Мишљење о Нацрту закона о Агенцији за борбу против корупције

Потписан Споразум о сарадњи у борби против корупције и заштити конкуренције
10/11/2016
Радна посета представника Високог судског и тужилачког већа Босне и Херцеговине Агенцији
17/11/2016

Мишљење о Нацрту закона о Агенцији за борбу против корупције

print
logo_acas_cir

Поводом јавне расправе која се окончава данас, Агенција за борбу против корупције припремила је мишљење о Нацрту закона о Агенцији за борбу против корупције.

Иако Нацрт закона садржи низ значајних и корисних новина, постоје одређена решења чији су потенцијални ефекти супротни прокламованим циљевима и разлозима за његово доношење – увођењу јаснијих и строжих правила о одговорности функционера, побољшању ефикасности рада Агенције и јачању њене независности, као и усклађивању са важећим стратешким документима у области борбе против корупције. Конкретно, ово се, пре свега, односи на решења која се тичу положаја државних службеника запослених у Агенцији, забране кумулације јавних функција и поступања органа јавне власти по препорукама за разрешење.

Додатно, Нацрт закона не садржи одредбе којима би се предвидео дужи рок застарелости за покретање и вођење прекршајног поступка за прекршаје одређене овим законом, односно дужност јавног функционера коме је раније дата сагласност за истовремено обављање две или више јавних функција да се у одређеном року од дана ступања на снагу овог закона определи коју ће јавну функцију наставити да обавља и да о томе обавести Агенцију.

  • Нацртом закона предвиђено је да државни службеници запослени у Агенцији подлежу истим забранама и обавезама којима према овом закону подлежу јавни функционери, изузев ограничењима по престанку јавне функције, као и да им се, уколико повреде овај закон изриче дисциплинска казна која може да се изрекне за теже повреде дужности из радног односа. На овај начин, државни службеници запослени у Агенцији доводе се у значајно неповољнији положај у односу на све остале државне службенике, као и на јавне функционере. Наиме, иако немају никаква додатна права у односу на остале државне службенике, државним службеницима запосленим у Агенцији намећу се значајне додатне обавезе и забране. Такође, за сваку повреду овог закона изриче им се дисциплинска казна која може да се изрекне за теже повреде дужности из радног односа, док се јавним функционерима за исте те повреде може изрећи мера опомене или мера јавног објављивања препоруке за разрешење, која по Нацрту закона није обавезујућа, а уколико се након повреде овог закона повинују обавезама, може доћи и до обустављања поступка. Усвајање предложеног решења би, дугорочно гледано, имало ефекте који су потпуно супротни појединим прокламованим циљевима Нацрта закона и усвојених стратешких докумената у области борбе против корупције, пре свега побољшању ефикасности рада и јачању капацитета и независности Агенције. Конкретно, поред негативног утицаја на положај тренутно запослених, усвајање оваквог решења би свакако негативно утицало и на интересовање потенцијалних кандидата за заснивање радног односа у Агенцији у будућности.
  • Нацртом закона забрана кумулације јавних функција прокламована је као правило. Међутим, у одредбама које се односе на разрешење јавног функционера прописано је да повреду ове забране утврђује Агенција, доношењем мере јавног објављивања препоруке за разрешење. Овакво решење омогућава да органи јавне власти који су изабрали, именовали или поставили функционера на другу јавну функцију без одговарајућих последица игноришу, тј. не поступају по мерама јавног објављивања препоруке за разрешење, што је, такође, у супротности са прокламованим циљевима Нацрта закона. С тим у вези, важно је напоменути да по Нацрту закона орган јавне власти једино има обавезу да саопшти Агенцији како је поступио по препоруци за разрешење, а у случају да је не прихвати нема обавезу да образложи зашто је није прихватио.
  • Из Нацрта закона изостављено је решење којим се предвиђа дужи рок застарелости за покретање и вођење прекршајног поступка за прекршаје одређене овим законом, иако би усвајање овог решења представљало значајан корак у усаглашавању са међународним стандардима у борби против корупције који произлазе из Конвенције Уједињених нација против корупције. Такође, такво решење било би у складу и са Законом о прекршајима, који предвиђа да се за прекршаје из области спречавања корупције може законом прописати дужи рок застарелости, који не може бити дужи од пет година.
  • Из Нацрта закона изостављена је и одредба којом се предвиђа да је јавни функционер, коме је одлуком директора дата сагласност за истовремено обављање две или више јавних функција, дужан да се у одређеном року од дана ступања на снагу овог закона определи коју ће јавну функцију наставити да обавља и да о томе обавести Агенцију. На овај начин би се јавним функционерима, који су стекли одређена права на основу ранијег закона, оставио разуман рок да усагласе свој статус са новим правилима. Неприхватање овог решења би за последицу имало да јавни функционери, који ступе на јавну функцију након почетка примене новог Закона, буду у неповољнијем положају од оних који су тај статус стекли по још увек важећем закону, за које одредбе о забрани кумулације јавних функција не би важиле.

Уз мишљење, Агенција је припремила и два прилога – предлог за измене и допуне одредаба о обукама у области борбе против корупције и јачања интегритета са образложењем и предлог измена и допуна одредаба којима се уређују прекршаји.

Наиме, Националном стратегијом за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године и пратећим Акционим планом предвиђена је, поред осталог, измена Закона о Агенцији за борбу против корупције у делу који се односи на увођење обавезе похађања обуке о етици и интегритету за све запослене у јавном сектору, укључујући и функционере. С обзиром на то да ова циљна група броји више од пола милиона запослених, а да Агенција располаже ограниченим кадровским капацитетима, требало је осмислити најефикаснији начин који ће омогућити доступност обуке свим запосленима у јавном сектору. Како би остварила овај циљ, предложено је да Агенција врши обуку у органима јавне власти на два начина: путем обуке на даљину (online обуке) и обуке коју ће изводити лица којима је издата лиценца. Предложено решење о лиценцирању лица која ће изводити обуку, формулисано је по узору на већ постојеће законске моделе који су се показали као реално изводљиви и ефикасни.

У прилогу који се односи на одредбе о прекршајима предложено је, поред осталог, да се прекршајна одговорност јавних функционера, одговорних лица у органима јавне власти и органа јавне власти предвиди за још неке случајеве повреде закона за које Агенција сматра да је то неопходно.

Поред отклањања поменутих недостатака, постоји потреба за додатним унапређењем и прецизирањем његових одредаба. Наиме, поједине одредбе садрже ризике од корупције који се тичу, пре свега, употребе непрецизних формулација, давања широких дискреционих овлашћења и непостојања рокова.

Мишљење које је Агенција проследила Министарству правде 14. новембра 2016. године можете преузети овде.

Предлог за измене и допуне одредаба о обукама у области борбе против корупције и јачања интегритета са образложењем можете преузети овде.

Предлог измена и допуна одредаба којима се уређују прекршаји можете преузети овде.

Нацрт закона о Агенцији за борбу против корупције можете преузети овде.