила и о алтернативном извештавању о спровођењу Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и Акционог плана за њено спровођење, које подразумева укључивање организација цивилног друштва (ОЦД) у праћење спровођења једне јавне политике. Наиме, Агенција је прошле године, захваљујући подршци Норвешке, расписала конкурс за доделу средстава ОЦД које су пратиле спровођење Стратегије и Акционог плана а резултати њиховог рада укључени су у Извештај о спровођењу антикорупцијске стратегије за 2014. годину. Иста активност планирана је и за 2015. годину. Иначе, ова пракса представља усамљени пример у Србији.