Директорка Агенције, Мајда Кршикапа, о плану рада Агенције: јачање поверења јавности у рад Агенције је од приоритетног значаја

Амбасадор Италије посетиo Агенцију
25/09/2017
Модели локалног и покрајинског антикорупцијског плана
26/09/2017

Директорка Агенције, Мајда Кршикапа, о плану рада Агенције: јачање поверења јавности у рад Агенције је од приоритетног значаја

print
Према Закону о Агенцији за борбу против корупције, Акционом плану за поглавље 23 – правосуђе и основна права односно Акционом плану за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, утврђена је превентивна улога Агенције у борби против корупције.

Полазећи од тако дефинисане улоге и положаја, Агенција за борбу против корупције мора да ужива независност и самосталност која одговара њеној функцији, да буде ослобођена сваког недозвољеног и непримереног утицаја. Агенција треба да указује на сумњу у постојање корупције и да предузима мере из своје надлежности како би други органи могли да поступају даље.

У надлежности Агенције је обављање следећих послова: надзор над спровођењем Националне стратегије за борбу против корупције и Акционог плана, покретање поступака и изрицање мера због повреде Закона о Агенцији, решавање о сукобу интереса, обављање послова у складу са Законом о финансирању политичких активности, давање мишљења и упутстава за спровођење Закона о Агенцији, вођење регистра функционера, вођење регистра имовине и прихода функционера, поступање по представкама правних и физичких лица, давање смерница за израду планова интегритета…

Агенција не хапси, не спроводи истраге и не кажњава за кривична дела са елементом корупције; то није њен посао. Уколико у наредних пет година буде мање поднетих кривичних пријава и мање покренутих поступака, можемо да кажемо да смо успели.

У Годишњем извештају за 2016. годину, препознате су одређене слабости у раду Агенције за борбу против корупције, и то:

  • непрецизне и нејасне одредбе Закона о Агенцији за борбу против корупције;
  • проблеми у комуникацији са другим државним органима и институцијама; нпр. Народна скупштина две године није разматрала Извештај о раду Агенције за борбу против корупције;
  • непостојање увезане базе података, као приступа службеним евиденцијама и документацијама других државних органа и институција;
  • недостатак одговарајућег пословног простора и довољног броја запослених;
  • непоступање по одлукама Агенције односно по иницијативама Агенције за разрешење функционера са јавне функције, што свакако може да утиче на урушавање система борбе против корупције и поверења у владавину права.

 

Полазећи од наведених слабости у раду, активности које ће бити у фокусу и приоритети у раду Агенције за борбу против корупције у наредном периоду су:

  • Борба против корупције мора да буде системска и свеобухватна. Доношење новог Закона о Агенцији за борбу против корупције, као кровног, системског закона одлагано је више пута до сада. Од новог закона се очекује да допринесе јачању независности и самосталности Агенције, да дефинише јаснија и прецизнија правила у одговорном поступању функционера, пријави имовине и прихода, да прецизира питања која се односе на сукоб интереса и кумулацију јавних функција. Новим законом, Агенција треба да добије шира овлашћења приступа документима државних органа у поступању. Од изузетног значаја су одребе које се односе на статус и положај државних службеника запослених у Агенцији.
    Агенција за борбу против корупције је израдила мишљење о Нацрту закона о Агенцији за борбу против корупције и у новембру га доставила Министарству правде;
  • Давање мишљења о процени ризика корупције у одредбама нацрта закона. Само у 2017. години Агенција је дала шеснаест мишљења и са овако успостављеном добром праксом треба наставити и даље;
  • Размена најбољих пракси у изради планова интегритета унутар институција. План интегритета представља основни механизам у превенцији корупције, јер саме институције треба да препознају ризик од корупције у својој институцији. У првом циклусу, од 2012. године, око 2500 институција урадило је свој план интегритета а сада је у току други циклус;
  • Кључно је питање поверења јавности у институције система и да ли и на који начин институције испуњавају сврху свог постојања. Стога, јачање поверења јавности у рад Агенције, кроз њен доступан и транспарентан рад је од приоритетног значаја. Рад Агенције треба да буде транспарентан у мери у којој то захтевају интереси јавности, али да се истовремено не наруше оперативност у поступању и извори информација, односно да се пружи заштита лицима која пријављују корупцију;
  • Информисању грађана треба поклонити посебну пажњу. Посебна пажња мора да буде усмерена на информисање грађана о начинима на које могу пријавити корупцију;
  • Пуно поштовање за све који се баве борбом против корупције, кроз унапређење и одрживу сарадњу са другим државним органима и институцијама, са независним регулаторним телима, као и са организацијама цивилног друштва. Само кроз заједнички рад и међусобну подршку може да се научи више и допринесе јачој и квалитетнијој борби против корупције. Добар темељ за даљи развој сарадње са цивилним друштвом представљају Смернице за сарадњу Агенције са организацијама цивилног друштва. У том смислу, дужну пажњу треба посветити препорукама цивилног друштва у постављању приоритета за борбу против корупције, како на локалном тако и на регионалном нивоу;
  • Како напредак Агенције зависи и од њене улоге на регионалној и међународној сцени, значајно је поменути даље унапређење и ове сарадње. Неопходно је међусекторско повезивање и успостављање сарадње на регионалном нивоу;
  • У свим међународним стратешким документима који се баве борбом против корупције, једна од најзначајнијих ставки је стабилан положај запослених у овим телима, што подразумева и стално унапређење знања и вештина, дакле континуирани професионални развој и обука;
  • Морамо да поведемо рачуна о досадашњим условима рада, како материјалним, тако и смештајним и професионалним. Положај и статус запослених мора да одговара нивоу одговорности који се од њих захтева. Број запослених није на задовољавајућем нивоу, а који је потребан како би Агенција ефикасно и благовремено могла да одговори високо постављеним захтевима и изазовима у окружењу. Попуњеност је око 62% од укупног броја систематизованих радних места, те у том смислу треба предузети мере ради попуне упражњених места.

