Други пишу: „Убијте гласника“

ОБАВЕШТЕЊЕ за одговорне субјекте из Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције
23/10/2015
Агенција пише: О постојању методологије за процену ризика корупције у прописима и њеној примени
27/10/2015

Други пишу: „Убијте гласника“

print
transparКада би се бар део енергије који се троши да се одбаце добронамерне критике и дезавуишу
критичари искористио за поправљање лоших прописа и процедура, Србија би била боље уређена
држава. У таквој Србији, у којој би владавина права имала већи значај, било би мање потребе да
се инвеститори привлаче једнократним погодностима. Ако би инвеститори и добијали неке
погодности, то се не би чинило дискреционим одлукама.

У Скупштини се прошле седмице, током расправе о Закону о улагањима, поновила ситуација да
представници владајуће странке, на примедбе које Агенција за борбу против корупције износи
на поједине одредбе, одговарају оспоравајући надлежност Агенције да ради процену
(анти)коруптивног ефекта прописа.

Уместо да брижљиво размотри, па ако се са њима не слаже, одговори на примедбе Агенције,
заменик шефа посланичке групе СНС Александар Мартиновић без аргумената отвара „паљбу“
по гласнику. „У ком закону пише да Агенција за борбу против корупције има право да унапред
плаши грађане предлозима закона који долазе из владе и за које тврди да су коруптивни“.
Мартиновић, посланик у Скупштини која је основала Агенцију и која треба да надзире и
контролише рад Владе, верује да Влада не може погрешити и написати закон који би неко могао
злоупотребити у коруптивне сврхе. И уверен је да Агенција износи примедбе да би „плашила
народ“ а не да би Србија добила квалитетније законе, да би се избегла могућност да неки
мангупи у редовима садашње (или неке будуће) власти приме мито кроз рупу у закону.

Став да „сви који нису са нама“, односно сви који безрезервно не аплаудирају сваком потезу
владе , јесу политички непријатељи, или бар противници, провејава и из опаске Мартиновића да
„има утисак“ да „институције типа Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног
значаја и Агенција за борбу против корупције имају статус политичких сакралних субјеката у
овом друштву и да оно што они кажу малтене представља ‘Свето писмо'“.

„Институције тог типа“ нису „сакрални објекти“, већ државна тела која својим радом покушавају
да допринесу квалитету живота у Србији. По неким одлукама које доносе, други органи морају
да поступају, о неким препорукама и оценама треба расправљати, али се не смеју унапред
одбацивати, а институције проглашавати делом завере против власти.
А што се тиче оспоравања надлежности Агенције да анализира проописе, народног посланика
Мартиновића можда занима шта пише у Националној стратегији за борбу против корупције у
периоду 2013-2018, донету у доба власти његове странке, за коју је вероватно и сам гласао:
„Стога је неопходно извршити измене у поступку доношења прописа, којима ће се прописати
обавеза свих предлагача прописа да у току израде изврше анализу ризика на корупцију на
основу методологије коју израђује Агенција и да резултат анализе опишу у образложењу
предлога. Поред тога, предлагач прописа ће бити дужан да прибави мишљење од Агенције о
ризицима на корупцију, пре подношења органу који доноси пропис.“

Рок да Влада достави Скупштини измене закона којим би се то прописало истекао је пре 11
месеци, а рок да Влада измени свој Пословник и обавеже се да тражи мишљење Агенције
истекао је пре пет месеци.