 

Активности у вези са Националном стратегијом за борбу против корупције и пратећим ацкионим планом и Акционим планом за Поглавље 23

  • У складу са Законом о Агенцији за борбу против корупције, Агенција надзире спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције и секторских акционих планова и даје мишљења у вези са применом Стратегије, Акционог плана и секторских акционих планова, те посебна пажња мора да буде усмерена на извештаје које квартално достављају државни органи о спровођењу активности. Национална стратегија за борбу против корупције(1) је усвојена за период од 2013. до 2018. године, а Акциони план за њено спровођење у августу 2013, који је затим ревидиран у јулу 2016. године. Стратегија у великој мери одражава 20 кључних принципа у борби против корупције из Резолуције СЕ 94(27) и представља добар секторски приступ борби против корупције.
  • У оквиру Поглавља 23, и потпоглавља – борба против корупције, треба се руководити дефинисаним мерама и активностима и зацртаним роковима за њихову реализацију. За све активности је као носилац активности или као један од носилаца активности одређена Агенција за борбу против корупције. У оквиру превенције корупције дефинисано је 106 активности, а у оквиру репресије корупције 34 активности. Систем борбе против корупције мора да буде ефикасан и када говоримо о превенцији и када говоримо о репресији, односно кажњавању за кривична дела корупције. С тим у вези и у складу са преузетим обавезама, Акциони план за Поглавље 23 предвиђа да је кључна мера за превенцију корупције доношење новог Закона о Агенцији за борбу против корупције(2), који треба да на свеобухватан начин уреди област превенције корупције. У домену репресивне борбе против корупције кључна мера Акционог плана је доношење Стратегије финансијских истрага, која треба да буде интегришући документ за највећи број мера које се односе на репресивну борбу против корупције и Акционог плана за примену стратегије.

 

У наредном периоду Агенција ће спроводити или бити корисник пројеката које финансира Европска унија

  • Агенција је 11. октобра 2016. године започела двогодишњи Твининг пројекат „Превенција и борба против корупције“, вредан два милиона евра, финансиран у оквиру предприступних ЕУ фондова за Републику Србију. Пројекат траје две године и треба да омогући сарадњу и размену искустава, добре праксе и стручног знања између Агенције за борбу против корупције Републике Србије, с једне стране и Националне агенције за борбу против корупције Републике Италије, као и других надлежних институција Републике Италије и Краљевине Шпаније, с друге стране.
  • Пројекат који спроводe Министарство правде и Републичко јавно тужилаштво је ИПА 2013 – „Превенција и борба против корупције“, са трајањем од 30 месеци и вредношћу 3,2 милиона евра, има за циљ континуирану подршку раду Агенције за борбу против корупције, као и помоћ у обуци државних службеника, што је у складу са нашим приоритетима, а отварање пројекта је предвиђено за 21. септембар 2017. године.

 

Напомене:

(1) Стратегија предвиђа неколико приоритетних области у којима треба хитно деловати: политичка активност, јавне финансије, правосуђе, полиција, приватизација, изградња, медији, здравство и образовање и спорт, као и мере ради октлањања корупције у свим областима (транспарентност у раду, одговорност, запошљавање и напредовање на основу критеријума и мерила, обука, јачање Агенције, сарадња).
(2) Акциони план за Поглавље 23: Стратешка смерница 2.2. Превенција корупције, 2.2.1. и Активности 2.2.1.1. – доношење новог закона о Агенцији за борбу против корупције, све до 2.2.1.12. – анализа примене новог закона, унапређење сарадње органа у примени новог закона, унапређен софтвер, проширена систематизација и обука запослених.